Emeli Sande, Cohen, Katie Melua, Lana Del Rey i Cranberries

Propušteno je dosta gradiva, dosta toga je za nadoknaditi, a i novi Popoboks nužno nosi i nove navike – stoga, svojevrsno brzo premotavanje i kraći osvrti na značajne i zapažene albume značajnih i zapaženih iz domena popularne muzike u prethodna dva-tri meseca

Zoran Janković

Emeli Sande – Our Version of Events (Virgin)

Svakako najvažnije osveženje na pop-sceni tokom zime iza nas; 24-godišnja Škotlađanka tamnije pute svojim je album vratila dostojanstvo devojačkom popu. Šta više, uz breakbeat pop-dubstep i slične garnirunge, Emeli Sande je domen devojačkog/damskog popa suptilno redefinisala na način na koji je neprevaziđena Robyn svojim prethodnim EP izdanjima preinačila electro-pop zvuk. Osim velikog hita Heaven (koji donosi podsećanje na breakbeat ritmiku, a kod nekih će možda probuditi i asocijaciju i na Unfinished Sympathy Massive Attack), tu je i nekoliko proto-balada kojih se ne bi postidela ni Sia, a za strpljive negde pri sredini albuma krije se i retro trip-hop dragulj Daddy. Istina je da ovoj ploči fali upbeat numera, ali sasvim dovoljno za uspeo početnički/portfolio rad. Ocena: 7/10

Leonard Cohen - Old Ideas (Columbia)

Izvanredan album velikog maestra. Sasvim očkivano Cohen je ovde usresređen na teme prolaznosti i smrtnosti, ali, srećom nađe se prostora za uvek dobrodošlu samoironiju (kao u numeri Going Home). Cohen će u jednom trenutku posegnuti i za autorecikažom – Amen tako koristi melodijsku matricu I'm Your Man (uz to, Show me Your Will donosi eho legendarne If it Be Your Will). Na planu muzičkog izraza, Cohen se, sasvim prirodno, zadržava na razmeđi folka, setnog jazza, kabaretskog popa, primenjenog gospela i blagog bluesa. Savršena odežda za ovau mešavinu tema i zvukova stiže u vidu Cohenovog glasa – naime, Cohen ovde peva na samoj ivici šapata. Ocena: 8/10

Katie Melua – Secret Symphony (Dramatico)

Talenat Katie Melue nikada nije ni bio dovođen u pitanje: izdanje Secret Symphony, njeno peto dugosvirajuće ostvarenje, međutim, u žižu dovodi ranije pominjane slabosti – naime, ponovo u oči (uši?) upada činjenica da forma albuma možda i nije napodatnija za njen muzički izraz. Da ne bude zabune, ovde nema nijednog nepromišljenog tona, nema ni fušeraja ni u najbleđim tragovima, ali lako i brzo zasmeta jednoličnost i uniformnost ponuđenog na ovom albumu. Secret Symphony je osmišljen kao praznik raskošnog i dovoljno emotivno obojenog easy listeninga, i ovaj album to zbilja i jeste; ovde se smenjuju obrade klasika i originalnih pesama, i u svakoj od numera Melua iznova dokazuje svoj vrhunski izvođački dar, ipak ozbiljno nedostaje provokacije i otklona i odnosu na očekivano, barem u nagoveštaju. U tom se smislu izdvajaju obrada Francoise Hardy All over the World i Gold in them Hills iza koje stoji Ron Sexsmith. Ocena: 6/10

Lana Del Rey – Born to Die (Interscope)

Dugočekivani album Lane Del Rey svakako je, ukupno uzev, predstavljao razočaranje. Pop kulturi je iznova i iznova neophodna infuzija svežeg i manje-više inovativnog, a nakon nekoliko singlova činilo se da Lana Del Rey nudi upravo to. Melodično-elegična pop-muzika sa brzo vidljivim žigom indie-pristupa zavela je mnoge da u LDR prepoznaju reformatorku i spasiteljku tog muzičkog podžanra; ipak, kada se po strani ostavi već poznate, a sasvim zgodne i valjane pesme (Video Games, Blue Jeans, Born to Die), ovaj album biva tek blef, možda vešt i uspeo blef, ali u suštini samo blef. Ocena: 5/10

The Cranberries – Roses (Cooking Vynil Records)

Nakon deset godina diskografskog posta The Cranberries su iznedrili novi album. Ipak, pauza od čitave decenije ovde pada u senku očigledne namere autora da se okrenu ponjaboljem iz ponajboljih im dana. I, zaista, Roses se možda ponajpre oslanja na prva dva albuma u diskografiji benda (dakle, pre dana prolivanja suza nad sudbinama Bosne, Čečenije i sličnih izlišnosti). Ovaj pogled u retrovizor vlastitih dometa iz bolje prošlosti očigledan je već na samom početku ovog albuma u numerama Conduct i Tomorrow. Možda je to odraz hrabrosti izrasle iz zrelosti kojom prosto zrači ovaj album, ali The Cranberries već na početku potroše dve ponajbolje pesme; ostatak protekne u atmosferi očiglednog – elegično-snovolikih tonova, dominatnog glasa Dolores O'Riordan, izdašnih gitarskih i gudačkih pasaža... Ocena: 6/10

Komentari

Hamid Drake (gost) | 04.04.2012. 16.00.17

mene Cohen razocarao
fali (gost) | 04.04.2012. 21.17.45

Meshuggah
Milos (gost) | 09.04.2012. 18.45.04

priroda posla mi je takva da imam prilike da slusam ali bas slusam muziku...Lana ima album koji ima bar 2 bolja singla od do sada objavljenih, ceo album nema niti jednu loshu....pa ispada da mozda niste dovoljno slusali....

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike