Stotinu pera na stotinu mačeva

Može se reći da je šema Međunarodnog salona stripa u SKC-u uhodana, i da su promene od jednog do drugog izdanja kozmetičke prirode, ali nije sve tako jednostavno. Recimo, berza stripa. Trebalo je porazgovarati sa oduševljenim prodavcima, od kojih su neki stigli čak iz Makedonije i Slovenije, da bi se shvatilo da su posetioci ovogodišnjeg Salona bili više nego dovoljno solventni i da je ovaj deo Salona prošao iznenađujuće dobro.

Ali da krenimo od početka... Najatraktivniji i najposećeniji deo petog po redu Salona nekako uvek ispada samo otvaranje, na kojem se dodeljuju nagrade za konkurs. Od 256 radova iz 19 zemalja, trebalo je izabrati samo šest koji će poneti glavne nagrade, ali srećom su tu i brojne nagrade sponzora, a i mladi lavovi i lavice imaju dobre šanse u kategorijama do 15 godina.

Najzanimljivija je ipak bilo nadmetanje za nagradu Greg Koks. Ovo je najvrednija nagrada festivala, u vrednosti od 1.000 dolara, a uključuje i objavljivanje stripa od 46 tabli u Evropi i svetu. U konkurenciji šest možda najboljih radova na Salonu (uključujući i dobitnika Gran Prija i desetak drugih nagrada stripa Nasleđe), nagradu je odneo Dragan Maksimović sa Društvom 11 neženja. Sam autor je istupio iz društva neženja pošto se dan kasnije oženio i verovatno nije mogao da dobije bolji svadbeni poklon. Na otvaranju su se, umesto prošlogodišnjih samuraja, šetkali srednjovekovni vitezovi, a tu su bile i strateški postavljene balerine, zamrznute u raznim pozama po celom SKC-u.

Najvažniji gost Salona bio je jedan od najpopularnijih i najuspešnijih strip autora sa ovih prostora Igor Kordej, koji, sada već decenijama, radi u Americi i Francuskoj. Upravo na Salonu je dogovoreno i reizdanje njegovog kultnog stripa Saga o Vamu (izlazio u Stripoteci) u okviru edicije Integrali izdavačke kuće Beli Put.

Pored njega, publici je predstavljen i John Higgins, najpoznatiji po radu na kolorisanju Nadzirača (Watchmen) Alana Mura i Sudije Dreda. Pored njih, na salonu se pojavilo još bar deset autora iz Hrvatske i još po nekoliko iz Makedonije, Bosne, Slovenije... I ono što je uvek poslastica ovakvih manifestacija – svaki od njih je uz malo nagovaranja spreman da vam nacrta nešto!

Kao jednu od najboljih novina moramo izdvojiti aukciju originalnih tabli i ilustracija nekih od najvećih imena domaćeg stripa. Počinjalo se sa 40-50 evra, što je za neke radove stvarno simbolična cena, kao npr. za tablu Alekse Gajića iz serijala Bič Božiji. Voditelj je bio hrvatski stripadžija Dalibor Talajić, koji je iskusno palio masu, te najpre stidljivo a onda sve otvorenije licitirao, da bi konačni saldo prešao 2.500 evra.

Uzaludno bi bilo organizovati festival u Beogradu, a ne dati šansu našoj prestonici da se pokaže i sa svojim opičenim noćnim životom. Od Stupice, preko Skvera, do karaoka u Silikonskoj dolini zaglavljivalo se s gostima do ranog jutra. A ujutru, zna se, dok se još trljaju krmeljive oči – po kafu u Grinet u Masarikovoj i nazad na Salon!

Katalog – rak-rana prethodnih Salona –ovog puta je bio spreman i urađen na vrhunskom nivou. Zastupljene su table nagrađenih stripova pa se katalog može čitati i kao tanak, ali dobar strip magazin. Biografije autora i gostiju i recenzije knjiga su jezgrovite i pune korisnih podataka, ali biser među tekstovima je za ovog autora tipično emotivan i navijački uvodni tekst Zorana Stefanovića, pisca i člana žirija. Neka je pola od onoga što Stefanović priča tačno, i ispada da se nalazimo u drugom zlatnom dobu stripa, makar što se tiče Srbije i okolnih zemalja.

I naravno, Žika Bogdanović. U neverovatnoj spisateljskoj, uredničkoj i kritičarskoj karijeri ovogodišnjeg dobitnika Specijalnog priznanja za doprinos srpskom stripu, upravo strip zauzima najbitnije mesto (ili bi ljubitelji stripa voleli da je tako). Nasuprot neobuzdanoj kreativnosti srpskih autora, Žika je pružao onu neophodnu teorijsko-kritičarsku osovinu, koja je strip sceni bivše Jugoslavije (ali i stripu kao mediju uopšte) davala kredibilitet i vrednost prave umetnosti. Zadužio je jugoslovenski strip kultnim časopisom Pegaz (1974-1998) ali i mnogim knjigama o stripu, od kojih je poslednja – Čardak ni na nebu ni na zemlji – posvećena nastanku beogradskog stripa, imala promociju na Salonu.

Filmski deo su činile projekcije Poglavice bez plemena – low-fi fan film o Zagoru, sniman u Banatu. Film Poglavice bez plemena je nedavno pobedio na festivalu treš filma u Varaždinu i potpuno je urnebesan. Poznati ilustrator i profesor FLU Rastko Ćirić je dve večeri zaredom okupirao veliku salu s projekcijama kratkometražnih animiranih filmova, a za završnicu festivala je ostavljena projekcija domaćeg dugometražnog animiranog filma Film noar.

Svake godine sve bolji, svake godine sve veći, Salon stripa je, eto, stigao do prvog jubileja. Trojica ljudi koji, skoro sami, stoje iza svega ovoga – Miki Pješčić, Vladimir Vesović i Dejan Nikolaj Kraljačić – mogu konačno da odspavaju malo, i da spavaju mirno. Salon nas je kupio. Svojom atmosferom, izložbama, gostima... i mi smo kupili njega. Prvi put, drugi put, treći put – prodato!