Anđeli s greškom

Terry Moore je, kao i mnogi drugi američki indie strip autori, deo svojih računa poslednjih godina platio pišući superherojske stripove za korporativne izdavače, najviše za DC Comics. Ipak, ono po čemu će ga istorija pamtiti nisu Birds of Prey i Batgirl, već njegov magnum opus, zaokružen autorski rad na obimnom serijalu Stranci u raju.

Nova hrvatska izdavačka kuća Izdavanje knjiga „Dani“ odvažila se da svoje postojanje obznani pokretanjem dva popularna američka serijala odjednom. Jedan je superherojski horor Todda McFarlanea Spawn, koji je svojevremeno pokazao da se može raditi uspešan i autorski obojen superherojski strip za nezavisnog izdavača. Drugi je Stranci u raju, koji je na sasvim drugom kraju spektra i mogao bi se opisati, da pozajmim definiciju Dušana Mladenovića, kao (kripto)lezbijska sapunska opera.

Moore je i u superherojskim stripovima najviše pisao ženske likove, i uskoro preuzima Spajdermen spinoff (tinejdžersku sapunicu Spider-man Loves Mary Jane). Ogromno iskustvo u pisanju dugovečne i voljene sapunske opere tokom više od deset godina rada na Strancima što su se nedavno završili devedesetim brojem sigurno je pomoglo da dobije i ovaj posao. Autor ne samo da je pokupio neke prestižne nagrade za ovaj strip (na primer Ajznerovu nagradu još 1996. godine), već je dobio i skoro jednoglasne pohvale ženskog dela čitateljstva za to kako dobro razume žene iako nikada nije i sam bio žena.

Stranci u raju su strip koji osciluje između elegičnih epizoda urbane samotnosti garnirane kontemplacijom, trilerske drame, i anarhičnog, antisocijalnog humora. Tokom rada na serijalu Moore je produbljivao likove i zaplet, i od stripa koji je izrastao iz njegovih pokušaja da kreira uspešan novinski dnevni strip (neuspešni, svi do jednog), stvorio je složeniju građevinu u kojoj su laki gegovi i prosti socijalni komentari zamenjeni odmerenijim analiziranjem ljudske duše i momentima istinske emotivnosti.

Knjiga 1, jedina koja je dosad izašla (za februar se najavljuje izlazak nastavka), sadrži prve tri epizode, zaokruženu početnu celinu u kojoj je Moore i sam primetio da mu se likovi otržu kontroli, da odlaze tamo gde on nije prvobitno planirao i postaju nešto više od onoga što je on zamislio. Rezultat je pomalo neudobna smeša stripovskih gegova i nastojanja da se portreti žena koje nose ovu priču oslikaju uverljivijim bojama nego što je to čak i u nezavisnim stripovima uobičajeno.

Mooreove žene nisu prosti seksualni objekti niti idealizovane domaćice/ ratnice/ naučnice. One su višeslojni likovi s manama i vrlinama koje često kao da zamenjuju mesta. Zato ih je teško razumeti, ali je lako biti zaintrigiran njima. I zato je ovaj serijal kroz više od deset godina držao pažnju velikom broju čitalaca.

No, u prvoj knjizi Moore još nije znao kuda želi, kuda može i kuda treba da ide, pa je teško oteti se utisku da su njegova dva glavna lika – plačljiva brineta koja bi, da prostite, vodila ljubav al' da joj ne uđe, i izblajhana, prestarela riot-grrrl s viškom slobodnog vremena i manjkom vaspitanja – samo zameci nečega što će vremenom izrasti i sazreti.

Knjiga 1 jeste zabavna, interesantna i svakako originalna u odnosu na veći deo strip ponude na našem jeziku, ali takođe ona vandalizam i inertnost kao da smatra legitimnim socijalnim komentarom. Što čoveka, čak i ako nije razulareni konzervativni muški šovinista, pomalo sneveseli. No, bez obzira na rezerve koje možemo imati spram tumačenja središnje poruke ove prve knjige, ona je i dalje ugodno čitalačko iskustvo i najava vrlo dobrog serijala za kog se nadamo da će mladi izdavač imati snage da izgura do kraja.