Ideja „grada bioskopa“ je, istina, originalna i ambiciozna, program izuzetno bogat (osam programskih celina plus specijalne projekcije), a posećenost je bila na zavidnom nivou, bar kada su udarni naslovi i termini u pitanju (mada se isto ne može reći i za opskurnije programske celine, na primer kratkometražne filmove). Ipak, s obzirom da je za osam dana festivala na četiri lokacije ukupno prikazano oko 100 filmova, nije moguće govoriti o nekakvom tematskom jedinstvu. U Vrnjačkoj Banji imamo Festival filmskog scenarija na kome se prikazuju najvažnija domaća ostvarenja prethodne godine. Na Paliću se prikazuju razni evropski filmovi, ali na Cinema Cityju nije baš moguće ustanoviti šta povezuje sve te različite selekcije. One su labavo ili nikako povezane jedna s drugom, a ima ih toliko da je moguće, uz veliki trud, ispratiti možda peti deo celokupnog programa.
Takođe, praćenje festivala je za novinare dodatno otežano, jer na projekcije nije moguće ući samo sa akreditacijom, već se ista koristi da se uzmu karte, što se može učiniti samo na dan projekcije, a tada se lako može desiti da ih uopšte nema, ili da se ne mogu na akreditaciju ni dobiti, što je recimo bio slučaj kod filma zatvaranja (kanadski Starbuck). Postoje, istina, novinarske projekcije, ali svega jedna dnevno i većinom rano ujutru, što, uz činjenicu da se poslednje večernje projekcije završavaju duboko posle ponoći, sve to čini još napornijim.
Ipak, bez obzira na programsku šarolikost, može se reći da je u dve takmičarske selekcije prikazano mnogo kvalitetnih ostvarenja iz domaće i svetske (poglavito evropske) kinematografije, mada treba istaći da je broj prikazanih filmova van evropskog kontinenta zanemarljiv.
U domaćoj takmičarskoj selekciji premijerno su prikazana tri filma, od kojih ćemo se posebno osvrnuti na dva.
Smrt čoveka na Balkanu – Miroslav Momčilović
Na festivalu nagrađena priznanjima za scenario i režiju, crna komedija Miroslava Momčilovića je zaista zanimljivo snimljeno (u jednom kadru sa fiksnom kamerom) i veći deo vremena zabavno ostvarenje čiji je cilj evidentno da prikaže kako, što bi rekao Blez Paskal, svako umire sam. Ipak, ponašanje likova je prilično predvidivo (svako gleda svoj interes, komšije su proste, policajci bahati, grobar i agent pohlepni, žene sujetne, niko zaista ne poznaje preminulog pored koga žive ceo život itd.), a nagrađeni scenario pun stereotipnih dijaloga i situacija, kao i očigledno u srpskoj komediji neizbežnog prizemnog humora. Dobra strana je gluma, naročito briljantnog Emira Hadžihafizbegovića, čiji lik praktično i nosi ceo film i jedini je na momente simpatičan. Uz neočekivani preokret na kraju, Smrt čoveka na Balkanu ne uspeva u potpunosti u svojoj nameri da bude otrovna društvena kritika, ali je svakako interesantan film koji vredi pogledati.
Ocena: 6/10
Jelena, Katarina, Marija – Nikita Milivojević
Ovaj film je, s druge strane, isprazno i patetično naklapanje o “teškom životu u tuđini” razmaženih maminih i tatinih devojčica sa Dorćola. Nema gotovo nikakve radnje niti prave drame jer je junakinjama stalo samo do nekih odsutnih likova i stvari i nema praktično nikakve interakcije između njih i ostalih prisutnih, što važi i za njihove međusobne odnose koji se svode na ushićeno uzvikivanje „ti si naša”. Uzgred, mi uglavnom ne vidimo ni njihovu komunikaciju sa tim odsutnim likovima, što onda znatno umanjuje mogućnost razumevanja njihove motivacije. Samo Milica Zarić dobrom glumom uspeva da izazove neko saosećanje, mada joj je mogućnost manevrisanja ograničena, jer su dijalozi veštački i iritantni. Jelena, Katarina, Marija je film u kome se samo priča, a ništa se ne dešava, a to što se priča je vrlo diskutabilnog kvaliteta i verodostojnosti.
Ocena: 2/10
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.