Postavljen u milje fiktivne bliskoistočne države kojom vlada mudri, znanju odani El Azar, ovaj serijal nam nudi vanvremene pripovesti u kojima se mitološka naracija Hiljadu i jedne noći nadgrađuje 20-vekovnim promišljanjem i prečišćavanjem
Izdavač:
UPPS, edicija Horizonti
Broj strana: 64
Format: A4
Godina izdanja: 2006.
Srpsko Udruženje za promociju i produkciju Stripa (UPPS) se u drugoj polovini prošle godine od grupe hardcore fanova stripa uspešno apgrejdovalo u društvance koje je spremno da pare stavi tamo gde su donedavno stavljana samo usta.
Izdavanje albuma
Elazar koji u sebi sadrži svih pet priča o izmaštanom bliskoistočnom vladaru El Azaru iz pera
Dejana Nenadova je signal da UPPS o produkciji stripa zaista razmišlja ozbiljno. Objavljivan u magazinima polovinom 80-ih godina i u ono vreme obasut kritičarskim hvalospevima,
Elazar je i danas provokativan, smeo strip koji podseća su te godine ondašnje Jugoslavije bile neka vrsta zlatnog doba za ovu granu umetnosti.
Autori stripa u ono vreme imali su gde da objavljuju svoje radove, bilo da su se bavili akcijom, humorom ili erotikom, bilo da su se bavili filosofijom, alegorijama i intertekstualnošću. Danas mnogi od njih zarađuju crkavicu radeći superherojske stripove za američke korporacije. Drugi, poput Nenadova, akademskog slikara i jednog od najcenjenijih srpskih autora stripa tog doba, otišli su iz ove branše, oterani, kako sam veli, „scenaristima i trgovcima“.
Izuzetno talentovani Nenadov je polovinom 80-ih hvaljen kao autentični wunderkind, radeći svoje prve stripove za tada prestižne srpske izdavače. Čistota i uverljivost njegovog crteža vrlo rano su mu utrli put ka likovnoj akademiji i odredili smer buduće karijere. Međutim, Elazar, njegov najzreliji stripovski rad, predstavio ga je kao kompletnog autora jednako zainteresovanog za vizuelnu lepotu, kao i za filosofsko, eliptično pripovedanje.
Elazar nosi na sebi jasne pečate svog vremena. Postavljen u milje fiktivne bliskoistočne države kojom vlada mudri, znanju odani El Azar, ovaj serijal nam nudi vanvremene pripovesti u kojima se mitološka naracija Hiljadu i jedne noći nadgrađuje 20-vekovnim promišljanjem i prečišćavanjem. Kiš, Borhes i u to vreme popularni Pavić, mogu se uzeti kao polazne tačke u Nenadovljevom poigravanju sa večnim motivima istina, iluzija, snova, želja. Za postmodernizam karakteristično mešanje racionalnog i magijskog, realističkog i oniričkog, ovde je u samom centru svake od priča. Elazar nije ni akcioni ni pustolovni strip, njegov autor je odabrao medijum zbog mogućnosti da likovnim sredstvima predstavi ono što izmiče i samom, svemoćnom jeziku.
Koliko god ovo možda zvučalo kao zastrašujuća ponuda, Nenadova od ponora pretencioznosti spasava izuzetna literarnost. Njegov tekst je pročišćen i promišljanja večnosti, stvarnosti, smisla, života, smrti, postojanja i drugih tema ovde imaju ukus neumitnosti koju svaki čovek u životu jednom razume. Reči su lake i čiste čak i kada se koriste da pričaju o idejama koje nisu ni jedno od ta dva.
Grafički, na tragu veličanstvenog realizma Harolda Fostera i Mebijusove svedene fantastike, Nenadov svojim velikim belinama i preciznim linijama stvara slike koje se kao i njegove reči, urezuju u pamćenje uprkos svojoj prividnoj jednostavnosti. Orijentalna arhitektura, zaslepljujući pustinjski pejsaži i oštre, izražajne fizionomije ljudi koji se mršte pokušavajući da razumeju misterije još uvek nerešene, smeštaju Nenadovljev svet u domen vanvremenog.
Ipak, najjače oružje ovog stripa su simboličke slike: slike lečenja bolesnika a ne bolesti, slike bogatstva i mudrosti koje kraju života ne daju nikakvu vrednost ili smisao, slike, na kraju krajeva, kornjača koje, dugovečne kakve jesu, na svojim oklopima nose pouke upućene generacijama čovečanstva koje tek dolaze. Ovi prizori su ono što čitalac pamti i nosi sa sobom kroz život, čak i ako ih nije potpuno razumeo. Jednom hoće.
Dvadeset godina kasnije ovaj strip deluje staromodno i već viđeno. U istoj meri kao i kada je nastajao. Dvadeset godina kasnije ovaj strip deluje relevantno i vanvremenski. U istoj meri kao i kada su mitovi još bili samo priče pripovedane oko logorske vatre. Delić istorije, delić kulture, delić mitologije, ponovo je sačuvan od zaborava. Do sledeće prilike.
Komentari
-
Slaven (gost)
| 27.08.2008. 00.08.10
Nenadov je bio istinsko čudo od djeteta. koji je još strip autor tako rano (samostalno) osmislio nešto tako kvalitetno? U kontekstu nastanka ovaj strip ne trpi kritiku
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.