Originalni naslov:
Blacksad
Crtež: Juanjo Guarnido
Scenario: Juan Diaz Canales
Format: 220 x 280
Povez: Tvrdi
Pismo: Latinica
Br. strana: 172
God. izdanja: 2006
Srpsko izdanje:
Beli putOvaj strip mi je još 2001. preporučen kao nešto
novo & neviđeno u FNAC-u u Dižonu, gde sam provodio leto na razmeni studenata.
FNAC, nesvakidašnji francuski lanac knjižara/multimedija šopova, svoj šmek (maltene dušu!) duguje uvek prisutnim odeljenjima stripa. Postavka scene je najčešće ista: mušterije uzrasta 7-77 uredno sede po itisonom zastrtom podu i mrtvi-ladni čitaju stripove! Neke kupe, ostale pročitane vrate na police. Ej, gde to ima, gde se to radi!
U FNAC-u nastaje francuska kultura poštovanja i obožavanja stripa.
Naravno da sam se i sâm - najpre bojažljivo došljački, a kasnije neumereno balkanski - okoristio ovim kuriozitetom ove delu natpotrošačke kulture. Čitao sam i uredno vraćao na police, i dolazio skoro svakog dana po novu dozu. Ali, Bleksad je bio strip koji sam morao da odnesem kući.
Prvo pada u oči da je
Bleksad još jedan strip sa antropomorfnim životinjskim likovima. Za razliku od Pulicerom nagrađenog
Mausa Arta Špigelmana, u kojem su glave određene vrsta označavala nacionalnost (miševi - Jevreji, mačke - Nemci), autori
Bleksada su raspalili redom po Bremovoj enciklopediji.
Pored svih stanovnika seoske avlije (sve sa 10-ak rasa pasa), tu su razni gmazovi, šumski živalj, ali i egotični primerci poput bizona, orangutana i foka. Motiv iz Mausa se ipak pojavljuje u drugom albumu Arktička nacija, koji u srži zapleta ima rasni sukob između belih (polarni medvedi i lisice, beli tigrovi) i crnih životinja, mada je ova metafora prilično nategnuta.
Autorima je
Bleksad prvi strip. Huanho Gvarnido je gulio animatorski zanat u Diznijevim studijima, i ovde pokazuje da je prevazišao sve što su imali da ga nauče. Da su poslednji Diznijevi crtaći iole ovako izgledali, ne bi posle 60 godina morali da gase produkciju dugometražnih filmova klasične, crtane animacije. Ako ste i po čemu zapamtili
Tarzana iz 1999, to je zapanjujuće brza borba Tarzana i leoparda Sabora izvedena u 3D okruženju. To je Gvarnidov najzapaženiji rad, i to iskustvo prenosi u kratke ali brutalne tuče u
Bleksadu.
U senci prelepih akvarela (izdata je i knjiga posvećena
artworku u Bleksadu) ostaje scenario
Huana Dijaza Kanalesa. Što je šteta, jer da se ne zadržavate toliko da uživate u slikama, pažljivije bi pratili priču koja pleni jednostavnošću i jasnim, a intenzivnim motivima i karakterizacijama likova. Posebno je zanimljiv razvoj priče i širenje okvira sveta u kojem Bleksad živi i bori se.Najpre je to tvrdi krimić, sa donekle stereotipnim junakom u ključu svih dosadašnjih privatnih detektiva o kojim smo čitali i gledali ih u noar filmovima. Saznajemo tek delić njegove prošlosti, veliku ljubav koju mora da osveti tražeći njenog ubicu - Negde među senama.
Arktička nacija je, i pored ledene scenografije koja asocira na samu reč polar (francuski termin za krimiće), već kompleksnije zamešeteljstvo, sa pomenutim temom segregacije, nekoliko preokreta i uvođenjem Bleksadovog sidekicka po imenu Nedeljni. I konačno, Crvena duša diže priču na internacionalni nivo, tu su sada bivši nacistički naučnici (Hitler je, možda u omaž Mausu, takođe mačka), vladine zavere, tajne formule i još jedno parče Bleksadove prošlosti, a bogami i dobro „parče“ koje odvede u krevet.
Ali ti kadrovi... „Šta, bre? Kakvi kadrovi? Ko to primećuje?“
E pa, kad je kadriranje u stripu ovako dobro, o da, primetićete ga. Sramota je koristiti otrcane fraze tipa „kao u filmu“ u njihovom opisivanju, ali u nedostatku bolje... Jeste, kadriranje je kao u filmu. Prokleto dobro režiranom, znalački montiranom filmu. Sigurno im neće trebati storyboardovi kad budu ekranizovali Bleksada.
Za kraj, da li napominjati da je
Bleksad pokupio nekoliko laskavih priznanja, pre svega nagradu za najbolji crtež na najpoznatijem festivalu stripa u
Angoulemu 2004, ali i čak tri nominacije za prestižne
Eisner nagrade u Americi (veliki uspeh za strip sa drugog govornog područja). Tiraži, slava i fanovi nisu izostali.
Uvek je uzbudljivo pratiti kada nastaje klasik, u bilo kojoj umetnosti. Posle se uvek možete hvaliti kako ste ga baš vi otkrili i prepoznali. A Bleksad je upravo to. Klasik od prve strane.
Još nije kasno, otkrijte ga nekome drugom!
Komentari
-
dimi (gost)
| 27.09.2010. 20.47.26
jel se moze naci u srbiji ovaj strip u nekom vidiu izdanja a da nije u zabavniku??
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.