Kako se pravi pop

Guardian je zamolio nekoliko proverenih autora da otkriju kako se pišu izuzetne pop pesme.

Jarvis Cocker, Ian McCulloch (na slici), Donovan, Mick Hucknall... slažu se da nisu baš sigurni kako se to radi.

"Važno je biti naštimovan", kaže Donovan. "A važno je i znati brojati do četiri; mnogi songwriteri ne umeju da broje do četiri.“

"Ja sa sobom svuda nosim diktafon, u slučaju da dobijem ideju“, kaže David Gray. "Kad uhvatiš ideju, iz nje se lako razvije pesma."

Iana McCulloch (Echo & The Bunnymen) kaže da pisanje pesama za njega nije stvar izbora, nego terapijske neophodnosti. "Kad ne pišem pesme, rešavam ukrštene reči ili gledam televiziju; sve nekako postane maglovito, izbledi."

Jarvis Cocker (ex-Pulp) priznaje da ne ume da čita note i ne poseduje nikakvo formalno obrazovanje iz oblasti kompozicije, i napominje kako ne smatra da je naročito nadaren kao pevač.

Na pitanje kako onda uspeva da piše pop hitove odgovara da ne treba težiti umetničkim visinama, nego osvrnuti se oko sebe.

"Jednom sam ispao kroz prozor pa su me smestili u bolnicu, a sobu sam delio s rudarima“, kaže Cocker.

"Tada sam shvatio da više materijala ima ako gledaš u zemlju nego u zvezde.“

I kao što je zaista postojala jedna Grkinja na koledžu St Martin, po kojoj je nastao hit Pulpa Common People, i kantautor Albert Hammond je većinu pesama - među kojima su The Air that I Breathe i When I Need You - napisao prema svojim stvarnim iskustvima.

"Kad bih morao nekog da naučim kako da napiše pesmu, ne bih znao odakle da počnem", kaže Hammond.

"Ne sviram nijedan instrument, a ne znam čak ni kako se zovu akordi; znam samo da moje pesme imaju emotivnu pozadinu i da se to vidi u mojoj muzici.“

"Najlepša stvar u pisanju pop pesama je to što time može da se bavi svako ljudsko biće, a to svako uči na svoj način“, kaže Jarvis Cocker.

"U jednom trenutku, neko sedi u svojoj dnevnoj sobi i pije kafu, a u sledećem je uzeo gitaru i napisao nešto ni iz čega. To je čudesan događaj; to me pokreće."