Mrtva priroda

Poznato je da su zombiji, pored robota, nindži i gusara, najomiljenija kategorija likova američke pop-kulture, pa neprebrojiva količina stripova o zombijima koji danas izlaze na tom kontinentu ne treba da čudi. Od stripova malih, nezavisnih izdavača, pa do franšiza megakorporacija kao što je Marvel, od poznatih filmskih licenci otkupljenih za potrebe strip eksploatacije, pa do ambicioznih autorskih radova, od parodija i postmodernih eksperimenata pa do klasičnog splatter horora, živi mrtvaci su, hm, živi i zdravi i rado čitani.

Čačanski strip izdavač Lavirint već je ovdašnjem čitateljstvu predstavio najpopularniji i po mnogim parametrima najbolji aktuelni zombi strip Okružen mrtvima Roberta Kirkmana. No, šta je jedan tematski strip za ovoliku državu, sigurno su tamo pomislili, pa od kraja prošle godine imamo priliku na našem jeziku da čitamo i najnoviju inkarnaciju serijala Dead World, inspirisano prepevanu u Vrli mrtvi svet.

Scenarista Vrlog mrtvog sveta Gary Reed je veteran američke nezavisne scene, i devedesetih godina, kao izdavač u firmi Caliber Comics, omogućio je mnogim današnjim scenarističkim i crtačkim superzvezdama da objave neke od prvih radova (u njih, recimo, spadaju Marvelove vedete Brian Bendis i Ed Brubaker).

Dead World je, pak, krajem 80-ih i početkom 90-ih izlazio za Arrow Comics, ali je nakon gašenja ovog izdavača, zahvaljujući solidnoj popularnosti, nastavio život na Caliberu. Reed je uskoro preuzeo i scenarističke dužnosti i otkupio prava na likove i ime, izdajući serijal sve do 1992. godine, kada ga je ugasio. Poslednjih 15-ak godina Reed je proveo pokušavajući da ovaj strip prenese na filmsko platno, ali kako na kraju od svega nije ispalo ništa, 2005. godine pokrenut je novi serijal i upravo su to epizode koje sada možemo da čitamo na srpskom.

Vrli mrtvi svet je, kao i većina zombi storija, priča o vremenu neposredno posle apokalipse. Mrtvi se teturaju ulicama gradova koji su sada smrtonosne zamke za ono malo toplokrvnih stvorenja što pokušavaju da shvate razmere i razlog kraja sveta. Hrane, goriva, municije ili bilo čega drugog važnog za opstanak ima sve manje, a hodajući leševi su iza svakog ugla, gladni, nemilosrdni, patetično spori i nespretni. U centru radnje je grupica tinejdžera spakovana u minibus, koja pokušava da sačuva razum i pobegne... nekud.

Ono što Vrli mrtvi svet u novoj verziji izdvaja od uobičajene zombi priče je motiv inteligentnih zombija, zombija s planovima, razumom i mitološkim zaleđem. Raspad društvenih vrednosti s jedne strane i izrastanje novog poretka, poretka živih mrtvaca s tamnim naočarima i na motorima, čine interesantan kontrast i podstiču na dalje čitanje više nego generičko profilisani likovi. Tinejdžeri koje gledamo kako posrću kroz mrtvu Ameriku nisu nesimpatični, ali jesu stereotipni, i od njih je daleko zanimljiviji harizmatični zombi-kralj koji izgledom podseća na Eddieja, maskotu benda Iron Maiden.

Za njegov dizajn kao i za crtež u prvoj svesci Vrlog mrtvog sveta (koja sabira prve dve američke epizode) zadužen je originalni crtač Dead Worlda Vince Locke, širim masama možda najpoznatiji kao autor šokantno brutalnih omota albuma grupe Cannibal Corpse. Locke je interesantan ilustrator i neki od njegovih stripova (na primer A History of Violence, po kome je Kronenberg snimio film) profitiraju od karakteristične grubosti poteza, no u VMS se nije previše potrudio pa prva sveska izgleda decidno lošije i manje inspirisano od druge, koju je crtao uvek sigurni Dalibor Talajić i koja uspostavlja standard potreban da bi ovaj strip bio interesantan prosečnom čitaocu.

Izvrsna oprema i štampa, već karakteristična za Lavirintova izdanja, zaokružuju paket i ne treba sumnjati da ovaj strip ima sve potencijale da i među našim čitaocima izraste u svojevrsni andergraund fenomen. Ako ga u tome ne spreče distributivni problemi (Lavirint svoja izdanja prodaje isključivo kroz striparnice jer je rad sa kioscima i dalje nesiguran) i razjareni roditelji. No, na sreću, ovo drugo ionako može da posluži kao najbolja preporuka.