Proslava 20. rođendana grupe Orthodox Celts sinoć u beogradskom Studentskom kulturnom centru protekla je uz dva potpuno različita koncerta i dve potpuno drugačije atmosfere.
Prvi nastup na Dan Svetog Patrika bio je unplugged i trajao je svega sat i petnaest minuta, dok je drugi bio klasičan i po zvuku i po dužini (malo kraći od dva i po časa).
Proslava 20. rođendana grupe Orthodox Celts sinoć u beogradskom Studentskom kulturnom centru protekla je uz dva potpuno različita koncerta i dve potpuno drugačije atmosfere.
Prvi nastup na Dan Svetog Patrika bio je unplugged i trajao je svega sat i petnaest minuta, dok je drugi bio klasičan i po zvuku i po dužini (malo kraći od dva i po časa).
«Srpski Irci» su fanove na akustičnom koncertu bukvalno samo zagrejali. Iako je nastup sa muzičkog aspekta bio skoro perfektan, a na kojem se publika od početne numere I’ll Tell Me Ma, preko Salley Gardens, pa sve do Beggarman, podsetila na pesme koje ili dugo ili nikada nisu svirali u Beogradu, ostao je utisak da se oko 200 fanova nije potpuno zadovoljilo na za Orthodox Celts neobičnom "sedećem koncertu". Publika kao da nije znala da li uprkos stolicama treba da ustane ili da samo sa mesta mirno, uz davanje ritma rukama, prati energično izvođenje svake pesme. Prvo horsko pevanje auditorijuma, ne računajući pojedinačna pevušenja za sebe, desilo se tek sredinom koncerta kod Far Away, ali ne zato što fanovi nisu znali prethodne pesme, već zato što su se tek tada u kamernoj atmosferi osmelili da jače zapevaju. Utisak je i da je kraj koncerta došao taman kada se publika potpuno "otkravila" i oslobodila u pomalo stegnutoj atmosferi. Ostao je i žal što su fanovi ostali uskraćeni za makar jedan formalni bis.
Drugi nastup, potpuno druga priča. Oko 1.000 fanova počelo je već od startne Drinking Song da bez ikakvog poziva rukama i glasovima prati pesmu po pesmu, uz ovacije pojedinačnim muzičarima ili celom bendu. Koliko je atmosfera na klasičnom nastupu bez stolica bila žestoka od samog starta, najbolje potvruđuju i reči frontmena Ace Seltika, koji je posle treće numere Star of the County Down doslovno zamolio fanove da se "ne potroše u prvih deset pesma jer će im biti potrebno još snage". Vrhunac koncerta odigrao se kada je nekoliko stvari odsvirala bivša violinistkinja grupe Ana Đokić, dobijavši ovacije čak i dugo po odlasku sa bine. Posle palete proverenih hitova poput Me, Myself And Sky, Nancy Whiskey, Green Roses, usledilo je i iznošenje torte na binu uz pevanje publike “Danas nam je divan dan” i obećanje benda da će trajati “još najmanje 20 godina”. Na kraju nisu izostala ni dva dugačka bisa, a sam finiš tradicionalno je odsviran uz The Celts Strike Again.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.