Neverovatno ubedljiva strip rekonstrukcija psihe šestogodišnjaka. Kalvin & Hobs je prvi put objavljen 1985. godine, a Watterson ga je obustavio 11 godina kasnije, na vrhuncu slave, u trenutku kada je više od 2400 dnevnih novina objavljivalo kaiš tog stripa. Strip je u međuvremenu postao globalno relevantan: štampano je više od 23 miliona (!) primeraka knjižica Kalvina i Hobsa i svaka je postigla milionski tiraž za manje od godinu dana po objavljivanju
Kako da ostanete zapamćeni kao jedan od najvećih strip autora u istoriji te umetnosti?
Otprilike, ovako: zovete se Bill Watterson, crtate desetak godina strip po imenu
Kalvin & Hobs, pomerite sva pravila u fahu, objavite ga u nekoliko hiljada novina i magazina, prodate kolekcije (komada 14) u 25 miliona primeraka, svi vas obasipaju hvalospevima, a vi na vrhuncu slave - prestanete da crtate!
Onemogućite izložbu svojih stripova na majicama, posterima, igračkama..., a kada objavite tvrdo ukoričenu kolekciju svog stripa u luksuznom desetotomnom izdanju, ona zasedne na vrh bestseler liste New York Timesa.
Sve tvrdnje da je u oblasti komičnog stripa, podžanr: deca i ljubimci, sve rečeno sa
Peanutsima (Snupijem),
Krejzi Ket,
Garfildom..., pojavom sad već legendarnog stripa
Kalvin i Hobs(kod nas u izdanju
System Comicsa), srušile su se kao kula od karata.
Čak i najveći i najpopularniji autori novinskog stripa, poput autora Peanutsa, pokojnog Charlesa Schulza, priznali su da je Watterson jedan i jedini!
I sam tvorac Snupija je često pisao predgovore za kolekcije Kalvina & Hobsa priznajući Wattersonu da se u onome što radi zbilja približio savršenstvu.
Nepisano punk pravilo „da nije važno šta govoriš već kako to govoriš“, ponovo je vaskrslo: bazirajući svoj strip na čudnoj formuli klinac-tigar ljubimac-njegova porodica–škola-okruženje, realizovanoj kroz krajnje jednostavan i efektan crtež na tragu karikaturalnog krokija, te duhovitu mešavinu ciničnog humora i iskrenih emocija, Watterson je ostvario pun pogodak stvorivši jedan od najboljih stripova u protekloj deceniji.
Tigrovi, dinosauri i slične stvari
Uspeh stripova o divljim avanturama Kalvina i njegovog druga tigra nije toliko čudo kad se uzme u obzir da Kalvin nije sasvim tipičan klinac, niti je njegov plišani tigar sasvim običan ljubimac. A ni porodično okruženje nije tipično američko.
Kreiran je u liku plavokosog šestogodišnjaka, sa frizurom koja kao da je oblikovana petardama, sa najboljim drugom tigrom od pliša (u Kalvinovoj projekciji to je surova i krvoločna zver sklona tunjevini i cinizmu), sa sklonošću ka svemirskim maštarijama (kapetan Spif) i dinosaurusima, i još jačim nagonom ka izluđivanju roditelja, učiteljice - gospođe Crvodrvić, bejbisiterke Rozalin i školske drugarice Suzi.
Ukratko, on je izvrstan potencijal za stvaranje bezbrojnih gegova na račun porodice, školstva, vaspitanja dece i uticaja pop kulture na njih.
Da stvar bude bolja, koliko god puta da se neki štos u stripu ponavlja (npr. Hobsove zasede prilikom Kalvinovog povratka iz škole), on svaki put izaziva isti efekat urnebesnog smeha, otprilike kao ponavljanje gegova Petera Sellersa u serijalu Pink Panter.
Wattersonov humor uvek vešto balansira na tankoj granici intelektualnog i prizemnog, nikad ne gubeći ravnotežu koja u sadejstvu sa odličnim crtežom (koji često govori dovoljno i bez teksta) daje specifičnost stripu u okviru žanra. Sam autor je za čudni dualistički odnos Kalvina i Hobsa u jednom od predgovora svog stripa napisao: "Takozvani 'štos' (gimmick) u mom stripu - dve verzije Hobsa - često je pogrešno shvaćen. Ja ne razmišljam o Hobsu kao o lutki koja čudom postaje živa kad je Kalvin u blizini. Niti mislim o Hobsu kao o proizvodu Kalvinove mašte. Priroda Hobsove realnosti me ne interesuje, i svaka priča nalazi način da izbegne rešenje ovog pitanja. Kalvin vidi Hobsa na jedan način, a svako drugi vidi Hobsa na drugi način. Dajem dve verzije realnosti i svaka ima potpuni smisao učesniku koji je doživljava. Mislim da život tako funkcioniše. Niko od nas ne vidi svet na potpuno isti način i ja samo crtam to doslovno u stripu. Hobs je više priča o subjektivnoj prirodi realnosti nego o lutkama koje oživljavaju“.
Don Kihot modernog stripa
A Bill Watterson je u svetu modernog stripa priča za sebe, neka vrsta Don Kihota koji se nakon dugogodišnje borbe sa strip industrijom i velikim izdavačima povukao u svojevrsni egzil iz javnog života.
Rođen je 1958. u Vašingtonu, ali se porodica Watterson šest godina kasnije preselila u Ohajo. Prve stripove Bill je objavljivao već u srednjoškolskim novinama. Sredinom 80-ih iz nepoznatih razloga je diplomirao političke nauke, da bi po završetku studija u
Cincinnatti Postu počeo da crta političke karikature.
U slobodno vreme je stvarao nove strip junake i slao radove sindikatima. Jedan od njih je u tom stripu, u koji ni sam Watterson nije polagao velike nade, prepoznao potencijal. Bila je to priča o tigru i dečaku, a godina 1985.
Ostalo je legenda.
Dobio je Bill potom dve Reuben nagrade za najboljeg crtača godine. Ni u jednoj od te dve prilike, 1986 i 1988, nije se, međutim, pojavio na ceremoniji dodele priznanja. Nikada nije postao član
National Cartoon Society.
Godine 1987. prestao je da daje intervjue, a 1990. sa suprugom se preselio u Novi Meksiko, povlačeći se iz sredine u kojoj je i previše postao slavan. Pet godina kasnije, 1995. neprijatno je iznenadio javnost objavljujući prekid rada na Kalvinu & Hobsu.
Sve vreme života stripa je odbijao ponude za prodajom marketinških prava nad ovim delom: "Ne bih imao ništa protiv da budem odvratno bogat, ali ne po cenu da ubijem dušu onome što radim i što predstavlja moje životno delo".
Odbijanje da se uklopi u industrijski sistem na kraju je Wattersona pretvorilo u neku vrstu heroja. A evo kakvom izazovu je odoleo: autor Garfilda Jim Davis je za milionske sume svoj lik prodao za 550 proizvoda u 111 država.
Na kraju, posle 3.160 stranica stripa i deset godina bitaka sa vetrenjačama, Watterson više nije mogao da izdrži pritiske. "Verujem da sam učinio sve što sam mogao unutar ograničenja dnevnih rokova i jeftine štampe. Žudim za tim da radim opuštenim tempom, uz manje umetničkih kompromisa."
Danas 47-godišnji umetnik živi povučeno u svom rodnom gradu Čegrin Fols u severozapadnom Ohaju. Kako sam kaže, energiju posvećuje "slikarstvu i lekovitom proučavanju muzike", a prema nekim histeričnim glasinama radi na animaciji svojih likova i dugometražnom crtanom filmu o Kalvinu & Hobsu.
Dok nam ne stigne nešto novo, tu je
originalni komplet svega što je ikad nacrtao o dečaku i njegovom tigru: svi stripovi, uključujući i propratne vinjete, akvarele za naslovnice... Predgovore su napisali sam Watterson i Art Spiegelmen, autor
Mausa.
Košta 150 dolara i sastoji se od tri knjige u ukrasnoj kutiji i težak je deset i po kilograma.
Ili, kako reče Kalvin svom najboljem drugu u poslednjoj tabli stripa objavljenoj 1995: "Tamo vani je čaroban svet, stari moj. Hajdemo da istražujemo".
Likovi
Tata i Mama: Nepravedni tirani koji Kalvinu ne dozvoljavaju normalne stvari za svako dete: nuklearne rakete, bacač plamena. Osim toga, teraju ga u školu i na kupanje. Svoju okrutnost pravdaju ljubavlju i brigom za sinovljevu budućnost.
Gospođa Crvodrvić: Kalvinova nastavnica koja ne poštuje njegova dečja prava zagarantovana Ustavom, gnjavi ga besmislenim pitanjima kakva su ”kada je otkrivena Amerika” ili “koliko je pet puta pet”.
Suzi Derkins: Devojčica iz komšiluka i škole koja se pomalo sviđa Kalvinu što on iskazuje prilično dirljivo: gađanjem ledenim grudvama, vodom i gađenjem doručka u školi.
Rozalin: Kalvinova bejbisiterka, studentica koja takođe vrlo okrutno postupa sa Kalvinom. Brani iznajmljivanje horor filmova, naručivanje pica, nespavanje posle ponoći, a zauzvrat traži red i tišinu (“Jawhol Mein Fuhrer”). Za divno čudo, jedina osoba spremna da čuva Kalvina, pare uzima uvek unapred!
Mo: Školski siledžija koji neprestano i bez ikakvog razloga maltrertira Kalvina. („Sećam se da je škola bila puna idiota kao što je Moe. Mislim da se oni mreste na vlažnim podovima sportskih svlačionica“ - Bill Watterson). Normalizovao se posle upečatljive Hobsove posete školi.
Komentari
-
smrdo (gost)
| 10.02.2009. 21.45.46
kako je lijepo kad ne odrastes,zbog ovakvih stripova je to jos uvijek,hvala Bogu,moguce.
-
jhrfsssssssnh (gost)
| 12.09.2012. 20.59.59
edgggggggggggggggggg
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.