Uspeh Parade u Nemačkoj

Film Parada Srđana Dragojevića videlo je u Nemačkoj 20.400 gledalaca za samo nedelju dana prikazivanja - navodi se u saopštenju. Film je startovao u tamošnjim bioskopima sa 45 kopija, od kojih je većina nahsinhronizovana na nemački. Samo u Berlinu, publika može da pogleda "Paradu" u pet art house bioskopa. Distribuciji je predhodilo 11 premijera širom Nemačke, kojima su, pored reditelja, prisustvovali glumci Nikola Kojo i Miloš Samolov.

Režiser Srđan Dragojević nije krio zadovoljstvo: "Zaista sam srećan zbog ovog uspeha. Možda baš zbog činjenice da je filmove koje sam napisao i režirao za ove dve decenije samo u bioskopima videlo blizu pet miliona ljudi, ja stalno imam tu strepnju da li su mi filmovi, ipak, suviše „lokalni". Iako su Lepa sela prodata u blizu 30 zemalja, Rane u 20, a Parada već u 22 zemlje sveta, ipak osećam strah kako će ta „obična", nefestivalska publika primiti moj film - pogotovo što Ex-Yu dijaspora, iako u Nemačkoj brojna, ipak nije primarna "ciljna grupa" u ovoj distribuciji, s obzirom na to da je većina od skoro 50 kopija nahsinhronizovana na nemački jezik. Ipak, kada smo prve večeri od publike najpoznatijeg hamburskog „art house" bioskopa Abaton dobili stajaće ovacije, laknulo je i meni i Nikoli i Miši. Bili smo jako ponosni kada nam je vlasnik bioskopa, koji postoji od početka sedamdesetih godina, rekao da je to tek drugi slučaj ovacija. Ovo je veliki uspeh, ne samo za nas koji smo se dve godine borili da se Parada „desi", već za čitavu srpsku kinematografiju, ali i kinematografije regiona koje su u Paradi učestvovale. Pored toga, ovo je jako dobra prilika da se i nemačkoj javnosti predstavimo u boljem svetlu nego što smo predstavljani tokom prethodnih godina".

Nikola Kojo je posvetio pažnju nekim drugim pojavama: "Jako mi je žao što se u našoj zemlji ništa ne prašta, a ponajmanje uspeh. Ono što je film Parada doživeo na nemačkoj turneji može se samo nazvati ogromnim uspehom. Stojeće ovacije u skoro svim gradovima koje smo obišli, interesovanje za proces nastanka ovog filma, inteligentna pitanja, kako nemačke tako i naše publike, doprinele su da se sva trojica osetimo kao reprezentativci svoje zemlje koji su osvojili neki važan turnir ili uzeli neku medalju. Medijska pažnja koju je film izazvao, kritike koje smo dobili od najuglednijih časopisa, izazivala su u nama oprečna osećanja - od oduševljenja zbog ocene koju smo dobili, do tuge što se o tome u našoj zemlji ništa ne zna".

I Miloš Samolov je preneo impresije iz Nemačke: „Zvučalo je teoretski nemoguće da za samo šest dana obiđemo 11 gradova u kojima su zakazane premijere. Iz Franfurkta smo jurili za Visbaden iste večeri, da bi se sutradan avionom i brzim vozom našli na sasvim drugom kraju Nemačke. Razgovori sa publikom posle projekcija nikada nisu trajali kraće od sat vremena, ljude je interesovalobukvalno sve o Paradi. Meni, na početku, nije bilo svejedno dok sam slušao nemačkog glumca koji me je nahsinhronizovao u filmu, ali, nemački kolega je, zapravo, uradio odličan posao."