Ante Tomić i Miljenko Jergović promovišu knjige u Gradu

U subotu, 29. oktobra, u organizaciji izdavačke kuće Rende u beogradskom Kulturnom centru Grad održaće se promocija knjige Punoglavci Ante Tomića i Inšallah Madona, Inšallah Miljenka Jergovića.

Program vode Slobodan Kostić, Ante Tomić i Miljenko Jergović. Promocija počinje u 19h.

Punoglavci - tizer:

Alenka ima dvanaest godina, živi u Zagrebu i svako leto provodi kod babe i dede u B, rodnom mestu njene majke. U romanu Punoglavci (ranije poznatom pod nazivom Vegeta Blues), zajedno sa njom proživljavamo leto 1975, koje je bilo veoma važno za njeno odrastanje i tokom kojeg su se desile neke veoma uzbudljive stvari. Sa Alenkom slušamo priče njenog dede, zakletog antikomuniste, ponavljamo nastavke za prezent pod dirigentskom palicom njene bake, penzionisane nastavnice hrvatskog, brinemo kad joj u Moskvi uhapse tatu i ljutimo se na mamu kad pomislimo da se zaljubila u drugog. Provodimo dane sa Denijem, simpatijom, i Irfanom, mogućom simpatijom.

Alenkina priča je naizgled sasvim obična priča iz života jedne dvanaestogodišnje devojčice, ali čim uđete u njen svet, postane vam jasno da nije tako. Jer to je svet koji je stvorio Ante Tomić, majstor za pretvaranje običnog u neobično, pisac čiji vam se likovi oblikuju pred očima kao da su živi, tako da ih jasno vidite kako se smeju i plaču, raduju se i tuguju, svađaju i mire i rade sve ono što rade i svi drugi na svetu.

Inšallah Madona tizer:

Inšallah Madona, inšallah je zbirka sastavljena od proznih „remikseva“ 16 bosanskih sevdalinki i tri dalmatinske klapske pjesme. Ukratko, u njoj se mešaju Zapad i Orijent, prošlost i sadašnjost, hrišćani i muslimani, Kauri i Turci, Osmansko i Habzburško carstvo, stara i nova Jugoslavija, Hrvati, Bošnjaci, Srbi, Crnogorci, belci, crnci, Dalmatinci, Hercegovci, boduli, Arapi, Židovi, ali uvode se i polno-rodne pometnje, reč dobijaju psihopate, žrtve nasilja, (nevini) smaknuti osuđenici na smrt, plesači tanga, franjevci, ubice na mah, invalidi, pedofili, sadomazohisti… No, uprkos toj mešavini, Bosna i Hercegovina je tu jedina i večna konstanta, Bosna i njen sevdah, ili „zapadnjački“ rečeno – melodramska tuga i bol, osećaj nedostižne čežnje, neuhvatljivost ljubavnog osećanja, u svakom slučaju ispunjenost osećajnošću „višeg reda“. Ova knjiga nije napisana slovima nego je istkana od ljubavi osećaja. Ovo nije knjiga koja se čita nego knjiga koja se oseća baš kao i njena muzička podloga, bosanska sevdalinka.