Concha Buika: Muzikom možete izgraditi čitave katedrale

Šarmantna i nasmejana, Buika je u jednom momentu i samoinicijativno zapevala, a za početak je izrazila zadovoljstvo zbog dolaska u Srbiju: „Kada dolazim u nove zemlje, gledam da li imaju snažan identitet, pošto se ja za svoj borim ceo život. Kada vidim da ga imaju, osećam se kao kod kuće“.

O detaljima koncerta nije govorila.
„Nikad ni nemam utvrđen program, ne mogu da ga upamtim. Pokušavam da se setim, ali, na kraju, postala sam pravi majstor improvizacije“.

Interesantna je njena priča na temu identiteta:
„Nije jednostavno, bilo bi nam potrebno celo veče i nekoliko čaša vina da vam sve objasnim. Moji majka i otac su rođeni u Africi a ja u Španiji i nikad nisam pripadala nekoj od tih zemalja. Moji susedi su stalno govorili da nisam Španjolka a rodbina da nisam iz Afrike. Postoji određen način na koji su Španci pripadnici tog naroda, ili Nemci, Francuzi, Bugari... Predugo sam preispitivala svoj identitet i pitala se na koji način da se ponašam. Sada sam slobodna duša, pripadam tamo gde jesam. U ovom trenutku to je Srbija, osećam se ovde kao kod kuće. Lepo me hrane, stekla sam nove prijatelje... Kada imate određeni identitet, radite ponekad i stvari koje vam se ne dopadaju. Rus mora da se ponaša kao što se Rusi ponašaju, a pre toga što je Rus, on je ta ličnost koja jeste“.

Buika uglavnom nastupa samo sa jednim gitaristom, bilo je i nastupa isključivo sa kontrabasistom...
„Ne smeta mi ni da pevam sa celim bendom, simfonijskim orkestrom... Muzika je nešto što je zastrašujuće, ali se ja ne plašim nje. Ne znam ništa o samoj muzici, kao što ne znam ni o sreći ni o tuzi, međutim, u poslednje vreme, postoji nešto što je neverovatno. Pat Metheny mi je rekao da treba da počnem da strudiram pošto sam rešila da pišem operu, a nemam nikakvo školsko znanje. Sve što znam nalazi se u mojoj glavi i onda to prebacujem u kompjuter. Ne osećam potrebu da imam zaštitu celog benda oko sebe, kod nekih drugih pevača je stvar upravo u toj zaštiti. Muzika se svodi da govorite istinu velikom broju ljudi, to nije uvek lako. Možda je bolje sarađivati tako, sa jednim instrumentalistom, razumeti šta on ima da kaže. Prošlog meseca sam nastupala sa Simfonijskim orkestrom iz Sofije, mogu da se snađem u svakoj sredini“.

Otkud opera?
„Veoma sam ambiciozna i ne dozvoljavam bilo kakva ograničenja. Muzika je, na neki način, kao arhitektura, mogli bismo s njom da izgradimo čitave katedrale. To i radimo, a živimo samo u jednom malom delu. Opera je jedinstven žanr koji je u stanju da podrži veliku poeziju, velike priče, to u četiri, pet minuta ne možete da kažete“.

Concha važi i za dobrog imitatora, jedno vreme je oponašala Tinu Turner, ali je, na pitanje koga bi danas izabrala da imitira, bez dileme odgovorila:
„Samo sebe, do kraja života. Imala sam problem u detinjstvu – učiteljica mi je rekla da imam glas kao patka. Ne znam kako patke pevaju, ali sam na tom glasu mnogo radila. Identitet se nalazi u njegovoj boji, idejama. Ukoliko ih izrazite kako treba, svaki je glas lep“.

Na pitanje da li će Srbija biti ubuduće njena redovna stanica, očekivano je odgovorila:
„To zavisi od sutrašnje večeri, ali mislim da hoće“.

Conchu Buiku smo, specijalno za Popboks, pitali koliko je upoznata sa muzikom i umetnicima sa prostora bivše Jugoslavije:
-Gledala sam po internetu i veoma mi se dopada, ali nisam zapamtila imena, suviše su mi komplikovana – uz osmeh je odgovorila.