Mikijevi stari dani

Povodom 80. rođendana Mikija Mausa izdavačka kuća Egmont objavila je specijalno rođendansko izdanje stripa o najpopularnijem svetskom mišu.

Uvodni strip je inspirisan crtanim filmom Parobrod Vili - prvim ton filmom sa Mikijem, a ukupno trećim; sva tri su se pojavila 1928.

Parobrod Vili se pojavio upravo na današnji dan; to je ujedno i prvi animirani film sa precizno sinhronizovanim zvukom.

Legenda kaže da je Volt Dizni inspiraciju za Mikija dobio prilikom jedne od čestih poseta malog kućnog miša, dok je na stolu u garaži svoje kuće pravio prve ilustratorske korake.

Miki Maus je junak koji je ekonomskom krizom osiromašenoj Americi 30-ih bio više nego potreban: to je optimistični idealista koji sve probleme rešava s lakoćom i uz veliku količinu humora, junak izvornog američkog porekla kome su moral i samouverenost nepoljuljani bez obzira na veličinu iskušenja.

"Miki Maus postao je takoreći idealizovani izraz jedne socio-političke i eto-etnografske zajednice, koja je sebe želela da vidi kao legitimnog nastavljača tradicije građanskog liberalizma. Junaka takvog, idealizovanog sveta, vidimo kao ličnost neporočnu, hrabru, otvorenu, preduzimljivu i inteligentnu - upravo u meri koja je realizovana u primeru Mikija Mausa", kaže Žika Bogdanović u jednom od svojih eseja na temu stripa u Ogledima o Paji Patku Bogdana Tirnanića.

Kod nas su Diznijevi junaci prisutni skoro od početka preko Politike, pa onda preko njenog prvog posebnog izdanja - Politikinog zabavnika, a nešto kasnije i Mikijevog zabavnika u kom su obitavali isključivo Diznijevi junaci.

Politika je 20. januara 1935. donela geg-tablu Mikijeva savest sa Mikijem Mausom - Mikom Mišem.

Novinar Dušan Timotijević prevodio je stripove sa engleskog i on se smatra kumom Mike Miša.

Kako navodi Zdravko Zupan u Zlatnom dobu srpskog stripa (1935-1941), Miki Maus je u to vreme bio već dobro poznat mnogim čitaocima: u januaru te godine, npr, on je uveliko uveseljavao posetioce beogradskog bioskopa Koloseum.

Prvi slučaj cenzure u storiji srpskog stripa zabeležen je upravo nad Diznijevim junacima i potiče iz 1937.

Tadašnjem državnom cenzoru koji je odobravao stranice Politike učinilo se da u stripu Miki i njegov dvojnik postoje neke sličnosti sa prilikama na srpskom dvoru, odnosno sa onim što se tih dana pričalo po Beogradu: da knez Pavle Karađorđević namerava da preuzme presto od maloletnog kralja Petra.

Zato je knez sprečio objavljivanje stripa, 1, 2, 3, i 5. decembra te godine.

Zbog izveštavanja o ovom događaju iz Beograda je proteran novinar Hjubert Harison, dopisnik New York Timesa i Reutersa.

Kada je Volt Dizni saznao za to, Politici uputio telegram u kome je, s blagom ironijom, izrazio žaljenje što je list zbog njegovog stripa imao neprilike.