Studija koju je nedavno objavio Britanski medicinski žurnal navodi da uzroke smrti prerano preminulih rock zvezda pre treba tražiti u njihovim teškim detinjstvima nego u teretu slave, piše Sydney Morning Herald.
Još od ranije je poznat podatak da slavni muzičari imaju veći postotak prevremenih smrti u odnosu na ostatak populacije - na uzorku od 1210 preminulih od pedesetih naovamo, 9% ih je umrlo prevremeno.
Studija koju je nedavno objavio Britanski medicinski žurnal navodi da uzroke smrti prerano preminulih rock zvezda pre treba tražiti u njihovim teškim detinjstvima nego u teretu slave, piše Sydney Morning Herald.
Još od ranije je poznat podatak da slavni muzičari imaju veći postotak prevremenih smrti u odnosu na ostatak populacije - na uzorku od 1210 preminulih od pedesetih naovamo, 9% ih je umrlo prevremeno.
Solo izvođači duplo su više izloženi riziku da umru mladi od onih koji nastupaju u bendovima, navodi se u studiji. Osobe koje nisu bele rase takođe su izloženije većem riziku da im se život završi neprirodnim putem u "srednjem" životnom dobu. Ipak, najveći činilac, prema ovim nalazima, krije se u posledicama loših iskustava zvezda tokom detinjstva (Adverse Childhood Experiences (ACE)) - uspomene kao što su razvod roditelja, fizička i psihička maltretiranja i emocionalna zapuštenost su ključni faktori koji dovode do povećanja upotrebe opijata, glavnog razloga prevremenih smrti rock zvezda.
Među slavnima koji su umrli od prekomernih doza droge, duplo više ih je imalo bar jedan ružan događaj u detinjstvu, u poređenju sa onima koji su umrli na neki drugi način. Na uzorku nešto manjem od trećine proučavanih biografija, u čak 80 % nađena su dva ili više traumatična dečija iskustva. Nauka je već postavila relaciju da četiri ili više ružnih uspomena iz detinjstva za sedam puta povećavaju sklonost ka "rešavanju problema" alkoholom, odnosno za 12 puta uvećavaju rizik od samoubistva. Isto tako, teško detinjstvo duplo povećava šansu od umiranja od posledica srćanih smetnji ili raka, delom i zbog korišćenja narkotika.
Teško detinjstvo, u kombinaciji sa ostalim društvenim faktorima, važi i za "okidač" mentalnih bolesti, koje su česte i kod ljudi koji pridaju preteranu važnost materijalnim vrednostima i slavi. U studiji se navode i drugi naučni razlozi koji govore o posledicama društvene opsesije slavom, nevezane za talenat individua, na opšte zdravlje i daju se predlozi za delovanje vlade u smeru njihovog suzbijanja. U njoj se zaključuje da se "u težnji za karijerom pop ili rok muzičara krije rizična strategija, atraktivna za osobe koje traže izlaz iz zlostavljanih, disfunkcionalnih i uskraćenih detinjstava".
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari