Igra staklenih perli – The Next Generation u Domu omladine Beograda

Grupa Igra staklenih perli – The Next Generation je, na današnjoj (ponedeljak) konferenciji za novinare u Domu omladine Beograda, najavila svoj koncert na istom mestu (sala Amerikana) 21. decembra. Cena ulaznica u pretprodaji je 500, a na dan koncerta 600 dinara.

Igra staklenih perli, bend koji se smatra pionirima jugoslovenskog spejs roka, okupio se prošle godine, posle duge pauze, u novom, osveženom sastavu, i sa proširenim imenom, snimio album Apokaliptus za Exit online etiketu (besplatan download) i počeo aktivno da nastupa. Od starih članova, u postavi su Draško Drak Nikodijević (bas, glas i klavijature) i Predrag Wolf Vuković (udaraljke i glas), grupu su osvežili Spomenka Milić (glas) i Ivan Stanković (gitara, glas).

Svirali su, u poslednje vreme, u Sarajevu, Zagrebu, imali su i manji nastup u zemunskom Festu. Što se tiče DOB-a, bend najavljuje „dvočasovni psihodelični doživljaj, lajt šou, strobo lajt i, pre svega, iskrenu i poštenu svirku“, a za miks pultom će biti Koja (Diciplin A Kitschme) sa kojim su sarađivali i na albumu. „Znao sam da je Koja super lik i da ima uvo za muziku ali nisam znao da je toliko super lik i da ima toliko uvo za muziku“, uz osmeh je rekao Draško Nikodijević. Članovi benda su zapazili da se 21. decembar tretira, otprilike, kao Nova godina, i da su učestala pitanja „Gde ćeš za smak sveta?“, pa najavljuju da će „najbolja žurka tim povodom biti u Domu omladine“.

Kritičar i publicista Moma Rajin podsetio je na početke Igre staklenih perli, kada je bend u SKC-u, po završetku dve kultne predstave Branka Dimitrijevića, imao svoj set koji je trajao između pola sata i sat, i da je vremenom sve više ljudi dolazilo ne samo da vidi predstave, već i da njih posluša: „Igra staklenih perli je negovala spejs rok u najboljoj tradiciji nemačkih bendova s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih. Peđa Vuković je, među prvima na ovim prostorima, čitao Tolkina, plejadu science fiction pisaca – i dan danas voli da crta i razmišlja na tu temu. Sve to se oseti u njihovom radu, od tada do aktuelnog trenutka. Zanimljiva je njihova veza sa jednim mlađim Nemcem, zove se Thomas Werner. Zainteresovao se za muziku sa ovih prostora, osnovao kuću Kalemegdan Disk, pokupovao second hand izdanja sa ovih prostora – između ostalog i Igru staklenih perli, kao i prva dva albuma grupe Tako na vinilu... Napravio je i on pauzu, međutim, vraća se, obećao je vinilno i CD izdanje albuma Apokaliptus“.

Nadovezao se njegov kolega Petar Janjatović: „Grupu sam upoznao družeći se sa Goranom Cvetićem, on je bio DJ i njihov čovek iz senke. Doneo je prvi laserski šou u ove krajeve, imao je laser pre Kliničkog centra (smeh). Poštovao sam hipi ideologiju i knjigu Igra staklenih perli, pa mi je, samim tim, i bend sa tim imenom bio intrigantan. Grupa je, u to vreme, bila žanrovski usamljena u našoj zemlji, a sad mi je teško da je sa nekim uporedim i u svetskim okvirima. Zamoljen sam, svojevremeno, kad je počela priča oko koncerta, da predložim predgrupu – još uvek razmišljam. Igra staklenih perli je osobena i usamljena“.

Draško Nikodijević je ispričao kako je, počinjući da se bavi muzikom, imao problem u tom smislu da „ako si u rok bendu, moraš da sviraš Sunshine OF Your Love i Jumping Jack Flash i da ideš na Gitarijadu“. Tada su se, kako kaže, ocenjivali gitaristi, a na basistima i bubnjarima je bilo da drže ritam. „Igra staklenih perli mi je, međutim, omogućila da kreativno razmišljam kao basista. Danas mogu da kažem da sam ostvario svoj san – cela filozofija mog života sadržana je u muzici. Pojedine kompozicije sadrže molitvu, meditaciju, frustraciju“.

Peđa Vuković, „internet sedamdesetih“, kako ga je Draško nazvao, seća se da, u početku, nije bilo nikakve koncepcije i da su verovali da je sam čin sviranja jako bitan, a da je manje važno da li je to pred publikom. „Svirku smo doživljavali kao religiju, nešto duhovno, verovali smo da na taj način nešto stvaramo. U jednom trenutku smo, ipak, shvatili da to treba da podelimo sa nekim, doživljaj pred publikom je drugačiji".

Ono „The Next Generation“ Igre staklenih perli su Spomenka i Ivan. Spomenka Milić, koja je, pre nekoliko godina, objavila i solo album, upoznala je Draška kao novinarka lista Treće oko, on je, zatim, posetio jednu njenu svirku i tako je krenula saradnja: „Njihovu muziku nisam mnogo slušala ranije, međutim, snašla sam se i lepo je, samo neka potraje“, dodala je. Ivan Stanković je, po Draškovim rečima, bendu doneo gitaristički zvuk sa primesama bluza i garažnog roka i, kako kaže uz osmeh, kao čovek za koga „vredi sve do '65, '66, eventualno sedme“, njemu predstavlja pravu protivtežu koja dovodi do odličnog uklapanja.

Nikodijević je, specijalno za Popboks, na pitanje da li bi voleo da se još neki naš stari bend vrati posle duge pauze vraća, odgovorio: „Pop mašina, iz dubine srca bih voleo da ih vidim i čujem, ali se to neće desiti jer Zoran Božinović više nije među nama“.

Draško je otkrio našim čitaocima i planove Igre staklenih perli za 2013: „Želimo da izdamo dupli vinil i CD za pomenutu nemačku kuću Kalemegdan disk. Imamo pozive da ponovo sviramo na raznim mestima u regionu, i da proširimo tržište na Nemačku i Srednju Evropu“.

Preslušajte album Apokaliptus: 

Milan Ćunković