Zašto pisati o stripu koji ima manje teksta u dijalozima nego što će ova kritika imati reči? Zato što su kratke priče (tj. one dobre) zajebane. Teške, najteže za pisanje, i zahtevne za čitanje. Ništa ovde nije slučajno, ili višak, dekoracija. Traže koncentraciju
Originalni naslov :
The Corpse & The Iron Shoes
Crtež i scenario: Mike Mignola
Format: 16,5 x 23 cm
Povez: meki
Pismo: latinica
Br. strana: 31
God. izdanja: februar 2007.
Srpsko izdanje:
System Comics
U stvari, ja i ne volim Helboja. Zgodna koincidencija je da ni sam Minjola nije imao neko visoko mišljenje o
Lešu. Pa u čemu je onda štos?
Prva stvar koja baca čoveka u dilemu je vrlo ličan i vrlo lep veliki predgovor crtača P. Krejga Rasela. Vredi čitanja. Onda uzmete i ponovo pročitate Leš. Pa ostavite da prenoći. Pa ga sanjate.
I onda vas strefi.
I sada vam je jasno zašto je Leš možda najomiljenija kratka priča o Helboju. A i Minjola je u međuvremenu verovatno promenio mišljenje.
Istraživač paranormalnog i borac protiv zlih sila u službi američke vlade, taj dobri đavolak Helboj već neko vreme je zastupljen na srpskim kioscima. Posle
Semena uništenja i
Buđenja đavola, dugih priča iz po pet nastavaka,
Leš je konačno prilika da vidimo nešto i od Minjolinih kraćih radova koji su skupljeni u zbirci
Chained coffin and other stories. Oprema i štampa su na visokom nivou, a uz to imamo lep i redak primer da je prevod mestimično i bolji od originala, a pre svega duhovitiji.
Minjola kao uzore uglavnom ima Lavkrafta, Poa i pulp horor priče iz časopisa kao što je
Weird Tales. Ono na šta se još više oslanja su legende iz svih krajeva sveta – Engleske i Japana, ali i Rusije i Malezije – koje
1 na 1 prenosi u svoje kratke stripove. S tim što ubaci i Helboja. Konkretno,
Leš je ponajviše irska legenda
Tig O’Kejn i Leš.
Posle sonate na prvoj strani, priča počinje krikom izbezumljene majke negde u irskoj bestragiji. Helboj dolazi u pomoć ucviljenim roditeljima čiju su bebu oteli vilenjaci i zamenili je zlim patuljkom. Da bi je povratio, Helboj mora da odigra staru igru i učini vilenjacima uslugu. To konkretno znači da u svetu zemlju treba da pokopa jednog njihovog pomalo raspadnutog drugara. Kao za inat, sva groblja u srezu su prepuna, a i „pikavac“ s početka priče sprema osvetu...
Crtež koji gaji Minjola nekom legne, a nekom smeta, ali je on, fakat, izgradio vrlo osoben i originalan stil i drži ga se. Ostaje žal što nemamo Helboja u boji, mada crno-beli kontrast lepo ističe senke i linije.
Gvozdene cipele iz naslova su pričica dodata tek da se dobije potreban broj strana za američki format. U stvari, više anegdota o demonu koji, eto, nije alergičan na gvožđe kao ostali, al’ će mu Helboj svejedno doći glave, tj. cipela.
Ako ništa drugo, ono što će vas kupiti je gorko-sladak kraj. Stari vilenjak priznaje Helbojev uspeh, ali dodaje da bebi ništa ne bi falilo s njima. Podseća ga da njegova rasa više ne može da ima svoje potomke, i da će ljudima biti žao kada nestanu zemaljska deca. Helboj na to samo jetko odgovara: „Njene roditelje to ne interesuje“.
Otrovi i parfemi dolaze u malim pakovanjima. Zato što su isuviše opojni, ili isuviše efikasno smrtonosni. Isuviše jaki. Skockan u sveščici, Leš se zadržava u pamćenju poput dobrog mirisa na koži, a obara sa zadrškom, kao sporodelujući toksin.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.