Njihova priča ne počinje sa:”…znamo se ceo život… logično je da napravimo bend koji će kad-tad postati popularan… a povrh svega - devojčice!”. Očigledno ih je spojila ljubav prema muzici, i želja da prave dobar punk rock. Sigurno je i to doprinelo da postanu moj omiljeni domaći bend!
Glava I - Sećanja
Mlađu sam znao još od kad sam bio klinac, a ostatak benda sam upoznao na nekoj od prvih proba, dok su leta 2001. vrteli svojih prvih pet pesama u krug. Najviše mi se svideo oslonac na Face To Face i Millencolin, kao i lični pečat koji su davali muzici. Dosta vežbe za kratko vreme, i već u septembru eto njihove prve svirke sa tadašnjim bubnjarem Božom. Krajem godine, Božu zamenjuje Duško, a zahvaljujući neizmernom entuzijazmu stvaraju dovoljan broj pesama za prvi demo album. Can’t Find My Way, iako snimljen u apsolutno kućnoj produkciji, odlično je poslužio za promociju, a meni je i dalje #1 (naravno, na njemu je i You Don’t Care!). U međuvremenu između svirki i komponovanja pesama, Miša i Igor smišljaju Melody Makers, muzičku organizaciju koja bi pomagala nekoliko prijateljskih bendova uključujući i moj. Zamisao je bila da se što više međusobno pomažemo, jer od “ozbiljnih” izdavača nema koristi. Juna 2002. kao prvo izdanje pojavljuje se It’s Not So Far…, EP snimljen uz produkcijsku pomoć Dina “Barfly” Dolničara. Iako sadrži samo 4 pesme, sa ovog EP-ja su lansirana čak tri video spota za pesme Weeds, The Sign i Rejuvenate. Dok je Mlađa bio u vojsci (kolekcija jesen/zima 2002/03), umesto njega u bend uskače Dino tako da nastavljaju da sviraju bez prekida. Festival u Lazarevcu, predgrupa Murphy’s Law, samo im otvaraju vrata za kontakt sa novom publikom. Proleća 2003. izlazi i reizdanje It’s Not So Far… Plus!, obogaćeno live snimcima i spotovima koje je podeljeno u xy primeraka publici, fanzinima, radio stanicama… Rezultat je bio neizostavan - pozitivne ocene većine kritičke populacije.
Glava II – Osećanja
Pola godine napornog rada, i novi album je završen. Weeds će moći da se pozdravi sa svojom slavom kad bude čula Absolute End, a stare pesme će moći na kolektivnu Therapy? pod bujicom novih melodija i svežih hitova. Samo još da iskorače izvan ovih granica.
Zli jezici – zbogom! Punkrockers of the world – here they come!
Živi bili,
Pera Janjatović (No Comply)
Can't Change the World
Absolute End
Welcome to My World
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.