Priča o najvažnijem američkom strip serijalu 90-ih počinje upravo ovde
Kada je pre više od dve godine beogradski Beli Put započeo izdavanje kapitalnog dela Neila Gaimana, serijala Sendmen, bio je to razlog za radovanje. To što je izdavač, neobjašnjivo, započeo izdavanje serije od deset tomova od trećeg a ne od prvog je, pak, bio povod za češkanje po glavi.
Istina je da je prvi tom već godinama na domaćem tržištu bio dostupan u piratskoj, crno-beloj formi, kao i da je treći sadržao relativno samostalne priče, no istina je i da, ako ste se sa Sendmenom prvo susreli čitajući Zemlju snova, niste mogli baš sasvim da razumete zbog čega se ljudi nad ovim stripom zaklinju, idući čak tako daleko da kažu kako je Gaiman (inače Britanac) njime spasio američki roman.
Možda su čekali dvadesetogodišnjicu izlaska prve epizode? Bilo kako bilo, prvi tom pripovesti o mitskom gospodaru snova je konačno dobio regularno srpsko izdanje i domaća publika sada više nema nijedan izgovor da Preludijume i nokturna makar ne pozajmi od bogatijih komšija i utone u Gaimanovu magiju.
Ono što Sendmena i danas čini boljim stripom od gotovo bilo čega što je docnije u domenu (urbane) stripovske fantastike napravljeno je nadahnut spoj visoke simbolike, kompleksne mitologije, ezoteričnih učenja, sa čistotom ljubavi prema savremenoj pop-kulturi. Gaiman, stari padavičar, bio je dovoljno drzak da mitskog Morfeja zamisli kao mršaviju verziju Roberta Smitha, a njegovu sestru, Smrt lično, kao seksepilniju Siouxsie Sioux, ali i dovoljno spretan da ovim likovima podari autentičnu bezvremenost, božansko shvatanje morala i simboličku svest svojstvenu besmrtnicima.
Preludijumi i nokturna su opčinjujuće raznolika kolekcija priča koja se naslanja na dvadesetovekovnu ezoteriju i demonologiju, ali i na superherojski mitos DC-jevog multiverzuma (likovi poput Džona Konstantina, Demona Etrigana ili Marsovskog Lovca na Ljude se pojavljuju u kameo-ulogama). Ovih osam priča prikazuje nam ne samo dubinu karaktera likova koji će se pojavljivati u sledećih sedamdeset i pet nastavaka (ne računajući spinoffove) već i vrlo ambiciozno razapinju ogromno platno na kome će se pripovesti odvijati. A to je platno na koje može da stane čitav svet, pojavni i sanjani, predeli između realnosti, čak i pakao.
Gaiman ovim epizodama demonstrira ne samo izvanredno nadahnuće već i spretnost da menja ton pripovedanja i čitaoca baca iz raspoloženja u raspoloženje kako jedna izvanredna scena zamenjuje drugu. Morfejev odlazak u pakao i nadmetanje s demonom Koronzonom su mesto gde drama i komedija prestaju da se razlikuju. 24 sata je epizoda u kojoj Gaiman kreira jedan od najstrašnijih horor trenutaka u zapadnom stripu u poslednje dve decenije, a završna priča u kojoj Morfej razgovara sa svojom sestrom Smrti je filozofski traktat umotan u nepatvorene emocije, intelektualno provokativan barem onoliko koliko je bestidno lep.
Iako je Gaiman stvorio Sendmena, ne treba zaboraviti ni da je Sendmen jednako stvorio Gaimana, podarivši mu reputaciju, poštovanje i finansijsku sigurnost. Iako nikada ponovo nije uhvatio magiju na isti način, bez obzira na to u kom mediju da je radio, Gaiman može da bude zadovoljan što je stvorio jedan od najdubljih i najlepših savremenih mitova. Sanjanje počinje ovde.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari