Pobeda veća od smrti

Originalni naslov: La Caste des Méta-Barons
Scenario: Alehandro Hodorovski
Crtež: Huan Himenez
Format: 22 x 28,5
Povez: tvrdi
Pismo: latinica
Br. strana: 325
God. izdanja: oktobar 2007.
Srpsko izdanje: Beli put

Posle prvа četiri albuma o Metabaronima trebalo je strpljivo sačekati nastavak, a priča se (kao i svaka dobra priča), prekinula na najnapetijem mestu. S jedne strane smo imali Agnara, najvećeg ratnika kog je vasiona ikad upoznala, hladnokrvnog egzekutora čitavih naroda, mizantropa koji je dozvolio da ga unajmi rasa Ptagira, namerena da istrebi sve stanovnike naše galaksije. Nemoćno da mu se suprotstavi vojskom, carstvo ljudi mu na megdan izvodi njegovog sina, koji, ovaj, ima železnu glavu.

U pravoj tradiciji Metabarona, sin treba da ubije oca u dvoboju i zauzme njegovo mesto, samo što sada od ishoda duela zavisi i sudbina cele Vaseljene.

„Ajajajajaj! Kakav zaplet!“, rekao bi Lotar, priglupi robot koji je, kao i sami čitaoci, pažljiv ali i nestrpljiv slušalac priče o Metabaronima koju pripoveda verni sluga kaste – omaleni robot Tonto.

Iako to deluje nemoguće, događaji u druga četiri albuma dobijaju na intenzitetu. Ako dosad nisu dostigli nivo mitskog, priča o tome kako je Železna glava naučio da voli staju u rangu je s grčkim i rimskim tragedijama.

I taman kad ste pomislili da Hodorovski apsolutno nema ništa više da nam da, da su svi šabloni prekršeni, svaki preokret isproban, sva krv prolivena, započinje poslednji album i poslednja priča. Priča o Bezimenom. Poslednjem Metabaronu. I kreću preokreti, jedan za drugim. Najpre otkrivamo misteriju iza ožiljka na obrvi ovog inače neranjivog ratnika, koja se provlači kroz priču od prvog albuma, a onda – iznenađenje! Pa još jedno! Pa serija preokreta od kojih vam se zavrti u glavi. I najzad najveći od svih, za kraj. Treba li posebno napominjati da nas na poslednjim stranicama Hodorovski u stvari ostavlja na početku sasvim nove priče?

Izdanje u kom su sabrana preostala četiri albuma Kaste nudi mnogo više od prvog toma. Utisak najpre ostavlja glomaznost stripa, koji je dovoljno težak da vam polomi nekoliko sitnijih koščica ako ga kojim slučajem ispustite na stopalo. Uzrok povećanog broja strana je dodatak – Kuća predaka.

U pitanju su pojmovnik i višestruka analiza mnogobrojnih motiva koji se provlače kroz strip. Preko termina kao što su počeci, ljubav, kodeks, porodica, incest ili psiha i eros. Hodorovski pokušava da nam približi svoje viđenje Metabarona. Ni Himenez nije izostavljen, ali se odrednice koje on obrađuje (bestijarijum, ambijent, stranice) sastoje kako iz tek pokojeg pasusa teksta, tako i čitavih strana originalnih ilustracija u raznim stadijumima, od grubih crteža olovkom do zadivljujućih finalnih dela od kojih mnoga nisu našla mesto u stripu. I najzad, tu je i prelepa minijatura Beleg kastake, koja opisuje dolazak predaka kaste na mermernu planetu Marmolu i otkriva nam najveću tajnu buduće kaste Metabarona.

Epilog ovom izdanju daje legenda našeg stripa Zoran Janjetov najavljujući buduće avanture Metabarona u nultom albumu nove serije koji treba da se pojavi 2008. Duo Hodorovski/Janjetov se već pokazao na serijalima Tehnopape i Mladost Džona Difula, te se ne treba bojati za sudbinu ovog projekta. Janjetov je sebi već dao slobodu – drugačije je nacrtao oči Bezimenog. Sada u njima treba videti i dušu. Kasta je mrtva, živeo novi Metabaron!