Sinoć na Letnjoj pozornici otvoren 20. Festival evropskog filma

Obraćajući se prepunom gledalištu, Kusturica je istakao da se od početka informatičke revolucije, pre dvadesetak godina, zapravo nije dogodilo ništa. „Kako god okreneš, moraš da imaš dobru ideju. Problem je, međutim, što se i dobre ideje uvek podvode pod evropski film, a najbolji evropski filmovi u poslednje vreme su bili iranski. Utoliko je bolje što postoje festivali koji vode posebnu brigu o autorskom filmu koji zadovoljavaju čitav spektar egzistencijalnih, političkih i istoriskih problema što je i krakateristika dobrih filmova. Po mom dubokom uverenju, da bi napravio globalni hit, ne smeš da budeš pametan. I utoliko su festivali kao što je ovaj postali 'sigurne kuće' za dobre filmove“, rekao je Kusturica.

Opisujući poludnevno putovanje od Nižnjeg Novgoroda do Palića i isto toliko nazad, Mihalkov je unapred izneo zaključak o kojem će razmišljati kasnije: „Bože, koliko ja volim Srbiju da bih sve ovo uradio!“

Otvaranje Festivala počelo je projekcijom kratkog istorijskog naučno-fantastičnog filma Sabolča Tolnaija, koji je naslovljen VRATA VEČNOSTI. U osvrtu na proteklih 20 godina – posvećenom Kenu Raselu – autor je posebnu pažnju posvetio opasnosti koja Festivalu evropskog filma preti od strane čovekolikih; kulturocidnih svemiraca na privremenom radu u institucijama sistema.

U protokolarnom delu otvaranja Festivala prvi se pojavio gradonačelnik Subotice Modest Dulić, koji je istakao da je Evropska filmska akademija manifestaciju „Nedelja u prirodi“ organizovala u sklopu palićkog filmskog festivala. „To će svakako biti prilika da ovde budu prekaljeni majstori Evropske filmske akademije, poput nekoliko puta za Oskara nominovanog autora Džima Šeridena, i da svoja iskustva i životni opus stave na raspolaganje mladim kolegama i pomognu im da krenu tim istim putem“, rekao je Dulić, dodajući da je odluka organizatora od pre 10 godina da se Festival u potpunosti okrene evropskom filmu svim posetiocima omogućila da vide kako vrhunski filmski stvaraoci vide Evropu i svet u kome živimo. Gradonačelnik je tom prilikom dodelio plakete zaslužnima za organizaciju, razvoj, promociju i afirmaciju Festivala. Plakete su dobili: Dragan Božinović, Josip Krajninger, Srboljub Sigulinski, Jovan Mickovski, Milan Petrović, Miodrag Bardić, Anđelko Kovačić, Igor Skala, Nevena Đonlić, Zoltan Šifliš, Zorica Dimitrijević, Nebojša Popović, Vitomir Simurdić, Miroslav Bogorović, Nikolaj Nikitin, skoro stogodišnjak Josip Tikvicki, Radoslav Zelenović i Mira Banjac, i posthumno: Mitar Lazović, Jožef Šram i Dinko Tucaković. Naknadno, priznanje će biti uručeno Mileni Dravić i Branislavu Lečiću.

U ime nagrađenih, odnosno – kako ih je nazvala – „kičme Festivala“ Mira Banjac je istakla da živimo u teško i siromašno vreme, ali da je nedopustivo da samo kultura bude mera siromaštva: „Najveće siromaštvo je siromaštvo duha jednog naroda. Da to ne mora da bude tako, 20 godina ovaj festival je istinski negovao veliku evropsku filmsku produkciju i mislim da je, kao i Subotica sa svojom utemeljnom višenacionalnom kulturom, zaslužio da bude počastvovani domaćin ovog velikog slavlja“. Pokrajinski sekretar za kulturu i informisanje Slaviša Grujić istakao je da je Festival nastao u najteže vreme i da je najvažnije što je uopšte opstao. Za to vreme, kako je naveo, palićka filmska manifestacija je pratila i uspone i padove domaće kinematografije, ali i upoznavala svoje posetioce sa savremenim evropskim filmom. Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković u svom izlaganju istakao je kako je vreme potvrdilo opravdanost ideje da se Festival okrene evropskom filmu, dodajući kako Subotica i Palić na taj način svake godine dokazuju da su predvodnica evropske ideje u Srbiji.