Marko i kučkini sinovi

Gotovo je šokantno da System Comics istrajava u projektu kao što je serijal Vekovnici, kada je u praksi potvrđeno da se u Srbiji strip produkcija ne isplati. Em je publika manje zainteresovana za domaće proizvode (barem manje nego za italijanske stripove i Yu- Gi-Oh!), em je definitivno jeftinije otkupiti prava na popularne strane proizvode nego plaćati domaće crtače i scenariste.

Pri tome, projekat kao što su Vekovnici je praktično nešto neviđeno na domaćoj sceni, pa je samim tim i poslovno rizičan. Ni klasičan albumski (evropski) strip, niti klasična serijalizovana priča (poput američkih stripova ili mangi), serijal Vekovnici zamišljen je kao autentični savremeni ep, serija albuma koji mogu da se čitaju svaki za sebe i čitaju se sami za sebe, ali dele zajednički zaplet, protagoniste i ideje.

Pored svega, iako iza projekta u kreativnom smislu stoji pre svega scenarista, dinamični leskovački strip pregalac Marko Stojanović, na crtačkom planu Vekovnici se slobodno mogu nazvati poligonom za predstavljanje nadolazećih domaćih (i regionalnih) snaga. Ukratko: ako želite da vidite budućnost srpskog stripa, treba da čitate Vekovnike.

Drugi album Vekovnika u svakom pogledu je kvalitativni skok u odnosu na prvi. Mešavina istorijskih ličnosti i fantazijskih elemenata ovde funkcioniše skoro besprekorno, s vrlo pažljivim smenjivanjem tona i dinamike pripovedanja. Pasiji životi s lakoćom menjaju oblik od klasične bajke, preko modernog mita, pa do britkog, kondenzovanog stripovskog pričanja. Dijalozi su izuzetno pažljivo rađeni, tako da ni nekoliko nivoa simbolike kojima su opterećeni ne uspeva da ih uspori ili im oduzme duhovitost. Istovremeno, akcije, ali i emotivnosti ne nedostaje.

Ono što možda može da dovede u pitanje efektnost ovog drugog albuma serijala je autorova odluka da u njemu ispriča životne priče i simbolička rođenja nekoliko bitnih likova. Iako su ove priče fascinantne i uglavnom vrlo uspele minijature različitog tona, čitalac će se posle njih možda ostati blago frustriran što se priča prekida baš na mestu kad do prave akcije i razvoja fabule tek treba da dođe. No, ako ništa drugo, ovo obezbeđuje interesovanje za naredni album.

Crtački, Pasiji životi donose pregršt različitih stilova koji se dobro uklapaju uz različite priče o protagonistima. Iako su svi crtači i tušeri posao obavili izuzetno profesionalno i korektno, nemoguće je među njima ne izdvojiti rad Tihomira Čelanovića, čiji je stil toliko izgrađen, toliko siguran, toliko svetski a opet ličan, da će biti pravo čudo ako ovaj čovek ne napravi karijeru u francuskom stripu ili američkom crtanom filmu.

Pasiji životi su, dakle, najava svetlije budućnosti domaćeg stripa, primer i dokaz da se ovde može mnogo više nego što se obično usuđujemo da verujemo. Ali ovo je budućnost koja u velikoj meri zavisi i od nas, naše želje da je zaista dočekamo. Nadamo se da će publika imati dovoljno sluha i ukusa da njen dolazak sebi i svom potomstvu i obezbedi.