Crveno i Crno

Originalni naslov: Sambre
Format: 220 x 280
Povez: tvrd
Pismo: latinica
Broj strana: 225
Godina izdanja: 2007.
Srpski izdavač: Beli put, edicija Integrali

Ova luksuzno štampana i opremljena knjiga sakuplja sva četiri albuma sage o porodici Sambrovih koju je belgijski scenarista/crtač Bernard Yslaire (na prvom albumu u saradnji sa scenaristom Balacom, alias Yann Le Pennetierom, koji je na polovini drugog albuma odustao) stvarao deset godina, postigavši u Francuskoj fantastične tiraže i izvanredne kritike. Smeštena u predvečerje i zoru francuske revolucije 1848. godine, ova saga istovremeno je šetnja kroz komentare na istorijski period iz perspektive kasnog dvadesetog veka, sa znanjima i uvidima koje danas imamo, ali i ambiciozno oživljavanje romanesknog pripovedanja onog vremena u maniru Alexandrea Dumasa, Victora Hugoa ili Emilea Zolae.

Yslaire u Sambrovima priča ambicioznu, kompleksnu priču u kojoj se motivi fantastike, socijalne drame, porodične i ljubavne tragedije, horor mitologije i političke hronike burnog vremena mešaju takvom vrtoglavom lakoćom da čitalac nikada nije siguran šta ga čeka na sledećoj strani. Sambrovi oduzimaju dah svojom karakterizacijom. Svi, od prostitutki na govnjivim ulicama Pariza, preko dekadentne vlastele na smiraju svoje ere, umornih, poluludih provincijskih bogataša i zluradih korumpiranih gradskih činovnika, do izgladnelih, idealističnih studenata i namrgođenih, bolesnih umetnika, svi pokušavaju da opstanu u vremenu paradigme. Neki promenu dočekuju rezignirano, neki grabe vazduh slobode otvorenim ustima, neki u nju ne veruju, a neki je i ne primećuju. Istorija ipak gazi sve ispred sebe, bez razlike.

Sambrovi su upečatljivi u klaustrofobičnim, zastrašujućim enterijerima porodičnog zdanja na selu, gde se ludačka prorokovanja preminulog oca analiziraju sa opsesivnom pažnjom. Ovde se, na platnu koje razapinje uzvitlani klasni rat, ocrtavaju obrisi jednog starijeg, tajnog rata. Erotska, životinjska, fatalna privlačnost između prirodnih neprijatelja je iskra iz koje se razvija jedna nemoguća ljubav. Kada se poprište radnje (i rata) prenese u Pariz, klaustrofobija ulica Grada svetlosti, njegovih proletera koji ponavljaju šuplje revolucionarne fraze i njegove buržoazije koja se zadovoljno davi u svojoj korumpiranosti, jednako je neizdrživa. Fatalno i erotično tada eskaliraju na nivo daleko iznad ličnog i podsećaju da su u revolucijama i ratovima suštinski motivi nešto sasvim drugo od verbalizovanih, proklamovanih principa. Ljudi koji umiru za principe često ih i ne shvataju a Sambrovi to pokazuju sa odmerenom dozom cinizma i verom u to da istinska strast ne trpi nikakav sud. Niti sud jednakih, niti sud istorije.

Yslaireov veličanstveni crtež u kome su figure karikirane i deformisane tako da su uverljivije od same stvarnosti, arhitektura autoritativna, preteća, a eksterijeri opipljivi, dopunjen je vrhunski upotrebljenim koloritom. Odlučujući se samo za tri boje s posebnim mestom u alhemiji i ezoteričnim učenjima, crvenu, belu i crnu, Yslaire svoj svet oblikuje dajući mu težinu, životnost i nepogrešivu fatalnost izbora. Nije lako živeti bez smisla a pravljenje izbora ponekad je najbolja zamena za smisao. Makar vodilo u tragediju. Likovi u Sambrovima jesu likovi tragedije, ali tragedije kojoj plemenitiji među njima sopstvenim rukama, sopstvenim izborom ipak daju dostojanstvo i smisao. Saga se nastavlja...