U2 su se početkom godine zakratko zadržali na prvom mestu liste bendova sa najuspešnijom turnejom po zaradi svih vremena – The Rolling Stones su uspeli da se vrate na vrh svojom A Bigger Bang. I nepažljivim hroničarima, međutim, kao žaoka u oko upada jedna nelogičnost: ovogodišnju turneju najpoznatijeg rok benda, naročito u zapadnoj Evropi, je pratila relativno loša posećenost, a nekoliko koncerata je otkazano. Mesta na kome su koncertni bili dupke puni (Azija, Južna Amerika...) sebi nisu mogla da priušte visoku cenu ulaznice.
Ipak, Džeger i ekipa su zaradili više nego ikada - kako?
Mik Džeger možda i jeste jedna od najvećih rok legendi svih vremena. Ali neka vas izgled starog rokera ne prevari. Mik je veoma ozbiljan kada se radi o biznisu.
Pre početka turneje Licks (2002/2003), Mik je časopisu Fortune pričao o ekonomiji i poslovnim modelima. On je elokventan i informisan, ali se ipak ograđuje: „Ne mislim da sam soficistirani biznismen, ja sam kreativni umetnik. Sve što znam o biznisu naučio sam usput. Nikada stvarno nisam učio biznis u školi. Mada bih voleo da jesam, iako to zvuči strašno dosadno!“
On je i u početku bio dosta pametan, a sada ima već 40 godina iskustva u muzičkoj industriji. Džeger možda jeste previše star za rokenrol, ali sa tačke gledišta biznisa, on je u najboljim godinama.
Ima dosta onih koji misle da bi Rolling Stones trebali da odlože svoje gitare i bubnjeve. Ali oni zvuče jako dobro, čak i posle svih ovih godina. A ako su tako zastareli, kako onda objasniti fenomenalni komercijalni uspeh benda u protekloj deceniji? Mada sve ređe pišu originalne pesme, svet i dalje sluša njihove stare stvari. I kupuje milione karta za njihove koncerte. To treba spojiti sa činjenicom da su oni usavršili svoj poslovni model, pa nije teško shvatiti zašto tako zapanjujuće uspešno zarađuju novac.
Suština je u tome da je „jedini rokenrol bend koji nešto znači“ ili „najveći rokenrol bend na svetu“, najuspešniji tim u rok muzici danas. Od 1989. pa nadalje, bend je ostvario više od 1,5 milijardi dolara bruto zarade. Tu su prihodi od prodaje diskova, autorskih prava, reklamne robe, sponzora i koncertnih turneja. Stonesi su zaradili više novca od U2, Springstina, Majkla Džeksona, Britni Spirs i bilo koga drugog.
Poroci javni i novčanici tajni
Za razliku od drugih grupa, Stonesi nisu opterećeni antiposlovnim nasleđem Vudstoka. Oni su povezani sa mnogim američkim kompanijama, sa kojima imaju ugovore o sponzorisanju i autorskim pravima. Među njima su i giganti poput kompanija ka što su Anheuser-Busch, Microsoft i Sprint.
U mnogim stvarima Rolling Stonesi su kao i svako drugo veliko preduzeće. Oni rade širom sveta, plaćaju porez (dosta nevoljno) i vode parnice. Bend ima zaradu/izdatke i budžet, plaća knjigovođe, advokate, bankare, ulaže u softver i hardver. Ko je imao malo prilike da provede malo vremena sa glavnim članovima njihove pratnje brzo je mogao da shvati kako su Stonesi postali toliko poslovno uspešni. Nije dovoljno poznato da je Mik Džeger završio Londonsku ekonomsku školu, ali njegov najveći talenat, osim igranja i pevanja, jeste njegova sposobnost da sebe i ostatak benda okruži veoma sposobnim (i mada oni sigurno mrze tu reč) poslovnim ljudima.
Većina tima – kao, na primer, poslovni menadžer Džo Raskof i direktor turneja Majkl Kol, ne pojavljuju se mnogo u javnosti. To ne čini ni princ Rupert Lovenstin, glavni poslovni savetnik benda već nekih 30 godina. (Kit Ričards naziva Lovenstina mozgom njihove organizacije). Ali iako finansije Stonesa nisu javne, to ne znači da ne postoji rigorozno proveravanje.
Poslovna strana Stonesa ima nekoliko aspekata. Kao i bilo koji direktor koji vodi konglomerat, razumevanje i vođenje različitih poslova je od ključne važnosti, kaže Džeger. „Svi oni imaju protok prihoda, kao i svaka kompanija. Imaju različite poslovne modele, imaju različite ljude koji su određeni da se njima bave. I međusobno su povezani. To je moj najveći problem“. A kao što ćemo videti i njegova najveća šansa.
Turneje donose velike prihode kada je bend na putu i apsolutno ništa kada se završe. Muzička industrija je dosta promenljiva u zavisnost od toga da li je izašao novi album ili se promoviše stari, mada nije nestalan kao turneje. Autorska prava, s druge strane, koji se plaćaju svaki put kada se pesme benda puštaju na radiju, stalni su izvor prihoda.
„Steel Wheels“ i ostatak istorije
Kako bi upregli sve ove ogranke kompanije i međusobno ih povezali Stonesi i princ Rupert su stvorili jedinstvenu poslovnu strukturu koja izgleda otprilike ovako: na vrhu, kao i u nekoj vrhunskoj advokatskoj firmi, jeste partnerstvo koga čine četiri glavna člana grupe: Džeger, Ričards, Vots i Vud.
Povezana sa Stones partnerstvom i princom Rupertom je grupa kompanija među kojima su Promotour, Promopub, Promotone i Musicdor, i svaka je posvećena jednom aspektu biznisa. Ova grupa kompanija ima svoje sedište u Holandiji, koja ima poreske olakšice za strane bendove. Kada grupa nije na turneji, ove kompanije zapošljavaju samo nekoliko desetina ljudi. Ali na vrhuncu turneje, za Stonese radi i više od 350 ljudi.
Danas su turneje profesionalno vođene, sve sa advokatima za imigraciju, putujućim knjigovođama, stvarnim budžetima. To je oblast u kome Stonesi zarađuju najviše. Od turneje Steel Wheels (1989), Stonesi su ostvarili bruto zaradu od preko jedne milijarde dolara. Iako je teško ustanoviti tačnu granicu zarade, može se sa sigurnošću reći da su na desetine miliona od ukupne svote otišli na račune članova benda. Nije uvek bilo ovako.
„Nije bilo industrije koja organizuje turneje, jednostavno nije postojala. Očigledno bilo je onih koji su zarađivali od toga ali svakako to nisu bili muzičari, čak i kada ste bili uspešni, ništa niste zarađivali“, kaže Džeger za Fortune. Sve dok kanadski rok promoter Majkl Kol nije preuzeo Stonese za vreme turneje Steel Wheels i počeo da vodi njihove nastupe, Stonesi nisu u potpunosti koristili ekonomski potencijal ovog posla.
40 miliona za 40 koncerata
Uopšteno govoreći, pre toga bend bi unajmio direktora turneje, koji bi tražio od lokalnog promotera u svakom gradu da organizuje koncert. Pojedinačni ugovori bi morali biti sklopljeni sa svakim promoterom, koji bi uzeo na primer 10 odsto ili 15 odsto od prodaje karata za troškove koncerta. Direktor turneje bi onda prikupljao 250.000 dolara tamo, 400.000 dolara ovde od promotera svuda.
Kol je bio jedan od tih lokalnih promotera koji je 1988. došao na ideju kako da privuče Stonese. „Znao sam ljude iz Pink Floyda koji su poznavali princa Ruperta i zamolio ih da nas povežu. Rekao sam mu - 40 miliona dolara za 40 koncerata.“
Kolov plan je bio sledeći, on bi sam organizovao turneju, pri tome je pregovarao direktno sa vlasnicima dvorana i zaobišao lokalne promotere. Takođe je ostvario nove prihode prodavajući svečane lože, autobuske ture, TV promocije i reklamne proizvode koju je sasvim unapredio. On bi doveo sponzore poput Volkswagena i Tommy Hilfigera. I što je najvažnije, povezao bi sve to zajedno, međusobnom promocijom, kako bi najviše iskoristio njihovu zaradu.
Posle nekoliko meseci pregovora bend je prihvatio Kolov predlog. Kol je na kraju i postao direktor turneja benda. Postojao je samo jedan mali problem: „Ja nisam imao 40 miliona dolara“, seća se Kol sa osmehom. Na kraju je ipak prikupio novac i on i Stonesi su napravili turneju. (još jedan problem: turneja Steel Wheels je morala biti osigurana – Lloyd’s je to preuzeo na sebe - ali pre nego što su prihvatili da izdaju polisu, bend je morao da prođe lekarski pregled. Legenda kaže da ju je i Kit prošao, na sopstveno zaprepašćenje!).
Mik kontroliše ulaznice
„Prvo i pre svega, koncert je bio osnova, prekretnica“, kaže Kol. „Ako pogledate šta je koncert na stadionu bio pre turneje Steel Wheels videćete da je to bilo jedno platno i velika, široka bina i to je bilo to. Bend je stadion pretvorio u pozorište. Sve je počelo sa Mikom. Sve je bilo tri puta komplikovanije i pet puta skuplje. Ali je funkcionisalo dobro“.
Ali bilo je neverovatno teško iskustvo. „Mislim da bi Majkl priznao da je tada stekao ogromno iskustvo,“ kaže Džeger. Turneja je počela u avgustu, a već u oktobru Kol je pogledao cifre i shvatio da gube novac. I to u ogromnim količinama. Bend i organizacija su morali da brzo smanje troškove. „Tako da smo svi zajedno morali da naučimo kako se to radi,“ kaže Kol. I jesu.
Na kraju je turneja - karte, reklamni proizvodi, novac od sponzora „Anheuser-Busch“ je zaradio više od 260 miliona dolara širom sveta. Koncertne dvorane, Kol, bend - su svi zaradili dosta novca. Steel Wheels je postao obrazac, a Kol od tada radi sve turneje Stonesa, svaki put usavršavajući operaciju.
Kao i uvek, cene karata (od 50 do 350 dolara) su predmet rasprave u štampi. Ali Džeger rado govori o ovoj temi. „Ovo je jedan element biznisa koji stvarno pokušavam da kontrolišem koliko god mogu“, kaže on. „Određivanje cene karte za koncert nije isto kao određivanje cene paste za zube. To je više kao sportska utakmica. I spremni ste da platite tržišnu cenu. Zato, ako U2 ili Madona koštaju 100 dolara, ne želite da naplatite 200 dolara. Pokušavam da uskladim cene karata sa tržišnim cenama.“
Porezi i sponzori
Stonesi su poznati po tome što nerado plaćaju porez. „Cela stvar zavisi od poreskih zakona,“ kaže Kit Ričards. „Zato vežbamo u Kanadi, a ne u SAD. Većina naših uspešnih poslovnih poteza zavisila je, u stvari, od poreskih zakona: gde ići, a gde ne. Napustili smo Englesku jer bismo im plaćali 98 centi za svaki zarađeni dolar. Otišli smo, a oni su na gubitku. Ne želim da oštetim bilo koga, najmanje vladu sa kojom radim.“
Nije ni čudo što Ričards ne živi u Londonu, pa čak ni u Njujorku, već u Vestonu, savezna država Konektikat.
Naravno, nisu samo poreski problemi naterali Rolling Stonese da se fokusiraju na smanjivanje svojih gubitka. Takođe su ih potkradale muzičke kuće. „U početku nam nisu plaćali skoro ništa“, seća se Džeger.
Sredinom 60-ih Stonesi su navodno prodali 10 miliona singlova i 5 miliona albuma, ali su i dalje jedva preživljavali. Godine 1965. bend je počeo saradnju sa Alenom Klajnom, njujorškim menadžerom, koji im je pomogao da sklope novi ugovor.
Klajn se seća svojih slavnih dana sa bendom pre 37 godina: „Ja sam im rekao: „Pođite samnom u Deku. Stavite tamne naočare i izgledajte besno, ali nemojte ništa da pričate“. Tako je Klajn pomogao Stonesima da dođu do svog prvog ugovora vrednog milion dolara. Klajn (čija kompanija ABKCO i dalje polaže prava na rane pesme Stonesa sve do 1971) i članovi benda će se posvađati i razići ranih 70-ih godina.
„Muzičko izdavaštvo je profitabilnije za umetnika od samog snimanja pesama,“ kaže Džeger. „Ljudi koji su pisali pesme bili su bolji poslovni ljudi od onih koji su ih pevali. Džordž Geršvin i njegovi savremenici su sklapali bolje ugovore i to je postalo pravilo u ovom poslu. Ako napišete pesmu dobijate pola, a druga polovina bi otišla izdavaču. To je model za pisanje pesama“.
A Džeger/Ričards su napisali više od 200 pesama - ali što je još važnije, imaju desetine pesama koje se vrte na radiju. Tako svaki put kada se Shattered ili Jumping Jack Flash pusti bilo gde na planeti, oni zarađuju novac.
Možda globalno najpoznatiji proizvod svih vremena koristio je pesmu Stonesa - Windows 95 i Start me up. Microsoft je navodno platio četiri miliona dolara za pravo korišćenja te pesme. Da ne bi izostao, i Apple je iskoristio She’s a Rainbow za promociju jedne generacije Macova.
Zahvaljujući svemu tome Stonesi su postali najbogatiji rokenrol bend na planeti. A od svih njih, Džeger i Ričards najviše uživaju u plodovima svih tih licenci. Njihovi portfoliji su u rukama proverenog i nepričljivog princa Ruperta. Iako Džeger prati finansijske novosti iz Wall Street Journala i Financial Timesa, ne bavi se mnogo berzom.
„Koliko dugo ćemo još moći da sviramo?“ pita se Kit Ričards. „Doveka. Reći ćemo vam kada budemo gotovi.“
Najbogatiji na svetu
Mik Džeger jednom je poručio da će pre biti mrtav nego što će pevati pesmu Satisfaction pošto napuni 45 godina. Obećanje je, naravno, prekršio i tu možda leži deo odgovora zašto je on jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Prema najnovijim podacima "Liste bogatih" koje objavljuje Sunday Times, The Rolling Stones je i dalje najbogatiji aktivni bend na svetu: ako se sabere bogatstvo svih članova, dolazi se do sume od 570 miliona funti. Džeger je težak 215 miliona funti, Kit Ričards ima 190, a najsiromašniji je gitarista Roni Vud sa 75 miliona.
|
S-CG zarada
Stonesi će na plaži Jaz kod Budve nastupiti za honorar od 2,6 miliona evra, a pojedini zvaničnici u opštini Budva procenjuju da će grad i okolne opštine od tog koncerta zaraditi gotovo 20 miliona evra.
Biće odštampano 73.000 ulaznica, od kojih su 3.000 za VIP lože, pa će po tom osnovu opština Budva i organizator Music Star zaraditi oko pet miliona evra, koje će deliti u srazmeri 70:30. Očekuje se i prihod od sponzora od milion evra.
Ovakvi podaci za beogradski koncert još nisu objavljeni.
|
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.