Sutra Garage Fire! Campus Fest 2013 u Domu kulture Studentski grad

Festival, koji se ove godine održava peti put po redu, ugostiće bendove kako iz Srbije tako i iz regiona: Threesome, RECYCLEBeINg, The Schtrebers, Črni Peter (Ljubljana, Slovenija).

"Garage Fire! Campus Fest  je jedinstvena muzička manifestacija koja neguje i promoviše autorsku, alternativnu rock & roll muziku koju stvaraju mladi umetnici iz Srbije, zemalja bivše Jugoslavije, pa i celog sveta. Garažni rok odlikuje sirovost i iskrenost muzičkog izraza i ovaj muzički pravac ima veliki broj poklonika širom sveta. Garage Fire! Campus Fest je prvi festival ove vrste u Beogradu i namenjen je pre svega mladim ljudima koji žele alternativu društveno prihvaćenim elementima mejnstrim muzike i turbo folka. Festival je neprofitnog karaktera, što podrazumeva besplatan ulaz za sve posetioce i osigurava programski kvalitet i integritet. U slučaju kiše koncerti se pomeraju za sledeći dan", navodi se u saopštenju organizatota.

Sledi intervju koji su članovi benda RECYCLEBeINg dali pred sutrašnji nastup (intervju su ustupili redakciji Popboksa organizatori festivala).

Beogradski rok bend RECYCLEBeINg slavi četiri godine postojanja. Svoj rođendan proslaviće nastupom na 5. Garage Fire Campus Fest-u” koji će se održati 3. jula 2013. godine na Otvorenoj sceni Doma kulture Studenstski Grad, zajedno sa bendovima The Schtrebers, Threesome, Sasha21 i Črni Peter. Ovim povodom imali smo priliku da razgovaramo sa članovima benda i saznamo nešto više o njihovom radu, kao i mišljenja o trenutnom stanju muzičke scene u našoj zemlji.

Zašto rokenrol? Koji je vaš motiv za bavljenje muzikom?

Dalibor Stojanović (bubnjevi): Sećate li se onog čuvenog pitanja iz svačijeg detinjstva: “Šta bi želeo da budeš kad porasteš?” Moj odgovor je i tada, a i danas: rok muzičar. Svirka (i putovanja) su oduvek bile dve stvari u kojima sam najviše uživao. Stoga sam od tinejdžerskog doba, pa do sada tražio prilike i saučesnike u tome. Ovaj bend je nastao pre par godina od ljudi koji su u svojim tridesetim, koji zarađuju za život na druge načine, ali vole rokenrol, vole gitarski zvuk i uživaju u tome. Odrastali smo tokom devedesetih i tadašnja rok muzika za nas je imala značaj bega od sivila i surove realnosti. Kao klinci mogli smo da se igramo pištoljima i noževima ili do besvesti da se bacakamo po tehno žurkama ili narodnjačkim diskotekama. Ipak, naš izbor su bile gitare, ploče tj. CD-i, bubnjevi, svirke... Ta vrsta druženja, kanalisanja energije i kreativnosti i dalje ima posebno mesto u našim životima i dan  danas.

S obzirom da svirate isključivo autorski reperetoar, recite nam gde nalazite inspiraciju i šta za vas znači biti član jednog muzičkog benda?

Željko Bojčić Keža (gitara i vokal): Da, sviramo naše pesme, do sada smo ih napisali oko četrdesetak, a 12 je izašlo na našem prvom albumu „Risajkl rekords: jugoslovenski fabrikat” (2012). Pesme nastaju iz želje da se nesto lično podeli sa drugima, osećanja, viđenja, stavovi o raznim pitanjima. To je naš način. Slobodno nas zovite angažovanim bendom, jer sviranje r'n'r' nam znači slobodu i lično oslobadjanje.

Da li biste mogli ljudima koji vas nikad nisu čuli da malo bolje objasnite kako zvučite i koji su vam uzori? Šta ćete uraditi sledeće posle nastupa na Garage Fireu?

Miloš Jovanović (solo gitara): Zvuk Atomskog sklonista (pogotovo Dragan Guzvan) i prvih 5 albuma „Riblje čorbe”, odnosno do odlaska Rajka Kojića! Zvuk nam je, kao i njima, gitarski i sirov. Naravno da su medju uzorima i The Rolling Stones i njihov zvuk.

Sledeći projekat nam je snimanje dokumentarističkog video spota koji će se baviti fenomenom urušavanja bivše Jugoslavije. U proteklih 20 godina smo doživeli mnogo više mržnje, ratova  i bede nego ljubavi, a preplavljeni smo spotovima u kojima pevači pevaju o nesretnim ljubavima koje po pravilu glume manekenke. Svi liče jedni na druge i svi su manje-više dosadni i izveštačeni. U našem novom video spotu mislim da treba prikazati ljude koji su nas učili da mrzimo, terali u ratove, zbog kojih su neke zgrade i neki gradovi porušeni.... Da nije njih, mozda bi nam i ljubavi bolje išlo. Kao što Željko kaže, ovo je angažovani bend.

Recite nam kako vi vidite sadašnju srpsku rok scenu i uopšte mesto rok muzike u Srbiji danas!
Goran Joksić Joksa (bas gitara): Što se mene tiče, rok scenа je dosаdna, zаstаrelа ili minornа i nekаko me nervirа. Sve u vezi te scene je sаmo pokušаj, nekаd i bez trudа. Neki pokušаji "stаre škole" su bez kredibilitetа, nedostаtаk kаrаkterа u njihovoj muzici je evidentаn, i prisutni su brojni loši bendovi koji  misle dа su super. Tаkođe sаm primetio dа nemа produkcije kvаlitetnih „živih“ аlbumа. Smаtrаm dа melodičаn punk može dа bude mnogo interesаntаn, sа više kаrаkterа i аutentičnosti u pisаnju pesаmа. Ali percepcijа dа je melodičаn punk postаo „opušten“ i „pozerski“ dovoljno govori dа ćemo teško imаti bilo kаkvu reаlnu scenu u rаzvoju.

Budućnost scene je u njenom ponovnom uspostаvljаnju, smelom usаvršаvаnju i usvаjаnju svegа dobrog iz prošlosti, i njegovom ponovnom, аli аutentičnom reciklirаnju.