U kućici sa Dakwood Dubom. Poslednja velika grupa iz Beograda, odnosno kako uvući umetnost u rock muziku i obrnuto.
Od Usamljenog hašišara koji je bacao kamenje na sistem, dok mu je u nedogledu svaki trzaj svesti postajao navika, do Jedinstva u kome jedan minut više ne traje danima već je ispunjen munjevitom brzinom dokle pogled dopire, do Ženeve i regiona, Darkwood Dub je osvajao poziciju gotovo nacionalnog ponosa nekoliko generacija, naročito onih koje su onda imale jakog neprijatelja. Ove jeseni, kada više nema lakih protivnika i kad se ne zna jasno na koga bi se bacalo bilo šta, Darkwood Dub slavi sedmi album i - zar je već toliko prošlo? - 20. rođendan
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
bolje (gost)
| 23.11.2008. 11.57.56
da se ovo objavi nego da neko uradi ozbiljnu recenziju novog albuma... mislim, za darkwoode.
-
nadja (gost)
| 28.11.2008. 19.34.01
Šta reći?
Osim: da su to - Darkwoodski Highlanderi i Srpski vitezovi! ;)
Jedino što mi se ne svidja su boje unutrašnjeg omota - malo su mi mrtve, ali su kompozicije zato baš žive!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.