Kosma, dokumentarni film scenariste i reditelja Sonje Blagojević o, kako se navodi „životu na Kosovu izvan okvira vesti i politike“ koji će biti premijerno prikazan 29. marta (20h) u velikoj dvorani Sava centra, predstavljen je novinarima na konferenciji u istom zdanju.
Blagojevićeva se pozabavila se i kamerom i montažom, a producenti filma su Svetlana i Zoran Popović (CVK Kvadrat).
Kosma (Kosovska medijska asocijacija) je naziv radijske mreže koja je, kako kažu, jedina veza između izolovanih srpskih sredina na Kosovu i Metohiji. Čini je pet stanica: Radio Goraždevac kod Peći, Radio Kim (Čaglavica), Radio Herc (Brezovica), Radio Klokot (Klokot banja) i Radio Kontakt plus (Kosovska Mitrovica).
„Život pretvoren u zvuke FM frekvencija, sagledan ušima radija kroz glasove onih koji su bez glasa i postojanja u zvaničnim medijima. U rasponu od jednostavne svakodnevice do fantastičnih prizora žive tradicije koja ponire iz najdubljih i najlepših slojeva vremena, prostora i ljudskog iskustva. Kosma je živa freska sudara lirskog sa epskim i dramatičnim, obojena jedinstvenom mešavinom sumornog sivila i gorućim bojama prizora zadivljujuće lepote”, ovim rečima autori najavljuju svoj dokumentarac, a Sonja Blagojević je ispričala sledeće:
„Dok sam snimala svoj prethodni film o humanitarnim akcijama klovna Džoa Mame iz San Franciska, našla sam se na Kosovu i jedne noći prespavala na podu i stolovima KIM radija, u seocetu na centralnom Kosovu. Bilo mi je zanimljivo da vidim kako ova radio-stanica funmkcioniše kao svojevrsni omladinski centar – jedino mesto gde su mladi mogli da se druže, koriste računare, uče i budu informisani. Tada još uvek nisam mogla da pretpostavim da će upravo ta radio stanica postati jedan od „glavnih junaka“ u mom dokumentarcu. Par godina kasnije, moj prijatelj i budući producent mi je spomenuo radio stanicu u Goraždevcu, kao potencijalno interesantnu temu za film. U pitanju je još jedno malo selo na Kosovu, izolovana sredina u kojoj živi manje od hiljadu Srba i gde ta stanica predstavlja centar života za mlade, slično onoj u kojoj sam prespavala. Počela sam da istražujem i shvatila da su obe stanice deo veće radijske mreže. Tako je započelo moje veliko putovanje dugo tri godine i zabeleženo na 120 sati snimljenog materijala“.
Kad se Sonja prvi put vratila sa Kosova, mnogi su je pitali isto – kako je tamo.
„Na osnovu kratkog boravka nisam mogla da im dam precizan odgovor, ali nisam mogla ni da prestanem da se pitam – kako je, zapravo, tamo, i još više – kako je ljudima koji tamo žive. Izabrala sam da radio zvuk postane moja vodilja u traženju odgovora, odlazila sam svuda gde ga je bilo. Shvatila sam da taj odgovor ne može da bude jednostavan – zato sam odabrala mozaičnu strukturu, sa mnoštvom prizora i likova koji bi tako u celini bili u stanju da predstave duh jednog vremena, neki kolektivni osećaj. Moja velika nada je da će film barem delimično uspeti da odgovori na ovo veliko i važno pitanje“.
Protagonista filma i jedan od osnivača Kosme Živojin Rakočević koji je, specijalno zbog konferencije, doputovao u jutarnjim časovima iz Gračanice u Beograd, istakao je, između ostalog, da Kosma nije depresivna priča, a producent Zoran Popović dodao je da u filmu ima i duhovitih momenata, iako sama tematika ne dalje mnogo elemenata za tako nešto.
„Glavni junak filma je – zvuk. Taj zvuk, pretvoren u slike, za mene je fascinantna struktura koja jako utiče na različitim nivoima i segmentima čitanja tog filma“, napomenuo je Rakočević.
Istaknuto je da nije prioritet učešće filma na inostranim festivalima već bioskopska distribucija širom Srbije, uz nadu da će akteri biti u mogućnosti da se pojave na beogradskoj premijeri. Pretpremijera za članove Kosme već je održana u Gračanici, planiraju se i naredne projekcije na Kosovu. Fim bi trebalo da bude prikazan na „Jeremijin dan“ 14. maja u Goraždevcu a pre toga u Kosovskoj Mitrovici, Štrpcu...
Realizaciju Kosme su podržali Ministarstvo kulture Republike Srbije. Filmski centar Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.