Prilika ne samo za upoznavanje sa jednim od nama najpristupačnijih među vodećim evropskim jazz-festivalima, nego i da čujete četiri kvalitetna i zanimljiva sastava iz nedaleke države koju neupućeni za jazz vezuju samo zbog magazina Musica Jazza
Veliki jazz-festivali širom sveta imaju razgranate 'pipke': prateća izdanja (muzička, video/DVD, štampane publikacije), obrazovne programe (letnje akademije, seminari, radionice, jazz-klinike... ), vansezonske (zimski/Božićni, npr. Umbria Jazz Winter u gradiću Orvieto nedaleko od Peruđe) i sužene programske pakete, skrojene za putovanja/gostovanja i popularizaciju matičnog događaja.
 Francesco Cafiso |
Najpre edukacija, da ne kažemo 'akademski ugao': 2005.
Umbria Jazz Festival (kraće: UJ) u Peruđi obeležio je i već pune dve decenije saradnje sa najcenjenijom jazz-školom na svetu - muzičkom akademijom Berklee u Bostonu, SAD. Ovog jula prvi put među polaznicima tog obrazovnog dela programa bila je i 'probna' grupa studenata iz SCG, donacijom ustanova iz zemlje-domaćina koje podržavaju UJ. Namera je da za naredno leto UJ preko svojih partnera ovde objavi i konkurs za naše studente/stipendiste
Berklee-klinika u Peruđi, pa bi mladi muzičari trebalo da pripaze na to.
No to nije jedina zvanična veza UJ i Srbije, treće zemlje u kojoj UJ gostuje i koncertno. Naime, ovaj vodeći italijanski jazz-festival svoj prvi 'eksteritorijalni' programski paket 2001. uputio je u SAD, postojbinu te vrste muzike, pa su u gužvi ljubitelja, novinara, menadžera, organizatora, promotera, predavača... reprezentaciju 'žabarskih' jazzera slušali i Ornette Coleman, Wynton Marsalis i John Lewis. Sada je to gostovanje ustaljeno zimi/u proleće u legendarnim klubovima
Birdland i
Blue Note, ne ograničava se samo na jedno pojavljivanje godišnje i – zakoračilo je i na drugu obalu SAD, u okviru odgovarajućeg festivala u San Francisku.
 Stefano Bollani |
Maja 2005. kengur je ušao u tradicionalni žuti logo UJ a tokom 10 dana u
Melburnu, Australija nastupali su muzičari iz obe ovim povezane zemlje, ali i američke zvezde jazza kao Wayne Shorter i John Scofield! Partneri iz Melburna na ovaj način postavljaju svoju mladu manifestaciju na međunarodnu mapu jazza, a pokrajina Umbria uz muziku promoviše sopstvenu kulturu, turizam, vina, kuhinju... Sve ovo prenosimo Vam radi podsećanja da je prvi stvarni jazz-festival u Beogradu ranih 70-ih zasnovan i dugo uspešno opstajao oko sličnog gostujućeg paketa američkog
Newport Jazz Festivala.
Posle dugih dogovaranja, pomoću Ministarstva spoljnih poslova Italije, njihove ambasade u SCG, regionalnih ustanova i fondacija Umbrie, Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu i brojnih ovdašnjih partnera, pred sam kraj BELEF-a stiže nam program čudno naslovljen
Balcanic Windows - Multiethnic Music Against Racism. No, ne dajte se zbuniti, to je prilika ne samo za upoznavanje sa jednim od nama (vizno, novčano i geografski) najpristupačnijih među vodećim evropskim jazz-festivalima, nego i da čujete četiri kvalitetna i zanimljiva sastava iz nedaleke države koju neupućeni za jazz vezuju samo zbog magazina
Musica Jazz (nedavno i ovde prodavan s diskom Doctor 3).
 Doctor 3 |
Ovdašnjim ljubiteljima iz Italije su poznati jazzeri koji su nastupali kod nas, u rasponu od Giannija Bassoa do Paola Fresua. No posle neprikosnovene francuske, italijanska jazz-scena je verovatno sledeća najjača u Evropi, a ova četvorka izvođača svakako stoji u prvom timu jer gotovo svi učestvuju i u američkim/australijskim gostovanjima UJ. Veteran, eminentni trubač Enrico Rava upravo je (kao i McCoy Tyner i Hank Jones) na UJ 2005. u Peruđi primio počasnu diplomu pomenutog muzičkog koledža Berklee, a svoj uglađeni izraz predstaviće nam u kvintetu koji je takoreći all-star postava savremenog italijanskog jazza. Ravin dugogodišnji pijanista Stefano Bollani takođe je tu sa sopstvenim kvintetom, a Doctor 3 za klavirom predvodi Danilo Rea koji ume da se pojavljuje i solo, sa npr. jazz-obradama italijanskih operskih arija; ako primetite da Doctor 3 sviraju nešto što Vas podseća na Elton John-a ili Police npr. – da, i to rade!
Mlađoj publici ali i ovejanim ljubiteljima be-bopa i već pola veka pokojnog Charlie Parkera svakako će najzanimljiviji biti alt-saksofonista Francesco Cafiso (i njegov kvartet) sa Sicilije, nedavno otkrovenje, virtuozni momčić koji još nije izašao iz svojih teen-godina a UJ je puno učinio za njegovu međunarodnu afirmaciju.
 Enrico Rava |
O domaćim učesnicima i rasporedu koncerata u Beogradu i Novom Sadu (27/28. odnosno 29/30. o.m.) lako ćete saznati iz
zvaničnog programa. Nadajmo se da će vremenske (ne)prilike tj. ovaj monsunski avgust dopustiti da se svira na otvorenom, jer je to jedna od najuočljivijih odlika UJ u Peruđi.
Balcanic Windows poštuje i još jednu suštinsku tradiciju UJ, da bar 50% programa budu besplatni za posetioce – kod nas će, premijerno, sve to biti bez ulaznica.
Budite otvorenih ušiju i srca za razne muzike i različite ljude, saznajte ponešto o etrurskoj Peruđi (univerzitetskom gradu s puno stranih studenata) i lepoj Umbriji u sredini Čizme, upoznajte italijanski jazz i obavestite se o Umbria Jazz Festivalu koji posećuje sve veći broj ljudi iz ovih krajeva, pa možda ni Vama uskoro neće biti van domašaja.
KOMPONOVAO - Nicola Conte
Još jedno zanimljivo 'izronjavanje' savremenog italijanskog jazza neočekivano je na albumu Other Directions (2004. Ishtar/Schema – Blue Note/EMI) jednog od najpoznatijih evropskih DJ-a koji je gostovao i u Srbiji. Da, Nicola Conte ima sopstveni jazz CD, na snimcima nema elektronike i DJ-efekata, sve je 'organski' – obični instrumenti, svirali ih živi ljudi, a Nicola producirao! Štaviše, Conte je i komponovao većinu numera pa sastavio svojevrsnu reprezentaciju mlađih italo-jazzera (i ponekog gosta sa strane) da to snime u Bariju. Nisu sve tačke instrumentalne, pa neopterećujuće stihove DJa mazno izvode Bembe Seque, Lucia Minetti, Lisa Bassenge i trubač Till Broner, ali ubuduće svakako obratite pažnju na svestrano (pa i izgledom) obdarenu Cristinu Zavalloni – tek što je potpisala za malu ali cenjenu etiketu Egea iz Peruđe, i njen podnevni koncert na Umbria Jazz Festivalu 2005. bio je među najprijatnijim iznenađenjima. Sviračku ekipu predvodi jedan od najboljih jazz-trombonista u Italiji, Gianluca Petrella: traženi saradnik u brojnim postavama i snimanjima, ima i sopstveni sastav Indigo 4 i član je kvinteta Enrica Rave, pa ćemo ga ovih dana u toj ulozi sresti u Beogradu i Novom Sadu. Njihovoj opuštenoj vožnji dodatno ubrizgavanje u All Gone (Pinter/Dankworth) i naslovnoj daje alt-saksofonista Rosario Giuliani, još jedna od novih jazz-zvezda s Apeninskog poluostrva. Ovim ostvarenjem ispoljavajući sklonost velikanima kao što su Miles Davis, John Coltrane, Bill Evans i na evropskoj strani Kenny Clark, i sam Conte na završnoj Le Depart prisvirao je gitaru. Kao singl izdvojena je Kind Of Sunshine.
Ako Vam ne smeta što sve to nije iz prve ruke nego samo vešta replika, veoma prijatan CD Other Directions je uglađena, pitka mešavina standardnog jazza pre kraja 60-ih, bossa nove i moderne ali uzdržane produkcije; napredak i za samog Nicolu, otkrivanje starih uticaja i produžavanje od naznaka u saradnji s Thievery Corp. Prestižna disko-kuća specijalizovana za jazz, nedavno uspešno reformisana Blue Note ima programsku politiku da njeni ogranci u raznim zemljama objavljuju izdanja tamošnjih izvođača, a ovo je prvo takvo iz Italije – brzo ga sledi još nekoliko, npr. u septembru Petrella/Indigo 4 – i svakako značajno za međunarodnu afirmaciju jazza al' italiana (poređenja radi, prošlo je već 30 god. otakako je u Britaniji objavljena ploča iz kataloga nekog italijanskog diskografa).
|
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.