Povratak u Astro-id

Željko Pahek bio je jedan od najdarovitijih i najvoljenijih strip-autora i ilustratora one Jugoslavije. Oduševljen tvrdom naučnom fantastikom i podjednako naklonjen evropskom i američkom stripu, Pahek će tokom osamdesetih godina steći status zvezde, ilustrujući brojne naslovne strane naučnofantastičnih časopisa i knjiga i objavljujući rado čitane autorske stripove. Dosledan i predan rad dovešće ga i do saradnje sa belgijskim autorom Hermannom kao i do američkog magazina Heavy Metal.

Jedan od najpoznatijih Pahekovih radova svakako je strip Astro-iđani. Prvo serijalizovana u Yu-stripu 1981. godine, a kasnije objavljena u formi albuma u Profilu, prva epizoda Astro-iđana po imenu Oživljeni Metuzalemen i danas odiše anarhičnim šarmom ukrštanja Alana Forda, Osmog putnika, Autostoperskog vodiča kroz galaksiju i Asteriksa. Natrpan crnim humorom, suludom akcijom i agresivnim parodiranjem Metuzalemen je na svojoj poslednjoj tabli najavio i nastavak pod naslovom Skrapulonska bebica, koji je i objavljen u Yu-stripu 1984. godine.

Na albumsko objavljivanje se čekalo više od dve decenije. System Comics je potkraj prošle godine starim čitaocima dao šansu da se podsete nečega što su voleli, a mladi će imati možda prvi susret sa kultnim ostvarenjem autora o kome su toliko slušali (Pahek je za System Comics objavio još samo jedan album, Badi Kukavica, pre punih sedam godina).

Skrapulonska bebica je, nema sumnje, strip kome bi nežna ali čvrsta urednička ruka veoma prijala. Početkom osamdesetih, kada su Astro-iđani crtani i pisani u hodu, kako je išlo objavljivanje u Yu-stripu, razbijenost narativa i zbrkanost motiva se mogla razumeti i tolerisati. Danas, pak, deluje kao da Pahek zapravo nije imao materijala da smisleno popuni standardnih albumskih 48 strana, pa je ovaj strip kreiran bacanjem nasumičnih ideja prema papiru i ostavljanjem svega da leži tamo gde je palo. Priča je haotična i isforsirana, karakterizacija nerazvijena, a nedovoljno redigovani tekst je apsolutno nekontrolisan, padajući povremeno na nivo očajničke improvizacije. Parodiranje naučnofantastičnih klišea je neuspela rabota ako ni njen autor nema jasnu ideju o tome šta i zbog čega parodira.

Ako je Metuzalemen bio Pahekov odgovor na Osmog putnika, Bebica je njegova verzija Hawksovog/ Carpenterovog The Thing. Ovaj strip varira motiv očajničke borbe za opstanak koju vodi grupa ljudi u ograničenom prostoru protiv neuništivog neprijatelja što se šunja kroz infrastrukturu, ali nam pruža više protagonista, jurnjave, eksplozija i psovki nego oba režisera zajedno. Bebica je u osnovi jedna urnebesna scena potere rastegnuta na četrdesetak strana, nadevena slepstik dinamikom i scenama masovne histerije.

Baš ova preteranost koncepta i spasava Pahekov strip od ozbiljnijeg neuspeha, jer je toliko nabijen apsurdnim, preglasnih, prejakim i sumanutim, da nešto od svega toga mora dopreti do publike. Seksualne aluzije na najneočekivanijim mestima, sprdanje sa naučnom fantastikom ali i istorijom istraživanja svemira, metatekstualne dosetke, naglašen nedostatak političke korektnosti (ovo je, na kraju krajeva strip u kome dve hiljade teško naoružanih muškaraca pokušava da ubije jednu jedinu bebu)... Skrapulonska bebica na kraju uspeva da osvoji čitaoca jedino sirovom energijom frivolnosti i bezobrazluka.

A energije svakako ne nedostaje izvrsnom Pahekovom crtežu koji je jednako impresivan u prikazivanju nemoguće tehnologije, sumanutih izraza lica hodajućih stereotipa naučne fantastike i scena masovnog razaranja. Kombinacija crteža koji osvaja svojom eksplozivnom snagom i infantilnog insistiranja scenarija na parodiji svuda gde ju je moguće posaditi na kraju isporučuje strip koji je daleko od vrhunskog ali koji čuva u sebi naivni šarm originalnih Astro-iđana. Nekome je i to dovoljno.

Ispravka i izvinjenje: Prva verzija ovog teksta imala je nekoliko materijalnih grešaka, pre svega previd autora da je Skrapulonska bebica originalno objavljivana u nastavcima u YU stripu. Izvinjavamo se čitaocima i zahvaljujemo onima koji su nas komentarima upozorili na ovu grešku.