Scenario nije nikakvo revolucionarno delo, to je postapokaliptična atmosfera već viđena u Hermanovom Džeremaji, filmovima serijala Mad Max, hiljadama SF romana i stripova..., ali nomadski (da ne kažemo ciganski) život junaka “Džipsija” je malo gde viđen
Zemlja budućnosti. Svetu preti uništenje usled nuklearnih proba i industrijskog zagađenja, saobraćaj je sveden na transport kopnom i morem. Južna hemisfera je direktno pogođena ozonskom rupom i masovnim pojavama raka kože, dok severna klizi ka nekoj vrsti novog ledenog doba. Zemaljska kugla je opasana džinovskim autoputem C-3C (The Circumpolar 3-Continetal) i preko njega dan i noć tutnje džinovski kamioni prevozeći sve vrste robe potrebne ostatku civilizacije. Put spaja Njujork, Pariz, Moskvu, Peking i Rio de Žaneiro, a njegovi evroazijski, afrički i američki ogranci se sastaju u srcu sibirske pustoši - gradu po imenu Cigansk. Mestu koje izgledom podseća na najgore varoši iz vremena osvajanja Divljeg zapada (pa na kvadrat). Nasilje, kriminal, krijumčarenje svega zamislivog, sukobi tajnih službi, korporacijski dueli interesa..., sredina u kojoj opstaju najjači i najlukaviji u nastojanju da otkinu deo bogatstva koje kruži po C3-C.
U ritmu točkova
U ovakvom okruženju za svoj život se bori Ciganin Cago - junak serijala Džipsi, autorskog dvojca Enriko Marini / Teri Smolderen, ovde predstavljen u prvoj epizodi Ciganska zvezda.
Albumi:
- Ciganska zvezda
- Sibirske vatre
- Carev dan
- Crne oči
- Belo krilo
- Smeh Asteka
|
Radnja stripa počinje u sirotištu neke istočnoevropske zemlje kad Cago, ciganski klinac koji opsesivno mašta da postane kamiondžija, ubija direktora sirotišta i beži na C-3C da ostvari svoj san. Kasnije iz sirotišta izvlači i svoju mlađu sestru Obliviju, te je šalje u švajcarski internat na školovanje.
Desetak godina posle, Cago je u dugovima za kamion Ciganska zvezda, sestra odrasla devojka koja mora da napusti internat i da se vratiti bratu i njegovom divljem životu.
Da bi stvar bila gora, on preuzimanjem pošiljke oružja za Rusiju navlači bes džinovske kompanije za prevoz Selmer koja počinje poteru za njim, pa se u pratnji tajanstvene vozačice kamiona Veštice (nestale naslednice Selmera) probija kroz polarno bespuće.
Tu su još i bande mongolskih pljačkaša, anarhija istočnog Sibira, tajanstveno svetilište u ledenoj pustari, razmažena sestra na vratu - najteži problem za otuđenika nenaviklog na porodične probleme i funkcionisanje u zajednici.
Ukratko, scenario Džipsija nije nikakvo revolucionarno delo, to je postapokaliptična atmosfera već viđena u Hermanovom Džeremaji, filmovima serijala Mad Max, hiljadama SF romana i stripova, ali nomadski (da ne kažemo ciganski) život junaka Džipsija je malo gde viđen. Radnja i likovi se bukvalno voze u ritmu točkova džinovskih kamiona, taj ritam se odražava na njihove postupke.
Cago nije visokomoralni heroj, on ne poštuje nikakve kodekse - osim želje za slobodom. U poređenju sa Hermanovim Džermajom, on nije Džeremaja (tj. dobar momak), on je Kurdi doteran do same granice apsurdnosti: “sloboda/vožnja ili smrt”. Ponaša se kao životinja koja brani goli život, reaguje instinktom. Sloboda je jedina vrednost koju poseduje i poslednja koje se može odreći.
Put do kvaliteta
Iako sam scenario ponekad pati od klasičnih bolesti akcionih stripova - ne baš preterano smislenim dijalozima i čestim šlagvortima poput: “idite u pakao, smrdljivci” ili “prokleti đavolovi sinovi” - on ipak uspeva da iznese konstrukciju epizode, pogotovo ako se uzme u obzir da je reč o uvodnoj. Nezahvalna uloga predstavljanja junaka i njegovog okruženja često kvari naraciju i u mnogim drugim slučajevima. Pri tome treba voditi računa da je ovo prva scenarističko/crtačka saradnja dvojice autora.
Džipsi svojim dinamičnim ritmom nadoknađuje tu vrstu propusta, ostavljajući zauzvrat uživanje u njegovoj, može se reći, filmskoj vizuelnosti. Veliku ulogu igra i odličan Marinev crtež, pogotovo u krupnim planovima, posebnim smislom za detalje i kolorisanjem koje pojačava kinetiku utkanu u priči. Istina, ponekad crtež i scenario robuju pravilima komercijalnosti: nabildovani junaci, preteranost facijalnih, prenaglašena seksepilnost ženskih junakinja, eksplozije na svakom koraku. No, to su zakoni tržišta koji se vremenom izoštravaju. Posebna priča su crteži kamiona, autoputa C3-C, oružja, polarnih krajolika... tu svakom ljubitelju stripa ostaje samo da uživa.
Džipsi se kod nas pojavio u ediciji
Marketprint, u već standardno dobrom pakovanju (A-4 format, 64 strane, kolor), originalnom naslovnom stranom, solidnim prevodom. Tu je i najvažnije: najava ostalih epizoda u kojim se može sagledati realan kvalitet jednog od najaktuelnijih evropskih stripova današnjice.
Autori:
Enriko Marini je rođen u Švajcarskoj, 13. avgusta 1969, po nacionalnost je Italijan. Studirao je grafički dizajn a crtačku slavu postigao je upravo s “Džipsijem”. Kultni status serijala nije uspavao Marinija koji je paralelno radio na još dva-tri stripa: Raptors (scenario Dufaks), Le Scorpion (Deseberg), L'Etoile du Desert (Deseberg), Olivier Varese (Marele).
Teri Smolderen je rođen 25. novembra 1954. u Briselu. Bavio se animacijom i muzikom sve do devedesetih kada se u tandemu sa Marinem kao crtačem okušao kao scenarista. Rezultat toga je sedam epizoda “Džipsija” te scenariji za (kod nas neprevedene) stripove: Colere Noire, Karen Springwell, L'Enfer des Pelgram, Mac Cay, Nombre...
|
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.