Još jedna ličnost koja je značajna više po tome što ga cene kolege muzičari i kritičari, nego po tiražima ploča. John Martyn je retko ostrvo integriteta u kompromitovanom kantautorskom moru, ime koje će vam došapnuti upućeni kad ih upitate za lične favorite. Za početak uzmite Phila Collinsa i Vlatka Stefanovskog
Prošle nedelje umro je John Martyn, „zvezda tamnog sjaja“ britanskih alternativnih 70-ih i kasnije drug sa bine Claptona, Collinsa i Gilmoura. Martyn je karijeru počeo kao 17-godišnjak i ubrzo postao ključna figura londonske folk scene sredinom 60-ih, iz generacije Roya Harpera, Ralpha McTella, Berta Janscha.
Prvi album London Conversation objavio je 1968, ali njegova najpoznatija ploča je Solid Air (’73), s naslovnom pesmom posvećenom prijatelju Nicku Drakeu („And I can be your friend, I can follow you anywhere…“), koji će naredne godine i umreti.
Džuboksov londonski dopisnik s njim je razgovarao pre skoro 30 godina.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.