Svako ko je slušao Sucidal Tendencies tokom svog odrastanja u Srbiji, uneo je u svoju muzičku naobrazbu dosta kosmopolitskog i (nama) egzotičnog kalifornijskog subkulturnog slobodnog duha.
Suicidal Tendencies je bend koji su podjednako voleli i još uvek vole ljudi koji slušaju HC, heavy metal, punk, rep ili klasičan rock. Njihova muzika je energetska bomba, poruka je jednostavna, refreni su himnični i univerzalni bez obzira što njihov univerzum ne prelazi granicu Venis, Kalifornija.
Svako ko je slušao Sucidal Tendencies tokom svog odrastanja u Srbiji, uneo je u svoju muzičku naobrazbu dosta kosmopolitskog i (nama) egzotičnog kalifornijskog subkulturnog slobodnog duha.
Suicidal Tendencies je bend koji su podjednako voleli i još uvek vole ljudi koji slušaju HC, heavy metal, punk, rep ili klasičan rock. Njihova muzika je energetska bomba, poruka je jednostavna, refreni su himnični i univerzalni bez obzira što njihov univerzum ne prelazi granicu Venis, Kalifornija.
Nije bitno ako ne teraš skejt ili ne voziš BMX - kada čuješ refren You Can't Bring Me Down, imaš osećaj da si dobio neophodnu snagu da se izboriš sa licemernim društvenim normama i kreneš dalje.
Njihovu univerzalnost je svojevremeno vrlo brzo primetio i MTV, pa je tako spot za singl Institutionalized sa prvog istoimenog albuma iz 1983. godine, jedan od prvih hard core klipova koji je pušten na muzičkoj televiziji.
Prostor ispred Explosive bine bio je sinoć u ponoć dupke pun, uključujući i prilaz sa glavnog puta. Koncert je počeo sa nešto više od pola sata zakašnjenja i to, naravno, nikome nije smetalo. Deo sedih glava sa koncerta Bad Brainsa preselio se na novu lokaciju i strpljivo je čekao. Prisutna je bila naravno i očekivana ikonografija: puno tetovaža, New Era kačketi, vajfbiterke (kod nas poznatije kao gilipterke) i teksas bermude...
Prvi ton pomenute You Can't Bring Me Down označio je početak apsolutne euforije koja je trajala tokom celog koncerta. Ređale su se Ain't Gonna Take It, War Inside My Head...
Harizmatični Mike Muir je trčao po bini kao da je onaj isti dvedesetogodišnjak - ista marama na glavi i ista majica, sa nešto kilograma više. U odličnoj komunikaciji sa publikom koja je frenetično pevala sve refrene.
Posle oko sat i po vremena furiozne svirke zadovoljni i nasmejani smo se razišli, laki kao gilipterka i bermude.
A. Pavlić
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari