Dani Bele Lugošija u Subotici

Od 20. do 22. decembra 2011. godine subotička publika imaće priliku da se upozna sa likom i delom Bele Lugošija, glumcem koji je svoj profesionalni pozorišni put započeo u Subotici.

Saopštenje Fokus fondacije, organizatora:

Osamdeset godina od snimanja horor klasika Drakula (Tod Brauning, Univerzal, 1931), koji će Belu Lugošija zauvek povezati sa ovim kultnim književnim (Brama Stokera) i filmskom likom, povod je obeležavanju Dana Bele Lugošija.

Bela Lugoši (1882–1956) je rođen pod imenom Béla Ferenc Dezső Blaskó u Lugosu u tadašnjoj Austrougarskoj (današnji Lugoj u Transilvaniji u Rumuniji), nedaleko od doma legendarnog Grofa u Karpatskim planinama. Kasnije je uzeo prezime po svom rodnom gradu. Sa 17 godina već je radio i zarađivao baveći se zanatom u Subotici, kada ga je Pešti Ihas Lajoš, direktor Subotičkog pozorišta, pozvao da ostvari svoju veliku želju – da bude glumac. Od 1912. godine nastupa u budimpeštanskom Narodnom pozorištu, igrajući Romea, Hamleta, Viljema Tela. U Nemačku je emigrirao 1920. godine, da bi se u decembru iste godine iskrcao kraj Nju Orleansa. Zahvaljujući markantnoj pojavi i mađarskom naglasku, Lugoši je 1927. dobio ulogu grofa Drakule na Brodveju. Ta uloga, koju će nešto kasnije ponoviti i na filmu, učinila ga je slavnim i jednom od ikona horor-žanra 1930-ih. Međutim, ona mu je takođe ograničila karijeru s obzirom da je otada do kraja života primao isključivo ponude za uloge egzotičnih negativaca. Ostarelog i zaboravljenog Lugošija je 1950-ih pronašao filmadžija Ed Vud te mu dao glavne uloge u nekoliko svojih filmova – “Glen ili Glenda” i “Nevesta čudovišta”, tokom čijeg snimanja je Lugoši nakratko završio u klinici za odvikavanje od morfijuma. Po izlasku je počeo sa snimanjem filma “Plan 9 iz svemira”, ali ga je pre njegovog završetka pogodio srčani udar od koga je i umro 1956. godine. Lugoši je sahranjen u kostimu Drakule, na zahtev sina i četvrte supruge, iako, uprkos popularnom verovanju, to nikada nije bila njegova želja.

Dani Bele Lugošija obuhvataju projekcije njegovih najznačajnijih filmskih ostvarenja, niz tematskih predavanja, izložbe, koncert, predstavu, radionicu za izradu horor maski, te konkurs za savremeni film jeze čija će najuspešnija ostvarenja biti nagrađena i takođe prikazana tokom ovih dana.

Ulaz na sve događaje je slobodan!

Saa programom se možete upoznati OVDE.