Instruktori mejnstrima

Bajaga i Instruktori su sinoć, pred punim Sava centrom, održali prvi od tri koncerta na kojima proslavljaju 25 godina rada

Jovan Ristić

Mesto: Sava centar, Beograd
Vreme: Ponedeljak, 28. decembar 2009.
Organizacija: Long Play

Koncertna sala Sava centra je puna k'o oko. Došli su mladi, vrlo mladi i oni što imaju preko 40 a još se osećaju mladima. Uglavnom fin neki svet. U vazduhu je naelektrisanje – očekuje se da muzičari izađu na scenu. A kada izađu, 90-tih u Srbiji kao da nije bilo.

BAJAGA I INSTRUKTORI Momčilo Bajagić Bajaga, malko puniji u licu i stasu, i dalje je u suštini onaj dobri, nasmejani dečko sa gitarom i kultivisanim nastupom, čiji trejdmark bariton izmamljuje ciku devojčica. On je istinska zvezda. On ne mora svirku da započne očiglednim hitom da bi ga se publika setila.

I zaista, kamerna Otkada tebe volim jedna je od manje poznatih pesama sa jugoslovenskog superselera Prodavnica tajni. Ali publika zna svaki stih, a sa toplim ređanjem strofa ushićenje se zakuvava do eksplozije oduševljenja, koje nastupi kad Bajaga predstavi svoje Instruktore i naredi juriš na glavni grad Nemačke.

Teško je videti nekog da ne igra, ne peva ili bar ne tapše uz Berlin, zarazni favorit sa ploče Pozitivne geografije (1984), čija godišnjica je objavljivanja poslužila kao povod za sadašnju vrlo uspešnu turneju Bajage i Instruktora po Americi i bivšoj Jugoslaviji. Kao da su se taj debi album, i potonje megauspešne ploče Sa druge strane jastuka (1985), Jahači magle (1986), Prodavnica tajni (1988) i Neka svemir čuje nemir (1989) pojavili juče, pa se, eto, tinejdžeri u Sava centru vesele uz sveže hitove koji se slušaju na svakoj radio stanici i puštaju u svakoj diskoteci.

BAJAGA I INSTRUKTORI

A šlagvort na slatku iluziju udara gitarista Žika Milenković, dok najavljuje Godine prolaze: „Mi uvek pred sobom imamo ovako mladu publiku, tako da za nas vreme stoji“.

Avaj, ne stoji. Devedesetih je ipak bilo, kao što je bilo i ove decenije, koja ističe za par dana. I obe su za srpsku popularnu muziku apsolutno bile tragične, svaka na svoj način. Grupa Bajaga i instruktori u njima je dostojanstveno opstala – možda više ne pravi ploče poput Sa druge strane jastuka na kojoj je svaka pesma hit, no svakako održava sebe u kondiciji, snima albume na tri-četiri-pet godina, često ide na turneje i uvek puni sale.

Bajaga, dakle, nije problem. Problem je što vrlo mlada publika, koja je došla na njegov večerašnji koncert, nema mnogo toga sličnog da bira u pop-rok miljeu na srpskom jeziku, između dva nastupa Instruktora. To što će oni i sutra i prekosutra svirati na istom mestu, verovatno po dva i po sata kao sinoć, ne menja suštinu problema.

BAJAGA I INSTRUKTORI Jedan razlog valjalo bi tražiti u danas, čini se, teško dostižnom kvalitetu Bajaginih tekstova i kompozicija, koje njegov bend u Sava centru izvodi ležerno, bez insistiranja na preciznosti svirke ili upeglanosti zvuka. Ovaj, tokom 80-ih godina najistaknutiji predstavnik pop i rok mejnstrima – omraženog među današnjim „rok alternativcima“ – osvajao je, i još osvaja melodičnim i pevljivim pesmama koje se uvlače pod kožu, sa nepretencioznim, šarmantnim, svakako poetičnim tekstovima koji slušaoca mogu baciti u razmišljanje kad se najmanje nada (Zažmuri, Rimljani...).

Posebna priča su ljubavne pesme, danas žanr u najpogrdnijem smislu, koje kod Bajage nisu zbir opštih mesta, već vrcaju maštom i nešablonskim opisima (Marlena).

Drugi, podjednako važan razlog je smanjeni uticaj srpskog pop i rok mejnstrima. Ako se izuzmu Bajaga i Riblja čorba, koji su slavu stekli i zacementirali tokom 80-ih godina, na glavnoj sceni, od muzičara suštinski poniklih u sledeće dve decenije tu su još samo Van Gog i Aleksandra Kovač.

Njih „alternativci“ takođe ne mirišu. Mejnstrim je taj koji regrutuje nove, mlade snage za određenu vrednost. Kad on postoji, lako je, unutar te vrednosti, opredeljivati se između nijansi. Ali mejnstrim o kojem govorimo izgubio je i obim i zamah pred navalom etno-turbo-rialiti-skandal mejnstrima, i u suštini je postao alternativa – sa dobrim Bajagom, omraženom Ribljom čorbom, potcenjivanom Aleksandrom Kovač i ismejavanim Van Gogom kao jedinim protagonistima.

Premalo je to da se zadovolji očita glad srpskih tinejdžera za novim sadržajima, a oni hranu sigurno neće potražiti u srpskim rokenrol podrumima, već na trpezama koje se glasno i vidljivo oglašavaju preko cele godine.

I dok raja s Bajagom peva "Sve je više varvara, a sve manje Rimljana", ne drma me nostalgija za zlatnim vremenima dobre pop pesme. Ledi me čista jeza od budućnosti, koja je uveliko postala sadašnjost.

Komentari

djape (gost) | 29.12.2009. 16.34.38

mene, nakon što sam pročitao ovu recenziju, muče 2 pitanja: 1.) da li je gsp uveo vremeplov kao prevozno sredstvo i, ukoliko je odgovor na to pitanje potvrdan, 2.) da li je popboks recenzentu obezbedio markicu gspa za ovaj mesec? bajagi svaka čast. ja mislim da nije hejterski ako se konstatuje da je svoje scensko postojanje (višesmisleno) objasnio onim stihom "a pesma takva da može da se otpeva.
Reebok (gost) | 29.12.2009. 17.49.03

Svidja mi se tekst
1.5v (gost) | 29.12.2009. 18.07.36

sta te stvarno muci djape?
djape (gost) | 29.12.2009. 20.39.00

smara me starmalo i iz medija naučeno pljuvanje po 90im
nije tesko biti (gost) | 29.12.2009. 21.23.27

fin neki covek ovaj Miljkovic
tako je (gost) | 30.12.2009. 05.55.16

djape
tako je djape (gost) | 30.12.2009. 08.30.54

inace je tada bilo super. a kako znas koliko autor ima godina?:)
Milosh (gost) | 30.12.2009. 08.54.52

djape, kao i obično, misli da sve zna, a, kao i obično, nema pojma ni o čemu. navikli smo :)
kibuki (gost) | 30.12.2009. 09.04.45

Mda, samo da je više artista koji rimuju "lepote" s "jebote", gde bi nam bio kraj.
djape (gost) | 30.12.2009. 09.59.06

normalno da je u bezbednosnom i ekonomskom smislu, u smislu zdravstvene zaštite, u smislu "ljudskih prava" i čega sve još ne - ukratko, u najsirovijem egzistencijalnom smislu - bilo napeto tokom 90ih. ono što je, međutim, relevantno u ovim pričama to je (pot)kulturna dinamika koja je postojala u društvu, vrenje koje je dalo dosta nekih zanimljivih tripova. pored toga, šire gledano, mladi ljudi su imali veću slobodu kretanja, blejanja, više slobodnog vremena, a što se tiče problema imali su fokus - većina je verovala da je sve što treba da urade da promene vlast. (kad nemaš jasan cilj a treba kao nešto da se "boriš" to ume da oduzima snagu) uz to, što se tiče domaće popularne muzike, 90e su puštanjem kulturne politike niz vodu, tj. prepuštanjem iste zakonima tržišta, realno ispostavile, pokazale pravo mesto svakog muzičkog izraza, jasno povukle granice između mejnstrima i alternative. to su, u smislu kulture uopšte a i kulture mladih posebno, što se mene tiče, neka pozitivna događanja i konstelacije koje su nam donele 90e.
djape (gost) | 30.12.2009. 10.04.16

miloše, jasno mi je da si fino građansko dete iz kruga dvojke, akademski građanin (humanističke provenijencije), da su te od malih nogu trovali jednim pogledom na svet, ali te molim da iskuliraš priče na ovu temu ako već nisi u stanju da pohvataš neke druge uglove. idi slušaj autopark, opusti se. pusica :*
zakoni trtista 90-ih (gost) | 30.12.2009. 10.28.36

"90e su puštanjem kulturne politike niz vodu, tj. prepuštanjem iste zakonima tržišta, realno ispostavile, pokazale pravo mesto svakog muzičkog izraza". Donnie, please (citat iz Velikog Lebovskog)
Olja od Bajage bolja (gost) | 30.12.2009. 11.29.20

Miloš je jedno veliko srce. Pusa i od mene.
alex (gost) | 30.12.2009. 11.30.46

Aleksandra Kovac?!?...lakse malo dete...
Rac-Q - Hiphopfob (gost) | 30.12.2009. 11.39.51

U duhu novogodišnjih praznika, konstatujem da je djape u pravu :-) Šalu na stranu, djape je ovaj put zaista u pravu za 90-te...
Goran (gost) | 30.12.2009. 12.59.49

Hmmm, stvarno... ne poznajem nikoga ko je ikada slusao Aleksandru Kovac. U stvari, cak ne znam nikoga, da je doticnu ikada i spomenuo u pozitivnom ili negativnom kontekstu. Prosto, kao da zena ne postoji ni na jednoj sceni pa ne vidim otkud ona tu pred ovih (voleli ih ili ne) milionskih tiraza... :)
Gurban Gurbanov (gost) | 30.12.2009. 16.03.56

"uz to, što se tiče domaće popularne muzike, 90e su puštanjem kulturne politike niz vodu, tj. prepuštanjem iste zakonima tržišta, realno ispostavile, pokazale pravo mesto svakog muzičkog izraza, jasno povukle granice između mejnstrima i alternative." Ovo isto se moze reci za 2000te i da bude jos tacnije, posto 90ih nije pustena kulturna politika niz vodu vec su zajahali oni koji su bili jahani 80ih. Ne zelim da kazem da je rezim tada bas tako planski podrzavao narodnjake ali oni su mu u svakom smislu bili blizi. A 2000te, e to je pravo pustanje niz vodu kulturne politike i prepustanje trzistu. " mladi ljudi su imali veću slobodu kretanja" Sto jednostavno ne kazes da su paketi bili veci i jeftiniji, da su pare bile manje bitne jer i nisi mogao bog zna sta sa njima, i da smo imali tonu slobodnog vremena, a ne ove nebuloze. Kakva bre veca sloboda kretanja, da si se tad priblizio Batrovcima verovatno bi popio metak. A i jebes tu zabavu dok ti ortaci ginu.
93 fu! (gost) | 30.12.2009. 16.11.26

izvođači kultivisani, publika neki fini svet, nigde krezubih radikala i turbofolkera na vidiku-pravi geto- tajni život grada
djape (gost) | 30.12.2009. 16.21.12

sloboda kretanja se tiče grada u kome nije bilo toliko privatnih poseda kao danas, u kome su svi haustori, parkovi i sl. bili prepušteni klincima dok danas većina tih lokacija ima čuvare koji u ime grada ili nekog privatnog preduzeća nadgledaju i brane prilaz 24/7/365. a čekaj, ti si mislio o ortacima koji ginu? :) mislim, ok, nisam bio niti sam operisan od empatije, video sam gomile stvari na dnevnicima, po novinama, po gradu, srbiji, balkanu, ali ako mi kažeš da si ti kao klinac od 15, 16, 17,... nisi mislio na zezanje nego si samo mislio o ortacima koji ginu onda teško da možemo da nastavimo priču. :)
Bojana (gost) | 30.12.2009. 19.04.20

Odličan text!!! Hvala
PWQ (gost) | 30.12.2009. 21.43.19

Gurbane, brate, žemsla se sa bomto za 90's, ali selektivno. 90's nikako nisu bile merilo pravog mesta svakog muzičkog izraza, ali tu ćurak nebaždarenosti ne treba okretati ka turbofolkerima, već ka tzv. urbanijim žanrovima nad čijim sudbama pokatkad ovde ronimo suze. Naime, hipahopa/raukenraul i slični žanrovi su tada bili poistovećivani sa buntom mladih i protivljenjem režimu, pa su u tom smislu i nametani plebstvu na raznim mitinzima i radio postajama. No, kada smo ušli u blagostanje 2000-ih videli smo nešto drugo - 80% onih koji su bili na tim bunterskim okupljanjima zapravo biva veselo (jedino) uz turbofolk, a uz težaja muku može eventualno da dobaci do Balaševića. Nisam uopšte daleko ni od teorije da bi se ''oslobodili diktatora'' još pre 15 godina da se umesto Sanšajnova, Dža ili bua i sličnih zaoriše Boban Marković ili Miroslav Ilić.
Burazer od tetke (gost) | 31.12.2009. 00.26.35

Neverovatno pozitivan koncert. Koliko kolega muzicara u publici svih generacija.Nisam nikad ludeo za Bajagicem ali mu skidam kapu.Zasluzio je sve sto je postigao ako ne i vise.
@PWQ (gost) | 31.12.2009. 08.44.54

previse tacno, tebra.otuda brdo grupica iz 90-ih ne razume zasto im ne ide danas.
Jovan Ristic (36) (gost) | 31.12.2009. 21.01.18

Bio ja i na trećoj večeri. Bajaga i kompanija su doslovno razvalili. Evo malo statistike by truly yours: dok je na prvom koncertu odsvirao 28 pesama za dva sata i 30 minuta, na trećem je otprašio 31 pesama za dva sata i 20 minuta. Koncert je bio bolji od ionako odličnog prvog, a ljudi koji su bili na druge večeri rekoše mi da je razvalio i tada. Što se Đapeta tiče, hvala mu na brizi za markicu, i mislim da je u svojim komentarima malkice omašio temu. Ja se uopšte nisam bavio kvalitetom srpske rok scene devedesetih, već slabljenjem položaja i uticaja te scene tokom devedesetih i dvehiljaditih. Mislim da su devedesete, muzički bile kvalitetne, ali da je u njima rokenrol supkultura u Srbiji bitno izgubila na značaju. Matematika je, Djape, neumoljiva. Kada ti se prvo otcepe Slovenija i Hrvatska, u kojima su urbanost i građanska svest na višem nivou nego ovde, i kada ti se potom iz Srbije, naročito Beograda, odseli 300.000 konzumenata vrlo urbane, rokenrol kulture, a na njihovo mesto se, po zakonu o održanju mase, doseli 300.000 nosilaca kulture Ibarske magistrale i turbo folka, ti imaš tektonski poremećaj tragičnih razmera - odnos snaga se pomera u korist onih koji su brojniji i glasniji - posebno kad imaju podršku medija. Ima o ovome još mnogo da se priča, ali, dođavola, sad će Nova godina, i moram da palim. SVIMA SREĆNA NOVA GODINA!!!
Dzarus (gost) | 01.01.2010. 03.09.41

Jako dobar koncert.Treci dan sam gledao.Zvuk fenomenalan,bubanj ludilo.
Arf (gost) | 01.01.2010. 12.51.27

Jovana Ristica (sa brojem 36 na ledjinam) sa klupe u prvu postavu ekipe Popboks!
Dobar znak (gost) | 01.01.2010. 14.44.58

Odličan tekst - tačno, jasno i koncizno opisano stanje u našoj popularnoj muzici u poslednje dve decenije.
Gurban Gurbanov (gost) | 01.01.2010. 14.47.36

"a čekaj, ti si mislio o ortacima koji ginu?" Ja sam tada sluzio vojsku kao i vecina moje generacije. Srecom ja licno, daleko od ratista, i srecom nijedan dobar ortak nije poginuo, ali ranjavani jesu, i razumeces da to nije vreme za kojim osecam narocitu nostalgiju i da mi je malo muka kad god neki beogradski tatin i mamin sin zali za 90 im jer je tada provod bio tako gotivan. Ne vidis koliko si isti kao krugodvojkasi koje prozivas.
djape (gost) | 01.01.2010. 15.33.38

@gurban ja sam imao 13, 14, 15, 16 kad si ti bio na ratištu. @jovan matematika je neumoljiva ali to o čemu ti jovane govoriš nisu matematički podaci nego podaci koje interpretacijom natežeš da bi potkrepio svoju tezu. da, slažem se da je dosta veliki broj mladih ljudi napustio sfrj, srbiju i beograd u periodu 1991-1993. slažem se da se taj broj meri stotinama hiljada. slažem se da su veliki procenat te grupe ljudi činili mladi sa visokom/višom stručnom spremom, odrasli u urbanim sredinama. ali ne prihvatam nužnost veze između visine stručne spreme, mesta stanovanja/odrastanja i muzičkog/(pod)kulturnog izbora. štaviše, tako nešto bih mogao eventualno da prihvatim jedino u vezi sa ljudima sa humanističkih fakulteta mada je i tu sporno. ljudi sa prirodnjačkih i tehničkih fakulteta su - barem unazad koliko pouzdano znam a to je do '70og godišta (ja sam '78) - uglavnom ona "običko" ekipa, srednjetrakaši, koja nije toliko radikalna u vezi sa izborom muzike i uopšte proizvoda kulture. dakle prava mejnstrim ekipa. naravno, znam da su ljudi rođeni 60ih i 70ih, koji su odrasli u urbanim sredinama, bili izloženi jakim anti-folk uticajima vršnjačke grupe, posebno u školskom okruženju. međutim, isti ti ljudi su hteli-ne hteli bili izloženi toj muzici na raznim svetkovinama - svadbama, ispraćajima... - i mnogi su potajno slušali to da bi, kad uđu u zrele godine, konačno svoj guilty pleasure preveli u uživanje bez blama. druga stvar - producenti novokomponovane folk muzike su još od početka 80ih radili na prilagođavanju te folk muzike "savremenim tendencijama". jednostavno, stvar je mnogo kompleksnija nego što bi mnogi poput tebe želeli da priznaju. moja poenta - mislim da su značajan deo te ekipe koja je otišla preko početkom 90ih činili pasivni konzumenti gitarskog mejnstrima sfrj (kupi se neka baš hitična ploča/kaseta ili se snimaju kompilacije na kasetama; eventualno se jednom u životu ode na cert) a dosta manji procenat te ekipe su bili hardcore fanovi gitarske alternative. međutim, isto tako verujem da bi bar 60% od tih, koliko kažeš, 300.000 ljudi, da je ostalo u srbiji, opušteno sa svojih 24-25-26 tokom prve polovine 90ih slušalo divlji kesten, kneza, rođu raičevića, slavka banjca, džeja... na žurkama osnovaca i srednjoškolaca u beogradu se početkom 90ih vrteo melanž mtv hitova - guns n roses, roxette, snap,... - i domaće stvari od paket aranžmana, preko dina dvornika, azre i bijelog dugmeta do w-icea i džeja. jel misliš da je izbor muzike na prosečnim žurkama nas rođenih tokom 70ih, odraslih u gradu, bio toliko "nakazan" zato što je 300.000 starijih ortaka i ortakinja koji su rođeni 60ih otišlo odavde pa nisu mogli da nas usmere? ne bih rekao. jel misliš da bi svih tih 300.000 ljudi, koliko si ih nabrojao, da je ostalo ovde imalo bajagu kao svoj prvi mejnstrim izbor? ja mislim da bi glavni muzički izbor većine tih ljudi činili pop likovi koje sam naveo sa dodatnim rasponom od baje malog knindže do plejboja npr. ne, ono, najlakše je reći - otišlo je 300.000 mladih, lepih, čistih, urbanih i obrazovanih, ostali su krezubi, ružni, polupismeni seljani koji smrde na znoj i radžu i zajahali. jeste, mediji jesu puštali novokomponovanu, turbo folk i šta god muziku, ali ta muzika se slušala, sluša se i danas. slušala se i u bosni i u hrvatskoj, sluša se i danas. krenula je odozdo, od radničke klase, sa dna, od najnevidljivijih društvenih slojeva i, sviđala nam se ili ne, ta muzika je ovde mejnstrim. nema to veze s medijima koliko ima veze sa svadbama, ispraćajima, godišnjicama, sindikalnim proslavama, vašarima, vozačevim izborom (lokalne) radio-stanice u međugradskom autobusu ili u autobusu za nemačku, austriju i sl. to što je ta muzika evoluirala i što su u nju uneti 4/4 bas bubnjevi, razni synth zvuci euro dancea/housea, pa hip-hop/funk bitovi i semplovi, rai i skiladika vokalni i synth melizmi i trileri, to je zato što su ti elementi radili u muzikama iz kojih su uzeti i što je neko hteo da napravi hit tako što će probati da to slepi u jedno. i slepili su i napravili još veće bombe koje znoje i tope srca ogromnog broja ljudi. pravi soundtrack za ovde. gotova priča.
Gurban Gurbanov (gost) | 01.01.2010. 16.34.40

ja sam imao 18 kad je poceo rat, tako da sam tek dve-tri godine stariji i nisam bio na ratistu, pazljivije citaj.
Jovan Ristic (gost) | 02.01.2010. 01.40.57

Ja u proslom postu napisao ovo: - Ima o ovome još mnogo da se priča, ali, dođavola, sad će Nova godina, i moram da palim. Dakle, o ovome itekako ima jos da se prica, i svakako da se ne svodi sve na odlazak 300.000 ljudi i dolazak nekih drugih 300.000. Ali, cinjenica je da je tih 300.000 ljudi bilo GARANT RAVNOTEZE. Podji malo zapadnije od Srbije. Jeste, po hrvatskim diskotekama itekako mozes da cujes turbofolk. Ima toga i u Sloveniji, posle ponoci. Doziveo sam to da vidim. Pitao sam ih otkud to, a moji domacini to svedose na ono sto ti zoves "guilty pleasure". Ali turbofolk u Sloveniji i Hrvatskoj ipak nije vladajuci muzicki pravac kao u Srbiji. E, to je ono o cemu ja pricam. U Srbiji su, tokom devedesetih stvari pustene niz vodu. U ovoj zemlji vec dve decenije NEMA kulturne politike, koja je mnogo bitan faktor za ovaj nas razgovor. U Hrvatskoj i Sloveniji ona, fakat, postoji. Da se vratimo na Srbiju od 1992. pa nadalje. Izolacija. Nema putovanja. Nema ploca iz inostranstva (a Internet u Srbiji nije jos ni u povoju), generalno propadaju mreze prodaje muzike u manjim sredinama. Nema uvoza knjiga i publikacija, nema razmene informacija. Periodika posvecena popularnoj kulturom sve se slabije prodaje. Srbija postaje zatvoreni sistem - koji, gle paradoksa, odgovara vladajucim strukturama. A kakva vrsta "kulture" najvise odgovara tim POPULISTICKIM struktutama? Pa, najvise ona koja velica hedonizam i eskapizam, na najprizemniji nacin. "Ne moze nam niko nista, jaci smo od sudbije", je l' tako bese? Jednostavno, stvorena je klima da svi ti muzicki producenti koje spominjes uspeju da se nametnu sa svojim POPULISTICKIM "mesavinama zanrova". Da li bi uspeli u nekom drugom okruzenju? Mozda i bi, ali bi proces isao znatno sporije da nije bilo izolacije i onakve (anti)kulturne i politicke klime kakva je postojala u Srbiji. A ti u svojoj analizi stanja doticnu klimu podvodis samo pod "napeto", dok ja smatram da je ona kljucan faktor u prici. U devedesetim je sa tom klimom, kakvu sam opisao, jasno i glasno napravljen temelj onog sto je u dvehiljaditim dobilo nadogradnju do - mejnstrima. Dakle, meni je malo smesno ono tvoje sta bi se slusalo da je pocetkom devesetih tih 300.000 ljudi ostalo u zemlji. Ne bih se time bavio, kao sto se ne bih bavio pretpostavljanjem da bi neciji "potajni guilty pleasure" i pevanije uz narodnjake na svadbama tokom osamdesetih i pasivno konzumiranje istog u busu na medjugradskoj liniji dovelo - u drugacijoj klimi od one koje je postojala devedesetih - do iste ove katastrofalne situacije po rokenrol supkulturu u Srbiji. Da, slazem se, stvari su mnogo komplikovanije nego sto se cine.
Petar (gost) | 02.01.2010. 09.23.00

do svega ovog ne bi doslo da Djape nije okacio komentar o tome kako je 90-ih konacno kultura bila prepustena trzistu i slicne zabavne teze, koje uporno gura. Ja mogu da dokazem suprotno, 90-ih je industrija unistena kako bi sve uzeli Zeljko Mitrovic i Ceca (odnosno kako bi sve bilo kao sto je danas). Pogledajte malo situaciju u SOKOJ-u i shvaticete sta pricam. nije tajna da je posle Rambovog nastupa na RTS-u rock muzika bila tamo zabranjena. Mogao si da budes na TV-u, ali ako si mogao, kao Bajaga i Bora, da se slikas sa Mirom Skoric. I da se razumemo, nisu se tada pustali Cune, Miroslav Ilic itd... Zasto? Nisu bili popularni?:)Nije tajna da su Palma i Kosava sluzile za kulturnu indoktrinaciju masa (bez ljutnje Djape), barem jedno tri godine zaredom su svi koncerti Obojenog Progtrama u Beogradu bili puni, to je fakat. Ali nisi mogao da ih vidis na TV-u... moglo bi se jos 1.000 stvari ispricati o tome, ali mislim da nekim ljudima koji ovde redovno komentaristu, argumenti nista ne znace. pozdrav svima, Djape, drzavno dizelastvo za zaglupljivanje masa nije isto sto i dizelastvo. Misli o tome. I misli malo i u kategorijama vrednosti, nije ni to lose ponekad. Caos
djape (gost) | 02.01.2010. 11.38.44

"U Srbiji su, tokom devedesetih stvari pustene niz vodu. U ovoj zemlji vec dve decenije NEMA kulturne politike, koja je mnogo bitan faktor za ovaj nas razgovor." slažem se. :) jedino nisam siguran da li tu činjenicu treba sagledavati u vrednosnom kontekstu. "Srbija postaje zatvoreni sistem - koji, gle paradoksa, odgovara vladajucim strukturama. A kakva vrsta "kulture" najvise odgovara tim POPULISTICKIM struktutama? Pa, najvise ona koja velica hedonizam i eskapizam, na najprizemniji nacin. "Ne moze nam niko nista, jaci smo od sudbije", je l' tako bese?" muzika koja veliča hedonizam i eskapizam je muzika koja odgovara vladajućim strukturama? u određenoj meri verovatno. ali u tom slučaju mi nije jasno na osnovu čega se folk 90ih u pogledu tog poetskog stava razlikuje od mase jazza iz 30ih, pa kasnije r&bja, rocka, funka, rapa? u tim muzikama pesme koje veličaju hedonizam i eskapizam nisu "prizemne"? hmm. šta to "prizemno" uopšte znači? koja telesna uživanja i koje njihovo predstavljanje nije prizemno i kakva je uopšte razlika u moralno-vrednosnom impactu dve poetike od kojih jedna uživanja veliča "prizemno" a druga "neprizemno"? i da li, i ako utvrdimo neku smislenu razliku, treba da na bilo koji način suzbijamo ono što je "prizemno"? dalje, ja samo znam da svako hoće da mu bude dobro u životu i da većina to dobro poistovećuje sa telesnim uživanjima. to je tako još od pre sokrata. možemo do preksutra da razmatramo druge vrste uživanja, da argumentišemo i izvodimo neku njihovu višu vrednost i poželjnost u odnosu na ta telesna ali to da većina ljudi "dobro" shvata kao telesna uživanja je činjenica. tu činjenicu većina sistema može da okrene i okreće u svoju korist ali samo zato što ljudi nisu spremni na radikalni hedonizam i eskapizam. kada bi se svi prepustili seksu, opijanju, drogama, koji ljudi bi bili rad/tnici? moraš malo da izađeš iz te zdravorazumske perspektive i relativizuješ to. da li ti je poznato da su u bliskoistočnim zemljama i zemljama severne afrike stvaraoci turbo-folka izloženi žestokim napadima tradicionalista, islamskih sveštenika i vlasti? lako je zaključiti da je problem u tome što ta potkultura u velikoj meri "omekšava" naciju i dezintegriše je u skup individua koje hrle za i prepuštaju se uživanjima. noćna mora za svaki čvrst sistem je, simbolički posmatrano, scena bahanalija koja predstavlja vrhunac "parfema" (i knjige i filma - tykwer je to pokazao istovremeno čedno i dijabolično). društvo dezintegrisano u skup individua koje su samo vođene uživanjem pa integrisano u ogromne bahanalije. ja mislim da taj subverzivni potencijal oličen u veličanju hedonizma koji turbo-folk sadrži kao i svaka, pre svega, mladalačka potkultura i muzički žanr, brani domaći turbo-folk od osuda da je sistemska, režimska muzika. to bi eventualno mogao da kažeš da je jedno 10 najvećih hitova domaćeg turbo-folka koje su mediji forsirali i koji su svima bili na usnama i u srcima imalo stihove tipa "daj mi nož da prekoljem ustašu i baliju, u tome više uživam nego u seksu i gudri". ovako je sve to prazna priča. inače, ok, slažem se da bi stvari bile verovatno drugačije da je tih 300.000 ljudi ostalo ovde. to izranjanje svekolikog folka ne bi bilo tako žestoko.
Sima (gost) | 02.01.2010. 12.18.46

Petre, tvoj komentar je pun frazetina i paušalnih konstatacija. Zapravo, ovakvo nešto nisam čuo još od grozomornog ''dokumentarnog'' serijala Sav taj folk. ''Zabranjeni rok na RTS-u'' je za posebnu priču. Lollercoaster and lollerblades at the same time.
djape (gost) | 02.01.2010. 12.38.31

uh, zaneo sam se malo na kraju, niko nije optužio turbo-folk da je ratnička muzika. :) izvinjavam se, uslovni refleks u ovakvim raspravama. :D @petar nije bio istaknut tvoj komentar pre nego što sam poslao moj prethodni. da, čuo sam da navodno radi varijanta u kojoj se spotovi umetnika iz city recorda emituju na pinkovima kanalima, pink ne plaća sokoju za to ali city records uzima od sokoja pare za emitovanja. zna se šta se radi u tim slučajevima. međutim, ako je to istina i postoje dokazi, nesankcionisanje toga još uvek ne dokazuje ideološku bliskost bilo koje vlasti i ljudi koji su zaradili forsirajući turbo-folk. tu su jednostavno pare u igri. kao što mogu da skapiram da masa kriminalaca koji su išli na ratišta nisu šovinisti nego su ubijali i pljačkali. jednostavno - da je gitarska muzika početkom 90ih imala tržišni potencijal koji je imala folk muzika i da je bilo "sposobnih" menadžera, moguće je da bismo imali danas nekog rnr željka mitrovića. ja samo tvrdim da je najveći deo folk kulture na našim prostorima u poslednjih 20 godina izrastao i tržišno trijumfovao na osnovu uspešne bazične komunikacije tog obrasca sa potrebama ljudi. na to su nakalemljeni svi poslovni marifetluci, kriminalne menadžerske radnje, medijske kampanje i sl. i evo, konačno je prilika da se vratimo na ključni jovanov uvid iz ovog izveštaja a to je da u muzici postoji "dobar" mejnstrim i "loš" mejnstrim. u srpskom kontekstu, prema jovanovom tekstu, loše je ono što je etno/folk/turbo/itd itd. ja zaista mislim da je pre svega to vrednosno određenje u vezi sa J**NOM MUZIKOM neumesno! muzika postoji takva kakva je i komunicira ili ne komunicira. ako komunicira sa velikim brojem ljudi ona je mejnstrim. ja, eto, smatram da je karleušina pesma "kazino", iako i turbo i folk i prizemna, jedna od savršenijih mejnstrim pesama svekolike domaće produkcije 2000ih jer ta karleuša, iako nema glas, u refrenu te pesme uspeva da krikom konkretno i direktno iznese veći deo bola i egzistencijalnih nedoumica prosečne srpkinje ovog vremena. quote me on this. pozzz
ivan (gost) | 02.01.2010. 13.01.47

"krenula je odozdo, od radničke klase, sa dna, od najnevidljivijih društvenih slojeva" Koliko je ovo pogresno... Hajde mi navedi jedan turbo folk hit koji je krenuo iz naroda, a ne Marinine, Grajine i slicnih radionica, molim te. Ako je nesto i krenulo odozdo, pre ce biti da je to bilo preko Irana, Turske, Grcke i Bugarske. Nabudzeni folk je imao sve moguce veze sa kriminalom, bilo ogoljenim, bilo prikrivenim. Klima za promociju drugacijih zanrova na nacionalnom nivou je bila katastrofalna. Od televizija koje su se videle na celoj teritoriji zemlje kljucne su bile RTB (RTS) - bavio se ratovima i politikom, mnogo vise nego kulturom i popkulturom, i Pink - zabavljao mase ukradenim filmovima i kreirao aure novih zvezda u nefolk, ali krajnje seljackom fazonu (City records). A narod, sa sve manje para za trosenje van kucne kuhinje, pratio je sve to onako kako mora. Nadam se da za tri godine necemo pricati o "zvezdama" Operacije trijumf ili Zvezdama Granda kao o "velicinama poniklim iz naroda". Hajde odmah da zapamtimo kako je to sve islo, da se ne bismo brukali u buducnosti.
Petar (gost) | 02.01.2010. 13.44.32

"nesankcionisanje toga još uvek ne dokazuje ideološku bliskost bilo koje vlasti i ljudi koji su zaradili forsirajući turbo-folk"... ovde sam stao. ne znam sta da kazem... ideolosku bliskost? je l ti nalazis "neku" ideolosku (ili barem seksualnu) bliskost izmedju Vesne Zmijanac i Milorada Vucelica, ili Cece, Sabana, Marine Tucakovic i Arkana, Ivana Gavrilovica i Tata Brade... poredjenje 30-ih u Nju Orlinsu i Srbije pocetkom 90-ih je isto fantasticno. Bili Holidej se verovatno prevrce u grobu. U svakom slucaju ja odustajem. Jos samo nesto. U mom komentaru, Obojeni Program je bio primer. Dakle, upisite bilo sta - Block Out, Eyesburn, Darkwood Dub, Sunshine... Pozdrav
petar (gost) | 02.01.2010. 14.15.49

Ipak jos nesto. Poenta je bila u tome da si rekao da je tada postojalo trziste a ja mislim da je tada postojao kriminal (uostalom kao i sad). Nisam u fazonu da kazem da je svaka pojedincna grupa bila katastrofa. Recimo, verujem da su neki dens sastavi (poput Bit Strit) bili iskreni i sve to (po meni je jedino muzicki to veoma mrsavo i uglavnom se svodi na bledo prepisivanje... a l to sad nije bitno). nacin na koji je city records plasirao svoje proizvode (200 Kolonija nedeljno) govori zaista o tome koliko je tu stvar bila u muzici, Drugovi dizelasi, ne ljutite se, to je samo moje misljenje. Srecna nova:)
djape (gost) | 02.01.2010. 14.41.17

ivane, ne znam da li si ozbiljan ali ajde... folk i turbo folk pesme nisu krenule "iz naroda" kao što većina pop pesama ne kreće iz naroda u smislu da je "narod" autor. moja poenta je da su te pesme krenule odozdo u smislu da najbolje komuniciraju sa najširim i, uglavnom, medijski nevidljivim slojevima. petre, pod "ideologijom" sam mislio na ono što se u svakodnevnom govoru naziva ideologijom. nije nužno da ljudi koji sarađuju i zarađuju/kradu pa i ubijaju zajedno, dele ideologije. što se tiče jazza 30ih nisam mislio na holidayevu nego na caba callowaya i eksplicitnije autore. ako je cab calloway na nivou sugestije rodoljuba čolovića, možeš da zamisliš kako je to zvučalo 30ih a da ne pominjem likove koji su bili još "prizemniji" od njega.
za'valjivac (gost) | 02.01.2010. 14.48.53

petre, napustanje ove diskusije je najmanje sto ste mogli uciniti za nas. hvala vam.
zavaljivacu (gost) | 02.01.2010. 17.03.10

ti mora da si jako velika faca kad na takav nacin prozivas ljude? opasno nema sta
Sanja (gost) | 02.01.2010. 20.47.08

aista odlican tekst.
dobro (gost) | 02.01.2010. 22.27.07

i sta sad ?
za'valjivac (gost) | 03.01.2010. 03.04.18

ne radi se uopste o prozivanju. recimo, djape nije u pravu u mnogim aspektima, ali iznosi vecinom teze o kojima se ipak moze raspravljati. ovo o establismentima i proteziranom turbo-folku naustrb rokenrola su milion puta prezvakane mantre, a pritom nisu ni istinite. lici na onu cuvenu postapalicu da bi svi slusali klasiku, kad bi je neko opetovao 24/7 na rts. yeah, write. pritom, momak dolazi i obasipa nas ovakvim svemudraskim ja-pa-ja fazonima: ''moglo bi se jos 1.000 stvari ispricati o tome, ali mislim da nekim ljudima koji ovde redovno komentaristu, argumenti nista ne znace.''
Dragiša Nedović (gost) | 03.01.2010. 12.12.47

iako se umnogome slažem sa njegovim tezama, meni se čini da djape samo provocira indie sredinu čiji je deo i da je to šuplje foliranje. pošto se djape pojavljuje na popboksu, a ne na forumu Grand revije i Scandala, onda se pitam šta je cilj ove rasprave? dobro je, djape, u pravu si. šta sad? da popboks počne da objavljuje tekstove o Đoganiju, Ceci i analizi mejnstrim tržišta devedesetih, sećanja na prodaju piratskih kaseta Kebe i Nina, preala uz hitove Dragane MIrković, uporedne analize društvenog konteksta Caba Callowaya i Marine Tucaković? da, sprega turbo-folka i miloševićeve vlasti 90ih je mnogo puta izgovorena teza, ali izgleda mi da ovde nije pitanje da li je istinita (jer o tome su napisane ozbiljne knjige ozbiljnih naučnika i mnoge ovde iznete teze su tamo već obrađene, tako da je ovo otkrivanje tople vode), već da se želi biti alternativa, pa kad svi govore da je turbo-folk ideološki pomagao miloševićevu vlast - ja ću da govorim suprotno. mislim, djape, ajde ti lepo napusti popboks pa da odemo u neku krajišku kafanu, da vidiš šta je levičarska lepota života i uverenja "radničke klase" i umetnosti koja dolazi "odozdo".
jos jedan zavaljivac (gost) | 03.01.2010. 12.26.08

nije dovoljno samo reci da nesto nije istina, nego treba reci i zasto nije istina, sta je tu netacno? a to je Petar ipak uradio - zbog paralele izmedju Nju Orlinsa 30-ih i zemlje koja je trebalo da bude prvi kandidat za Evropsku uniju a zatim bila unistena, pri cemu je koriscen odredjen sountrack, Djape pre treba da napusti raspravu. Gomila nejasnih filozofema... Pa valjda su i drugi ovde nesto procitali i tada su ziveli. A ono o postojanju trzista 90-ih ce se jos dugo pamtiti. apsolutni hit. Sve sto je meni jasno je da Pedja zeli nekako da odbrani sve to (da to nema veze sa idiotskom kulturnom politikom i da su sve to super pesme..). A to je zaista nemoguce. Svaka cast na hrabrosti i upornosti. Ostalo je - vise nego nategnuto.
gresis (gost) | 03.01.2010. 12.39.01

Paralela sa Nju Orlinsom je odlicna, a spominjanje Bili Holidej nas dovodi do kljucne stvari. Vecina autora koje Pedja brani bi trebali da se pogledaju u ogledalo i kazu kada su bili iskreni prema sebi i slusaocu poslednji put i da li su ikada podelili sa njim makar zelju za ljubavlju? Znam Pedja da tebi kao apologetu industrijske strane price ovo deluje pateticno, i dobro je sto je tako. vise srca i iskrenosti a manje foliranja
djape (gost) | 03.01.2010. 12.39.35

bravo dragiša. jedino što nisi primetio je da kritika ispituje snagu i da, na kraju krajeva, jača poziciju koja je kritikovana. ova kritika koju upućujem je dobronamerna u smislu da verujem da nešto što meni izgleda kao zabluda o 90im dosta koči razvoj i povećanje uticaja "urbane kulture" a, posledično, onemogućava uravnotežavanje i razvoj neke ozbiljnije dinamike na području čitave popularne kulture kod nas. jednostavno, mislim da bi ljudi koji zatvaraju oči i uši pred stvarnošću mogli mnogo da daju popularnoj kulturi kad bi se otvorili. to ne znači da pokušavam da navedem, nemam pojma, žene kese da naprave kafanski klasik, već znači da verujem da će ova i ovakve rasprave naterati ljude da pogledaju iza gvozdene zavese koju su delimično i sami namakli i da će, kada pogledaju iza nje, moći bolje da razumeju i komuniciraju sa ljudima za koje maltene ne znaju da postoje. a zašto je bitno da se ostvari ta komunikacija? pa, recimo da verujem da bi nam svima bilo bolje tako. eto, prosto verujem.
cic (gost) | 03.01.2010. 13.00.49

bajaga ima divan glas. prava muskarcina.
za'valjivac (gost) | 03.01.2010. 13.48.06

da, petar je ponudio argument - recimo taj da je na rts-u posle rambovog ukazanja bio zabranjen rokenrol. jedini problem je sto je to istinito koliko i tvrdnja da napolju trenutno sija sunce i tuce 35 iznad nule. e, sad - argument moze biti validan, a neistinit, ali zakljucak iz njega izveden ne. to se uci jos negde u srednjoj skoli - 5. cas iz logike. ako treba da dokazujem - zemo. samo mi daj par dana da na tavanu pronadjem radio tv revije sa programom iz tog doba, i pojedine plejliste.
Dragiša Nedović (gost) | 03.01.2010. 14.25.12

now we're talking! to jeste nešto o čemu vredi raspravljati i o čemu se može pričati bez zle krvi - jer ovako se uvek pojavi previše emocija iz devedesetih i stvar ode stranputicom.
djape (gost) | 03.01.2010. 16.50.56

evo mene recimo hvata tuga kad shvatam koliko je nemoguće ovde i sada da nastane jedna zajednička traka/spot u kojoj npr. koja svira neki suvi funk, džej peva a đogani đuska. a jasno je da svi ti ljudi imaju soul s tim što možda neke lupaju pleksi. zamisli džejms braun živ i zna i za koju i za đoganija, poštuje ih, i dođe ovde da drži cert i izvede ih obojicu kao bob marli menlija i seagu i učini da bace rispekt jedan drugom pred svima. to je moj san. :|
violent revolution (gost) | 03.01.2010. 18.16.54

@djape- stastopojo?
Gurban Gurbanov (gost) | 03.01.2010. 19.08.54

@djape "muzika koja veliča hedonizam i eskapizam je muzika koja odgovara vladajućim strukturama?" Ovo pitanje si postavio valjda nagovestavajuci da je odgovor uglavnom ne, a ja mislim da je ocigledno da upravo hedonizam i eskapizam u masovnoj kulturi najvise odgovaraju vladajucim strukturama worldwide jer ih onda konzumenti te kulture ostavljaju na miru. To je jasno kao dan. Nece neko ko slusa pesme o hedonizmu i begu od stvarnosti da ide da se smrzava na nekom protestu. Onda nastavljas: "u određenoj meri verovatno. ali u tom slučaju mi nije jasno na osnovu čega se folk 90ih u pogledu tog poetskog stava razlikuje od mase jazza iz 30ih, pa kasnije r&bja, rocka, funka, rapa? u tim muzikama pesme koje veličaju hedonizam i eskapizam nisu "prizemne"? Tako je, nisu prizemne, a poetski stav je slican, ako ne i isti. Cak je i srpski turbo folk bio koliko toliko originalan zanr, ali je razlika velika i ocigledna i preko nje se ne moze preci. Turbo folk je jedva slusljiv muzicki zanr, fuzija densa, jeftinog repa i folka. Naravno mozemo da apstrakujemo i da kazemo da je kvalitet stvar ukusa, ali nije samo plod beogradskog snobizma reci da je dizelaska muzika 90ih, (sem konteksta i poruke koja nekome moze da se svidja), bila odvratan, tesko slusljiv produkt. To bi i tebi bilo lakse da priznas, da ti 90te nisu drage iz mnogo subjektivnijih razloga od onih koje navodis. I ja sam u to vreme prvi put j***, otisao na koncert, potukao se, pobegao od kuce, i vratio bi se u sekundi u svo ono sranje samo zato sto sam bio klinac. Ali to je srce, a glava kaze drugacije. A kad se analizira, analizira se glavom.
... (gost) | 03.01.2010. 21.14.03

gurbane, drugim recima - ti zapravo sem, iz danasnje perspektive, nerelevantne veze turbofolka i ratnih zlocina i arbitrarne tvrdnje o neslusljivosti nemas zapravo nista protivu ovog zanra? konacno napredujemo.
jos jedan zavaljivac, again (gost) | 04.01.2010. 01.15.02

ti sad pokusavas da nam proturis kako su i Dzej i Koja na kraju super i isti. i treba da su zajedno, sve je lepo!? I ova teza ti je dragocena, ako se prisetimo kako je to bilo - kad je jednom svanulo, i kad je sibicar postao heroj nacije (misleci da je kul i ne shvatajuci da je zapravo pajac jedne interesne grupe, i Arkanov taoc), drugom je pao mrak i morao je da bezi odavde. Ali nema veze, kazes, imaju soul... I verovatno ces u sledecem odgovoru poceti da poredis Dzeja (u krajnjoj liniji simpaticnu figuru sa uzasnim pesmama, koji se ne razume u muziku, nije pevac i ne zna da napravi pesmu sam) sa samim Jamesom Brownom (covekom koji se dobro oznojio da postane to sto jeste, koji ima jedan od najupecatljivijih glasova svih vremena i koji je osecao kako dise njegov narod... da, da, to bas treba ovde istaci). A to je po meni neukusno (kao i poredjenje Nju Orlinsa 30-ih i Srbije 90-ih). Evo sta ja mislim. Pogresio si u osnovama logike, Jer, kada dvoje kazu isto, nije isto. Kao sto znas, s obzirom na to sto ucis, sve zavisi od trenutka (konteksta) i od subjekta koji daje iskaz. U tom smislu, kada 'primitivni', obespravljeni ljudi traze slobodu i slave eskapizam i telesnost, to je jedno (mozemo da se prisetimo i cemu su sluzili karnevali u Evropi pocetkom srednjeg veka i kako su izgledali). Sasvim drugo je, medjutim, kada ti neko nudii eskapizam i telesnost u trenutku kada ti salje poziv za mobilizaciju ili kada nam pornografiju nudi kao slobodu . Ja sam se, a i veci deo moje ekipe, sve vreme pitao - u kojoj zemlji zive autori svih tih pesama kad im je tako lepo? Al dobro, tebi je bilo lepo, i vidim jos nekima, i u tome je razlika. Nasa iskustva su jednostavno drugacija. Ali ti gresis - analogije ti na najosnovnijem nivou ne funkcionisu.
Bole (gost) | 04.01.2010. 03.11.58

Meni je Stutgart on line zakon za Bajagu i muzicki i tekstualno
djape (gost) | 04.01.2010. 09.32.32

pa naravno da je kontekst bitan. zato nigde ni ne insistiram na "1-1" preslikavanju već samo nabacujem osnove za analogiju koja, dobro znamo, može biti uspešna i neuspešna, a i kad je najuspešnija opet nema neznamkakvu argumentativnu snagu. ali zapitaj se koji bi argument tebe zadovoljio po ovim pitanjima? jel neophodno da kvantifikujemo da bi tvrđenje imalo veću argumentativnu snagu? eto, počeću da razmišljam o tome kako bi naučni metod mogao da istretira iskaze da je "prizemna" muzika i ovde i u americi i bilo gde ono što najbolje komunicira sa najširim slojevima sa dna društvene lestvice. kad to utvrdim jednim konkluzivnim naučnim argumentom, razmisliću i o jednom odlučujućem argumentu u korist teze da u tome nema ničeg inherentno lošeg. nego, pazi ovako... što se tiče tog džeja, jel ti misliš da on ne pripada jednoj grupi ljudi koja je, šire gledano, uglavnom obespravljena? jel to što je džej bio samo šibicar a što nije imao ozbiljnija dela čini da je on manje "real" od oca brauna koji je odležao na mardelju za oružanu pljačku? jel to što je džejms braun kao jedan od retkih istinskih genija istripovao groove i rekao svojim ortacima da sviraju "on the one" ali je konkretno smislio relativno malo bas linija, drum brejkova i svega ostalog u svojim pesmama, čini njega manje autorom, manje velikim? šta je autorstvo uopšte, posebno danas? na kraju svega, DA LI JE MOŽDA OVA PESMA - https://www.youtube.com/watch?v=EZXAFUkNHos - PRAVI SAUNDTREK ZA TEBE I TVOJU EKIPU S POČETKA 90ih? DA LI PEVA O ONOME ŠTO SE DEŠAVA? (lepo je što ti je važno) eto ja mislim da ortak u toj pesmi peva bol jer je pravi "duševan čovek". da, jeste obrada grčkog klasika, nije on pisao tekst, ali to je on - ako osećaš osećaš, ako ne osećaš onda si belac. :*
dzej zi (gost) | 04.01.2010. 11.15.05

djape objasnio. i to vise puta.
BGknight (gost) | 04.01.2010. 12.11.53

@ alex, Goran; Sto se tice Aleksandra Kovac, Bajaga je licno zvao i na Zagrebacke koncerte, pevala dva dana u Ciboni uz ovacije. Novi album remek-delo mejnstrima, poslusati obavezno!!!
jel (gost) | 04.01.2010. 14.42.11

Ah, beogradski hipsteri se ovih dana zesce loze na 90e. Proci ce i to, pa se nece James Brown uzimati tako olako u usta.
djape (gost) | 04.01.2010. 19.28.08

@jel to je i moja poenta care. vreme je da mi koji razumemo nasleđe jamesa browna i 90ih uzmemo banku. naravno, nikakav hejt za hipstere - naklon, zaklon, od svih otklon!
dje si (gost) | 04.01.2010. 21.53.30

"šta je autorstvo uopšte, posebno danas?". nemoj nam mahati tom zastavom. valjda su se svi koji su se toliko godina znojili budale? autorstvo je kad uspes negde da se potpises. a dzej, za pocetak, to nema.
Dzej (gost) | 04.01.2010. 23.28.00

Bole ova ti je dobra....sta dobra vrh.
Alex (gost) | 05.01.2010. 00.51.26

Nego, jel ima šanse da grupa Boa nastupi u Beogradu ili bilo gde u Srbiji?
respektor (gost) | 05.01.2010. 01.07.18

eto, dodjosmo polako i do toga da je izvodjac zanemarljiva karika u lancu i da neophodno mora biti i (kant)autor da bi ga se ozbiljno shvatalo. ova rasprava preti da nadmasi onu o fenodomu po ingenioznosti.
djape (gost) | 05.01.2010. 10.34.09

pa da, izvođač je u muzici nebitan lik poput glumca na filmu i u pozorištu ili centarfora u fudbalu. ali ne, to je u stvari tako samo kad se radi o kralju džeju ramadanovskom i njemu sličnima.
Jovan Ristić (gost) | 05.01.2010. 12.08.39

Bez Đapeta nema zapleta :-)))
Izdvajac (gost) | 05.01.2010. 12.23.50

Ovde je za raziku od fenodroma bitan i izvodjac.
djape (gost) | 05.01.2010. 12.34.13

bez jovana nema gooo....ootivne rasprave o 90ima. :)) ne, stvarno, bez šale, drago mi je što je (po ko zna koji put) pokrenuta ova priča i nadam se da se ovaj put slažemo bar malo više nego ranije. poštovanje jovanu i svim učesnicima u raspravi i srećna vam nova godina! :)
Dragiša Nedović (gost) | 05.01.2010. 12.53.55

dobar je zaplet. ali nije u pitanju "da l' je izvođač autor ili nije" već da li naša kritika, uključujući tekst gospodina ristića o bajagi, boluje od "alibija devedesetih" tj. od potezanja miloševića i njegove sprege sa turbo-folkom kao izgovora za sve loše što se desilo pop-rok muzici na ovim prostorima. odbacivanjem densa 90-ih, turbo-folk publike i izvođača, zaista se zatvaraju oči pred stvarnošću, pop-rok kultura se zatvara u geto, i pronalaze se politički razlozi i teorije zavere da bi se odgovorilo na pitanje zašto narod ne kupuje pop-rok ploče i masovno ne konzumira muziku ŽenaKesa i Discipline kičme. to nije dobro, djape je u pravu. inače, gospodin Ramadanovski je nepravedno optužen ovde, jer nije imao mnogo turbo-folk pesama, sem Sexy Ritma, a karijeru je počeo mnogo pre stvaranja turbo-folka.
djape (gost) | 05.01.2010. 15.45.01

@dragiša dobro, to otvaranje prema 90im vuče dosta nekih stvari koje treba progutati a koje ljudima deluju kao riblje ulje. plus masi ljudi nije jasno šta dobija time. evo, ja sam se odavno uspeo na taj vrh i sad svedočim da cela ta akcija uspona daruje duševni mir. :sssss inače, da budemo precizni, brotha džej pored "sexy ritma" - https://www.youtube.com/watch?v=THj_429CNcY - ima još jednu numeru koja, kako ja shvatam često samoprotivrečne definicije kritičara 90ih, spada u turbo folk. to je pesma "zašto praviš majmuna od mene" - https://www.youtube.com/watch?v=a_BhhBRKPQc (2:04-2:24 možete da čujete klasične semplove chuck dja, pa onog ortaka iz snapa, na kraju i delić funky drummer breaka) a kad smo kod "sexy ritma", dr. džej gets down with his bad self along the ghetto princess ceca - https://www.youtube.com/watch?v=lZCrTfD4k7w - live for rts. mnogi tvrde da su oni tu dopingovani, ja se ne bih složio (г.и.с.3.о.). ain't it funky?!
Jovan Ristić (gost) | 05.01.2010. 16.06.18

Bliži smo nego što misliš, Đape. Ali, jedan tekst ograničene dužine - pri čemu sam tu dužinu malo i probio - ne može dovoljno kvalitetno i ISTOVREMENO da se pozabavi koncertom (koji je, na žalost, ostao u drugom planu) i pitanjima koja pobuđuju njegova posećenost, profil publike koja je došla i vrednosti te muzike u kontekstu trenutka sadašnjeg. Dobro je da stvari sagledavamo iz različitih uglova, a još bolje je kad se u zaključcima - makar i posle duge rasprave - poprilično približimo. Zato mi se dopada mogućnost komentarisanja. Daleko od toga da smatram da su moji tekstovi sveto pismo, i vrlo rado se uključujem u diskusije koje oni pobude. Preispitivanje stavova je jedna od osnova za napredovanje. Kad gurnemo u stranu pitanje konteksta dešavanja, koje smo sasvim fino i bogato raspravili, ostaje zaista zanimljiva priča o vezama i sličnostima između "prizemnih" muzika udaljenih kultura (mada bi pravi izraz za ono što sam hteo da kažem glasio: "banalno", "vulgarno"). Fakat je da u turbo folk muzici nikada neću moći da uživam - i ne mogu od toga da pobegnem - ali to ne znači da sam protiv proučavanja njenog uticaja na popularnu kulturu u Srbiji i šire. A naročito sam protiv (auto)getoizacije rokenrola i popa, o čemu sam u jednom ludom trenutku nadahnuća pisao na forumu Popboksa (tema je THE CULT POSTFESTUM), u vreme kada sam ga češće posećivao: http://www.popboks.com/noviforum/viewtopic.php?f=9&t=2445&p=91269#p91269 Dalje, jako me nervira način razmišljanja u koji me kolega Dragiša paušalno svrstava, a to je ono što on naziva "potezanjem Miloševića i njegove sprege sa turbo-folkom kao izgovora za sve loše što se desilo pop-rok muzici na ovim prostorima." Ni slučajno. Milošević, njegov populizam i međunarodna izolacija (praćena samoizolacijom) zemlje samo su bili "srećne zvezde" za razvoj turbo-folka. Koreni su mnogo dublji, i sežu - kao što je Đape lepo konstatovao - još do šezdesetih i sedamdesetih, to jest do početaka novokomponovane narodne muzike. (Ivan Ivačković je u Nedeljnom telegrafu, tamo neke 1997. i 1998. imao višedelni feljton o istoriji popularne muzike u Srbiji, u njemu se bavio i rokom i popom i narodnjacima - sve sa glavnim junacima i glavnim izdavačima. Voleo bih taj esej da jednog dana vidim u knjizi.) A sada da se vratim na Dragišu. Moram da te podsetim da sam u osvrtu na Bajagin koncert napisao: "Devedesetih je ipak bilo, kao što je bilo i ove decenije, koja ističe za par dana. I obe su za srpsku popularnu muziku apsolutno bile tragične, SVAKA NA SVOJ NAČIN". Da li sam ja, Dragiša, napisao ko je kriv za takvo stanje? Nisam. Samo sam konstatovao POSLEDICE. Ni u svom postu na temi THE CULT POSTFESTUM nisam se bavio spregom Miloševića i turbo-folka. Mene pre svega zanimaju POSLEDICE onog što se dešavalo od devedesetih pa nadalje dešavalo sa rok i pop muzikom u Srbiji. (Negativne ocene za tu deceniju nikada se neću odreći, kao što nikada neću reći da je u devedesetima apsolutno sve bilo negativno. U toj deceniji su, na primer, mnoga govna isplivala na površinu, jer su im u laboratorijskim uslovima izolovane Srbije spale maske.) Jako me zanima kako su rok i pop muzika od (relativnog) mejnstrima tokom osamdesetih otklizali tokom devedesetih u drugi plan, gde se nalaze i danas - u mnogo gorem položaju. U stvari, ovo pre svega važi za rok. A kad kažem pop, shvatam da zapravo radim svesnu autocenzuru: iz razmatranja izbacujem talas današnjih pop i etno-pop izvođača kao što su Željko Joksimović, Ivana Jordan, Vlado Georgiev, Aleksandra Radović ili nesrećna Marija Šerifović, od čije mi se evrovizijske pesme, to jest eksploatacije njene melodije, dodatno smučio dnevnik RTS-a. Možda to nije pop muzika kakvu je Bajaga pravio i još je pravi (sa manje uspeha), ali definitivno jeste pop. Dalje, i mene zanima kuda dalje. Volim rokenrol, ali mi se nimalo ne dopada taj alternativizam među današnjim srpskim rokerima, i taj ideološki prezir prema mejnstimu. Mnogo tu ima tema za tekstove i detaljne analize. Ja bih, za početak, voleo da na Popboksu pročitam Đapetov tekst o sličnostima i vezama koje je spominjao u ovoj raspravi. Nego, u tekstu sam pričao o mejnstrimu. A sada se pitam: šta je zapravo mejnstrim. Sve su to opšta mesta, pojmovi za koje se čovek lako uhvati, a kad treba da precizira šta to tačno znači - nastaju problemi...
kruki (gost) | 05.01.2010. 19.53.54

"ortak iz snapa" je Turbo B! to ne sme da se ne zna djape:) uzgred "zasto pravis majmuna od mene" na you tube kaci user pod imenom semy bosnaboy17 a jedini komentar ispod je "tako je matori!!!"...toliko o turbofolku kao inherentno ratno-huskackoj muzici
djape (gost) | 06.01.2010. 11.55.57

jovane, drago mi je što smo imali ovu raspravu jer je, uz naravno neizbežne i, u određenom smislu, preko potrebne strasti, ovo bila jedna od retkih rasprava na temu popularne muzike i kulture srbije 90ih u kojoj su mišljena RAZMENJIVANA u najpoželjnijem smislu te fraze. ne znam za taj ivačkovićev feljton i ne gajim iluziju da bilo koji tekst može sam da promeni neke uvrežene interpretacije ali verujem u to da učestalije pokretanje ovakvih rasprava u bilo kom od medija može dovesti do uravnoteženog razumevanja događanja u domaćoj popularnoj kulturi 90ih. ili bar do uravnoteženijeg razumevanja ako konstatujemo da je ovo današnje i dalje previše nategnutno između neke slepe osude svega što se dešavalo a koju plasira nova/stara građanska elita i, opet, neupitne fetišizacije u kojoj su verovatno najglasniji hipsteri koji se zadržavaju na pojavnom. naravno, to ne znači da treba težiti jednoumlju - ja ću npr. uvek smatrati vrednim i džeja i presing i neke pesme maydaya i neke pesme suzane jovanović i neke pesme direktora dok neko drugi, peti, sedamnaesti neće - ali treba težiti postavljanju okvira razumevanja u kom će biti uračunati svi/većina interesa i ideoloških pozicija. @kruki veruj mi da nisam mogao da se setim dok sam kucao i setim se u trenutku kad sam kliknuo na "pošalji komentar" i čak sam hteo da napišem dodatni, samokritični komentar ali sam skapirao da sam već opteretio. :D ali, naravno, čovek je TURBO B - nema nikakvog opravdanja za to što sam zaboravio ime takvog asa. to je ono fazon kad ti kažu u školi "ovo u pola noći da vas probude morate da znate" :DDD a što se tiče yt komentara, taj koji si citirao je skroz gotivan ali za mene je bomba sledeći komentar na spot za "sexy ritam": "Ovaj spot je izasao u vreme najgore inflacije i cekanja u redovima. Samo zbog njega sam isao da se kupam na bazenu i morao sam da cekam prevoz 2-3 sata jer autobusa nije bilo ali nije mi bilo zao". emocija :)
Dragiša Nedović (gost) | 06.01.2010. 12.45.05

oprostite, gospodine ristiću, sada je ipak jasnije šta ste mislili, i ja sam pogrešio u svojoj paušalnoj oceni. ipak, mislim da se nismo do kraja razumeli. nije mi bila namera da vas svrstavam u kritičare koji za sve nedaće pop-roka krive miloševića, već sam rekao da ovde postavljamo pitanje opravdanosti tog postupka i pitanje da li i vaš tekst ide u tu kategoriju. pošto ste vispreno objasnili šta ste hteli, ne zamerite zbog "prozivke" s moje strane. rasprava je svakako bila podsticajna za neke buduće tekstove na teme koje je pokrenula.
Jovan Ristić (gost) | 06.01.2010. 14.50.47

@ Dragiša Nedović Sve je u redu. Važno je da smo se razumeli. A smatram da je vaš doprinos kvalitetu ove diksusije ogroman. I voleo bih da se ona nastavi, na primer na forumu Popboksa. I ponavljam, voleo bih da se iz ove rasprave rode neki zreli analitički tekstovi na samom sajtu. @ Djape Ivačkovićev feljton u "Nedeljnom telegrafu" bio je vrlo dugačak. Imao je najmanje 10 nastavaka, i svaki sam iščekivao sa nestrpljenjem. Feljton se hronološki bavio popularnom kulturom, pre svega muzikom, u SFRJ i u SRJ. Čitao sam u raznim verzijama Ivačkovićevu knjigu o "Roling stonsima", ali ovaj esej bi se mogao pokazati značajnijim. Poznajem čoveka, nekoliko puta sam mu predlagao da pretoči taj tekst u knjigu; a njegova reakcija je glasila da mu i drugi to predlagažu, i da će valjda i to jednog dana doći na red. Baš bi mogao da mu ga da po prioritetu, jer ne može biti aktuelniji. Fenomenalno je videti priče o domaćem popu i roku uz priče o nastanku novokomponovane narodne muzike, to jest o razlozima za njeno protežiranje i negovanje (stvaranje "autentične" jugoslovenske muzike nasuprot zapadnjačkoj koja kvari omladinu navlačeći je na "tuđe" kulturne vrednosti). Tekst pruža uporedni razvoj ova dva sveta, i pun je anegdota o preplitanju političkog, kulturnog i estradnog života tadašnje Jugoslavije. Znači, saznaćete mnogo o liku i delu Lepe Lukić i Lepe Brene, o njenom duetu sa Miroslavom Ilićem i razlozima za relativni neuspeh tog dueta (parafraziram: "jer je pesma bila suviše normalna"). A pravo ludilo je poređenje "Diskosa" iz Aleksandrovca sa Nešvilom :-) Sećam se ocene da je "Diskos" od narodnjaka objavljivao sve što drugi izdavači nisu želeli da taknu, i da je od toga napravio novu scenu. Pa vi vidite :-)))
mim (gost) | 07.01.2010. 00.42.58

Šarene pilule za lilule,... pomozite mi doktore!
Pikaso (gost) | 07.01.2010. 03.52.11

Taj Diskos mu dodje Hrcak tadasnjeg vremena.
Arf (gost) | 07.01.2010. 13.08.24

Odlican predlog gdina Ristica da se na forumu Popboksa ustanovi kutak za rasprave o ozbiljnim temama, kao sto je recimo muzika u devedesetima, odnosno devedesete u muzici.
Šaralica varalica (gost) | 07.01.2010. 17.34.02

Ja uopšte ne bih diskreditovao Diskos na taj način. Ovo je za posebnu temu o kojoj bih imao što-šta da napišem i nadam se da će kad-tad osvanuti na stranicama Popboksa, ali bih samo da pomenem da u periodu 1965-1980 odnos PGP-a i Diskosa nije nikako bio odnos riznice i škarta, već dva ozbiljna takmaca.
moram ipak da kazem (gost) | 13.01.2010. 15.21.59

ovo za Dzeja i Browna je nevidjena glupost. Kao jeste da se nije posvetio muzici, jeste da nije bio inventivan, jeste da mu je vecina pesama sranje, jeste da nije ostavio nikakav trag i da je trajao dok nisu ubili Arkana, ali razumeo je narod. ovaj je sibicar a ovaj je bio u zatvoru, i to je to. nevidjeno.
djape (gost) | 13.01.2010. 19.14.11

bravo, istina je konačno pobedila! :*

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike