U susret 28. Beogradskom džez festivalu, u Domu omladine Beograda biće postavljena retrospektiva fotografija Beogradski džez festival nekad i sad, autora Aleksandra Plačkova.
Izložbe će biti otvorena u utorak 7. avgusta u 19 časova, a publika će imati priliku da ove zanimljive fotografije pogleda u glavnom holu DOB-a do 24. avgusta.
U susret 28. Beogradskom džez festivalu, u Domu omladine Beograda biće postavljena retrospektiva fotografija Beogradski džez festival nekad i sad, autora Aleksandra Plačkova.
Izložbe će biti otvorena u utorak 7. avgusta u 19 časova, a publika će imati priliku da ove zanimljive fotografije pogleda u glavnom holu DOB-a do 24. avgusta. Kako najavljuje autor, izložba će biti podeljena na dva dela. Prvi podrazumeva crno-bele fotografije iz perioda 80-ih godina prošlog veka (Nina Simone na slici gore), a drugi će predstaviti fotografije u boji sa novijih izdanja Beogradskog džez festivala (BJF).
„Jedan deo govori o Beogradskom džez festivalu u socijalističkoj Jugoslaviji. Tada se fotografisalo na celuloidnom filmu i štedelo na materijalu. Drugi opet predstavlja savremenu beogradsku džez scenu, naravno fotografisanu savremenom digitalnom opremom“, kaže Plačkov.
Novosadski fotograf je vezao svoju karijeru, između ostalog i za muziku. Kako sam kaže, sa džezom se upoznao vrlo mlad, sa svega 16 godina, kada mu je rokenrol postao dosadan. „U suštini ja sam fotograf koji fotografiše razne teme i džez je jedna od njih. Međutim dok slušam džez muziku doživljavam intenzivna osećanja koja vidim i na licima muzičara koji je sviraju. Poželeo sam da ovekovečim i zabeležim, na neki način da sačuvam, sve te prelepe muzičke trenutke i tako sam počeo da ih fotografišem“, objašnjava Plačkov.
Autor izložbe se bavi fotografijom od 1978. godine, a prvu nagradu za fotografiju dobio je samo dve godine kasnije. Radio je kao fotoreporter za novine i časopise, a bio je i službeni fotograf Novosadskog sajma, Sineoptika, Muzeja grada Novog Sada, Novosadskog jazz festivala, Umbria jazz festivala u Novom Sadu.
„Džez scena u Srbiji, na nivou domaćih muzičara, je oduvek bila kvalitetna ali i neinventivna što je uzrokovano ekonomskom neisplativošću ovog muzičkog žanra na malom terenu kao što je Srbija, a nekada i Jugoslavija. Zbog toga džez ne može brže, modernije i kvalitetnije da se razvija i napreduje u skladu sa svetskim trendovima“, komentariše Aleksandar Plačkov.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.