Tušta i tma

U potpuno nju-vejverskom prostoru pridružne galerije Doma omladine „Magacin“, proteklih nedelju dana debelu hladovinu popunjavaju fragmenti života Zografovog, upravo na način njegovog egzistiranja na domaćoj strip sceni – autistično i u tišini. Autistično, da - to je utisak koji ostavlja Zograf kao strip junak svojih radova, dok visi na zidu u svom kafkijansko-krambovskom stilu, ne želeći da komunicira sa posetiocima izložbe. Sličan utisak ostavlja i čuvar izložbe, mrgodan kao da je upravo probuđen.

Svet Zografov, barem ovde predstavljen, se može podeliti u tri fragmenta.

Prvi bi morao, popularno rečeno po defaultu, biti Svet Zografovog inostranog uspeha, jer je ono što nas prvo dočekuje izbor plakata i pamfleta sa njegovih svetskih predstavljanja širokom strip-art publikumu. Zograf je svoju inostranu turneju započeo početkom 90-ih, kada su ga otkrile američke kuće poput Fantagraphicsa i objavile neke njegove radove.

Svakako nošen talasom tadašnjih problema života u Srbiji, pošto su se njegovi stripovi uglavnom toga ticali, Zograf je uspeo da napravi proboj i na evropskom tržištu: objavljivan je u Francuskoj, Italiji, Španiji... U duhu koliko uzdizanih, toliko i osporavanih Arta Spiegelmana i Joea Saccoa, Rakezić je pokušao da zabeleži ono što nam se dešava, i gledano sa ovog gledišta, odradi reporterski posao na jedan lični, hipnotičko psihoanalitički način, naglašavajući najbizarnije detalje koji su tad bili svakodnevnica.

Drugi deo njegovog sveta su stripovi koje objavljuje u nedeljniku Vreme. Oni su neka vrsta dnevnika na dve table, kojim Zograf saopštava sva svoja oduševljenja pronalascima bizarnih stvari, prastarih novinskih i tabloidnih tekstova, lične političko-socijalne opservacije, prikaze muzičkih događaja, sećanja na najbolje godine života, priče o prijateljima i poznanicima, ali vrlo često donosi i intervjue kao što su oni sa Urošem Đurićem ili pokojnim Willom Eisnerom.

Zografovi zapisi u vremenu podsećaju nas na to koliko je život kratak i besmislen, ili se barem takvim čini gledanim očima jednog melanholičnog strip autora. Stripovi iz Vremena sakupljeni su 2005. godine u Historijskoj čitanci Miljenka Jergovića i skoro je nepristojno što ne postoji slično izdanje dostupno i u Srbiji. Možda se čeka prilika da Zograf prestane sa objavljivanjem u ovoj formi kako bi se onda komplet tabli objavio u jednoj knjizi...

Treći deo se odnosi na Rakezićeve opsesivne potrage po lokalnim buvljacima za duboko ličnim predmetima (i pričama) pokojnih ili jednostavno zaboravljenih ljudi. Nezaboravni radovi kao što je višedelna Radoslavljeva priča u kojoj autor stripuje biografiju čoveka rođenog 1915. godine, nastali su upravo iz ovakvih preturanja po tezgama.

Ono što smo ovde imali priliku da vidimo su pronalasci proizašli iz još jednog Zografovog fetiša – crteži Diznijevih junaka iz ruke domaćih naturščika crtača kao što je čestitka za srećnu novu 1957. godinu sa Pajom Patkom, crtež Miki Mausa kako jaše konja sa posvetom za seku od bate ili akvarel koji oslikava nesigurnost (opet) Miki Mausa dok flertuje sa Mini Maus. (Da li je moguće da su oni zapravo rod?)

Takođe, svoju vitrinu su dobile i slike očigledno davno zaboravljenih ljudi koje njihova rodbina posle smrti baca u kontejnere, a koje na volšeban način nalaze put do gradskih buvljih pijaca.

Kako i dolikuje respektabilnim strip autorima - na bitnim mestima se pojavljuju sa ženama - pa je tako u ovoj prilici Rakezićeva družbenica Gordana Basta obogatila izložbu autentičnim vezovima koji oslikavaju izrazito nenormalne situacije kao što je neka domaća verzija Supermena koji doleće sa neba i udara lopova u glavu ili razigrani šansonjerski orkestar koji svira na kamionu, neodoljivo podsećajući na Tri ugursuza.

Svet Aleksandra Saše Rakezića Zografa je očigledno komplikovan koliko i njegovo ime, nadimak, prezime i pseudonim kad se napišu zajedno i ova izložba je prilika da mu se samo na trenutak približimo. Istina, ne može se ne zameriti da je postavka mogla biti malo bogatija pogotovo stvarima koje Zografovi ljubitelji i poštovaoci nisu već mnogo puta imali prilike da vide. I ovako kako je, ovo je jedinstvena prilika da prost čovek dođe u neposredan kontakt sa radom jednog od najoriginalnijih i najcenjenijih domaćih strip-autora poslednjih petnaestak godina.

Ni to nije malo.

Fotografije sa otvaranja