Pulp Fiction

Ne jenjava fascinacija Los Anđelesom 40-ih, Rejmondom Čendlerom i Hemfrijem Bogartom, tvrdo kuvanim krimićima i klasičnim noir filmovima. Scenarista Klaudio Nici i crtač Masimo Bonfati opredelili su se za sve popularniju komičnu reviziju noir nasleđa, i tako je nastao strip u kome odskora može da uživa i domaća publika.

Leo Palp je italijanski serijal koji je na matičnom tržištu imao krajnje neobičan ritam izlaženja. Prvi broj (Nestanak Amande Kros) objavljen je 2001, a za njim su usledili Zločini na Bulevaru sumraka (I delitti di Sunset Boulevard, 2005) i Slučaj crvene magnolije (Il caso della magnolia rossa, 2007). Čini se da novih epizoda neće biti, ali to nâs u Srbiji još ne traba da brine – ovde je druženje sa Leom tek počelo. Veseli Četvrtak će do leta (Leo Palp je kod nas tromesečno izdanje) štampati i preostale dve epizode i tako zaokružiti sve slučajeve privatnog njuškala (prigodno) velikog nosa.

Sergio Bonelli Editore jeste kultni izdavač, ali neoboriv je fakat da kvantitet stavlja ispred kvaliteta. Svako ko redovno čita bar jedan od njegovih mesečnih serijala dobro zna da epizode neretko variraju po kvalitetu crteža i scenarija. Sa Leom Palpom, ako je suditi po prvoj svesci i ritmu izlaženja u Italiji, nećemo imati taj problem.

Nestanak Amande Kros prevazilazi okvir „stripa na trafici“ i zaslužuje format albuma tvrdih korica i glaziranih stranica. Raskošan crtež oduševljava već na prvi pogled. Bonafati se nije štedeo. Inspirisan klasičnim ostarenjima kao što su Dik Trejsi, Koko Bil i Alan Ford, stvorio je junake koji se svojim prenaglašenim fizikusom odlično uklapaju u humorni ton.

Posvete originalnom noir krugu ne završavaju se odabirom vremena i mesta događanja (LA 40-ih, već rekosmo) i zamršenim krimi-zapletom po kome su ostvarenja ovog tipa bila čuvena. Slično Džejmsu Elroju (Crna Dalija, Poverljivo iz L.A...), Nici se poigrava sa realnošću i fikcijom u priču uključivši – sa puno slobode i nadogradnje, doduše – stvarne ljude i događaje.

Na primer, ubistvo gangstera Džonija Stompanata, ljubavnika filmske boginje Lane Tarner, dobilo je u Leu Palpu svoju komičnu interpretaciju, a tu su i Dešijel Čendler, Nik Trejsi, Đilda Hejvort, Deni Kej... Upućeniji će s lakoćom shvatiti ovu igru sa imenima, ali ni oni slabije upućeni ne treba da brinu – Leo Palp se čita lako, sa uživanjem, a posvete su tu da obogate već ionako zanimljivu priču.

Kuriozitet domaćeg izdanja jeste da je za adaptaciju teksta (prevod potpisuje Goran Zečević) i predgovor bio zadužen Igor Blažević – Inspektor Blaža. Veseli Četvrtak je verovatno tako pokušao da skrene pažnju na novi strip – potez možda nepotreban imajući u vidu kvalitet samog izdanja.

Umesto Blažinih dobronamernih ali nepotrebnih naklapanja, bilo bi zanimljivije pročitati nešto o nastanku serijala i njegovim tvorcima, ali uvek ostaje nada da će ovaj propust biti ispravljen u jednom od narednih izdanja.