Razgovor s Mudhoney, jednom od perjanica etikete Sub Pop, koja je već ispunila deo obećanja da će za devedesete biti ono što je SST bio za osamdesete
Ove godine se navršava dve decenije od izlaska prvog EP-ja američke grupe Mudhoney Superfuzz Bigmuff, koji je objavila kuća Sub Pop, „sabirni centar“ i odskočna daska za bendove nazvane zajedničkim imeniteljem grandž.
Danas je Sub Pop eklektična etiketa čijih 49% poseduje mejdžor Warner; Kurt Cobain je odavno slavan i mrtav; Soundgarden više ne postoji...
Nakon ne baš uspešne mejdžor odiseje, Mudhoney su se pre nekoliko godina vratili u okrilje Sub Popa; od tada su objavili dva albuma, a za 19. maj najavljen je, pored luksuznog slavljeničkog izdanja Superfuzza, i treći – ukupno osmi.
Zvaće se The Lucky Ones i snimljen je, priča se, za tri i po dana.
Izgleda da se ova grupa nije puno promenila od dana kada su Ante Čikara, Aleksandar Dragaš, Dražen Valentić i Juraj Šiftar sa njenim članovima za Ritam popričali o Led Zeppelinu, planovima, Arnoldu Schwarzeneggeru...
Povezano:
Under a Billion Suns – recenzija albuma iz 2006.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari