“To vam je delimično vestern priča, delimično krimić, delimično horor priča a zapravo skroz uvrnuta i čudna stvarčica. Baš zajebana do daske”
Čuveni horor pisac Joe R. Lansdale u citiranom predgovoru je najbolje opisao ono što sledi.
Opštepoznato je da blurbovima i predgovorima (bez obzira na dobre namere) ne treba previše verovati, ali u slučaju stripa Propovednik - Misija Teksas stvarno nije preterao: do njegove pojave nije puno takvih stvari nacrtano/napisano u ovoj vrsti umjetnosti.
Propovednik je delo koje nije samo puko sredstvo provokacije zato što se konvencionalno poigrava moralnom truleži današnjice, već brutalan ali i čudesno lep hardcore ep o ceni iskupljenja običnog čoveka, ispričan kroz monumentalan i emotivan zaplet. A upravo emocije čine srž svakog epa, pa tako i ovaj koji se bavi potragom za Bogom kroz raj&pakao čovečanstva na prelazu dva milenijuma.
Pored osnovne serije stripa koja je u SAD izlazila od 1996. do 2000. godine, do danas je objavljeno i više specijalnih brojeva posvećenih pojedinim likovima iz Propovednika, kao i mini-serija Saint of Killers. Sve redovne epizode sakupljene su u devet kolekcija/trejdova i nastavile su da nižu velike tiraže.
Prva je nedavno objavljena u izdanju naše izdavačke kuće
Beli put, uz veoma dobro grafičko-tehničko pakovanje i odličan prevod Ratka R. Radunovića. Koji se nije bavio samo bukvalnim prevodima gramatičkih fraza, već je hvatao
crvenu nit - od teksaškog otezanja do uzvišenog govora mitskih bića...
Propovednik je engleski pastor Jesse Custer koji na sveopšte zgražavanje okoline gubitak vere u Boga i ljude utapa u alkoholu, obavljajući svoj poziv u crkvi smeštenoj u nekoj teksaškoj vukojebini. Da stvari u ovoj priči nisu sasvim normalne postaje jasno kad tajanstveno “plameno biće” upadne u njegovu crkvu, spali mu pastvu i - zaposedne telo!
Famozni stvor se zove Genezis i nastalo je kao plod ljubavi (“tucanja do iznemoglosti”, kako to Ennis profinjeno definiše) anđela i demona, sa sposobnošću uništenja samog Tvorca univerzuma. Tvorac/Bog beži iz Raja negde na Zemlju, a zaposednuti Jesse/Genezis kreće u potragu za njim radi svođenja ljudsko/nadljudskih računa. Zahvaljujući tom duhu on poseduje „božju reč“: sve što nekome naredi, ta osoba će da uradi. Što uz njegov teški karakter i duhovno stanje u kom se nalazi pruža bezbroj prilika za sveopštu ludnicu od stripa.
Kompletna gomila sumanutih likova koji tumaraju po Americi tražeći Boga, sreću čitavu gomilu još luđih likova a usput pokušavaju da spasu zemlju i raj – to je ideja koja čini glavnu okosnicu priče. Autori usput glavnu poslasticu filuju gomilom sporednih likova i zapleta po principu “ništa nije dovoljno čudno i kontroverzno za moj strip”.
Rezultat je činjenica da Propovednik čitaoce u glavu udara suptilno kao metak. Oduševljenje ili zgražavanje, kompromisa nema!
Dugo godina mučeni besmislenim kodeksima strip cenzure, američki (i naši!) fanovi su najzad dočekali strip koji ne štedi nikoga, a ima dovoljno inteligencije da osim seksa i nasilja ponudi ubedljivu priču koja jednako fascinantno deluje u svakom svom segmentu. Istovremeno, bezbrojne crkvene i desničarske organizacije u SAD poslednjih meseci su krenule u napad na Propovednika zbog blasfemičnosti i bluda.
Scenarista Garth Ennis i crtač Steve Dillon su saradnju započeli na još jednom hvaljenom serijalu edicije
Vertigo giganta DC-Comics, kultnom
Hellblazeru, a njihove epizode su naišle na vrlo dobar odziv publike.
Uspeh ih motiviše na stvaranje sopstvenog serijala pod imenom Preacher. Dobijaju zeleno svetlo od DC-ja i tako nastaje ova čudna mešavina žanrova krštena mnogobrojnim kovanicama: ultimativni horor vestern road trip, pseudobiblijski ljubavni krimić, splaterwestern..., a koje ipak ne uspevaju da do kraja objasne suludu zbrku utkanih ideja.
Uočljivo je da je Enis dobrano inspirisan onim segmentom pop-kulture koji elitistički nastrojena kritika voli da klasifikuje kao trash: od B horora, vesterna (John Wayne kao neka vrsta Propovednikovog duhovnog savetnika), pulp (krimi, horor, vestern…) i pseudobiblijske/pseudoistorijske literature, pornografije, teorija zavere, pin up sexa, rock muzike... sve do književnih radova žanrovskih velikana poput pomenutog Lansdalea, Stephena Kinga, Thomasa Harrisa ili Kima Newmana. Ukratko, sve što je mogli privući Enisovu pažnju je ubačeno u strip, a zatim skuvano u paklenom koktelu nasilja, krvi, ljubavi, misterije, zabave i ciničnog crnog humora.
Steve Dillon grubim, redukovanim crtežom pravi odličnu ravnotežu eksplozivnim scenarističkim idejama Gartha Ennisa, držeći stvari na okupu i ne dozvoljavajući da verbalni motivi nadmaše vizuelni izgled i završe u nekomunikativnosti.
Komentari