30 godina Riblje Čorbe

Pre tri decenije na radio-talasima prvi put je u etar otišla Lutka sa naslovne strane. Prvih 10 godina bilo je najteže, drugih 10 malo ko želi da se seća, a poslednjih 10 dobro opisuje naslov Ostalo je ćutanje

Nenad Pejović

U godini u kojoj se navršava jubilej – 30 godina neprekinutog postojanja jedne od najvažnijih i najdugovečnijih institucija srpskog roka – deluje kao neizvodljiv pokušaj da se valjano oceni današnje mesto Riblje Čorbe. Manje-više šablonske ploče, lutanja po političkim stranputicama Bore Đorđevića i gubljenje tržišnog i medijskog fokusa koji je onomad omogućio Čorbi da dostigne verovatno najveću slavu do koje je jedan ovdašnji bend stigao čine da se obeležavanju nesumnjivo značajne godišnjice prilazi kao i Gordijevom čvoru naše stvarnosti, sa gorčinom i blagom strepnjom od konačnih zaključaka.

No, ako se udari mačem po tom naizgled nerazmrsivom klupku, ostaju muzika i tekstovi od kojih je veći deo kritike digao ruke još pre 15-ak godina.

Iako je poetski angažman Bore Ðorđevića u poslednjih 20-ak godina gotovo nemoguće razlikovati od njegovih političkih stavova, prihvatanja uloge komedijaša i komentatora svega i svačega, po pravilu se zaboravlja da je reč o čoveku koji je poetiku oformio pod uticajem kulturne klime Beograda 70-ih. Danas izgubljeni uticaj na kvalitet javnog govora koji je dolazio iz Francuske 7, boemija tzv. Bermudskog trougla, ironija i prostakluk u kemp pakovanju tada novih pozorišnih tendencija formirali su onomad kulturnu klimu prestonice, kao i Borin poetski kredo.

Otuda i dolazi konačno opismenjavanje i prilagođavanje srpskog jezika formi rock’n’rolla, tako da je njegov izraz postao ona reperna tačka u odnosu na koju se sve ostalo meri. Gubitkom ambicije i povećanim oslanjanjem na zanat do izražaja su sve više dolazile otrcane rime i samoponavljanja, što je u kombinaciji sa sumornom stvarnošću koju je komentarisao rezultiralo gubljenjem kompasa benda koji je nekad postavljao standarde. A to posredno govori i o slabosti kulturnih tekovina iz “zlatnih” 70-ih i 80-ih, koje se zdravo za gotovo uzimaju za bolju prošlost.

Ne ulazeći u priču o odnosu umetnika i njegovog svrstavanja na određenu stranu i nabrajanje brojnih kontroverznih primera iz istorije, ono što je na kraju jedino bitno, kao i na početku svakog ozbiljnijeg promišljanja nečijeg delovanja, jeste jednostavno zabeleženi opus, bez obzira na to što deluje da je taj opus postao neraskidivo vezan za lutanja po mraku nove srpske istorije.

Međutim, navođenje nekoliko najpoznatijih političkih angažmana lidera Riblje Čorbe pokazuje svu njihovu suštinsku beznačajnost...

Bora se 1978. sa Balaševićem zaklinje Titu, u vreme kada prilično istrošenom jugoslovenskom snu nije bila naročito potrebna konačna himna pokoravanja i pacifikovanja ovdašnjeg rock izraza. Početkom 80-ih, sa uvođenjem politički provokativnih tema, Bora stiče poziciju disidenta, u gardu dignutom prema tekovinama NOB-a, a što će na potonjim benignim suđenjima pretvoriti u parodiju. U drugoj polovini te decenije, otkrivanjem Serbian Powera u sebi biće deo narastajuće nacionalističke histerije u vreme kad su retki usamljeni glasovi upozoravali na opasnost koja će od događanja naroda preći u katastrofu; u to doba obračunava se s kultom Josipa Broza (Al Kapone, Tito je vaš).

U prvoj od te dve pesme ironijom sudbine na pratećim vokalima gostuje Džoni Štulić, koji je 10-ak godina ranije već objavio svoj obračun s našim najvećim sinom. U praskozorje rata Bora je "pričao gluposti" o bečkim konjušarima, Krasnićijevom 17. detetu, Muji i Hasi i ostalim junacima balkanske vic menažerije, što će metastazirati u najbanalnije oblike pučke zabave čiji su Kursadžije najsvežiji izdanak.

Sredinom 90-ih objavljuje solo album na kome se obračunava sa ordinarnim seljačinama iz režimskih stranaka u doba kad su Crvena banda ili Svinja sa Dedinja postali odavno prihvaćene pesme nepristajanja. Između 5. oktobra i 12. marta Bora se bavio neprovetrenim Augijevim štalama i DOS-manlijskom tiranijom, da bi se posle atentata i zvanično priključio vlasti u funkciji tzv. ministra za rock’n’roll.

Ako se pogledaju rezultati ovog aspekta delovanja jedne od ključnih ličnosti srpskog rock’n’rolla, bilans glasi: divljina u onome što se naziva srpskim rock’n’rollom ista je kao i uvek, slogan Serbian Power se u stvarnosti pretvorio u Serbian Disaster, naslednici partizana su i dalje na vlasti, a Tito je i dalje naš, u mauzoleju na Dedinju. Činjenica da je svaki Borin izlet u politiku bio neuvremenjen, jalov i pogrešan, i to dosledno pogrešan, govori više o njegovoj srčanosti nego o promišljenom i odgovornom postupanju. Drugim rečima, svako ko se identifikuje s ovom stranom Borinog delovanja to čini na sopstvenu odgovornost.

Zato je korisnije od bilo kakvog moralisanja konstatovati da, zanatski gledano, njegova lirika u najboljim momentima i dalje predstavlja verovatno ključni beočug u lancu srpske rock poezije, onaj koji se ne mora nužno smatrati najvišim dometom, ali koji može poslužiti kao standard u odnosu na koji se sve ostalo može meriti. Najsvežiji primer ove tvrdnje predstavlja navođenje njegovog imena u upravo tom kontekstu na novom Marčelovom albumu; uz Štulića i Mladenovića.

Slično se može reći i za Borin glas: otkako je, nakon albuma Pokvarena mašta i prljave strasti, izbacio hardrockersku sirovost pevanja s dahom, njegov vokal je postao najprepoznatljivija konstanta srpskog rocka. Bez obzira na to da li stariji deo opusa benda posmatrate kao želje, čestitke i pozdrave sa Zaječarske gitarijade, a noviji kao trijumf banalnosti i zanatstva bez ambicije, Borin glas predstavlja jednu od retkih pojava čiji kontinuitet predstavlja anomaliju na sceni i u zemlji u kojoj večito sve kreće od nule, a ne stiže daleko.

Uvreženo shvatanje za muziku Riblje Čorbe svodi se odavno na pojmove kao što su arhaičnost, prevaziđenost ili kliše. Činjenica je da muzika benda nikada nije počivala na hvatanju koraka sa aktuelnim muzičkim trendovima: Riblja Čorba se proslavila hard rock zvukom koji nije direktno korespondirao sa zvukom novog talasa ili novog talasa britanskog heavy metala. Čvrstinu i prljavost ranih pesama benda su predstavnici tzv. građanskog Paket aranžman rocka protumačili kao opanak-rock, dok su Bajagini ska i reggae doprinosi estetici benda oduvek delovali kao opšte mesto u doba kada su svi, od Lačnog Franza do Zane, koketirali sa jamajčanskim ritmovima.

Ipak, u moru grupa koje su početkom 80-ih stvarale između ova dva pola ono što će do danas opstati kao srpski mainstream, Riblja Čorba je imala kvalitet koji, doživeli ga kao virtuelnu ili realnu kategoriju, predstavlja esenciju srspkog glavnog toka.

U meri u kojoj su ovaj kvalitet nosili Borini stihovi i glas, toliki je doprinos i muzike benda. Ključna karika u muzici prve faze benda je zvuk gitare Rajka Kojića. Da su okolnosti bile srećnije, Rajko bi, kao jedan od najvećih majstora koje je scena ikada imala, danas imao status kakav uživa Anton. Pitanje je da li bi i položaj Riblje Čorbe bio time bliži statusu urbanih heroja kakav imaju Partibrejkersi, ali uz sve uvažavanje talenta i doprinosa svih potonjih gitarista benda, Rajkov odlazak označio je postepeno napuštanje rockerske odrešitosti i postepen prelazak grupe na glibave puteve srpske estrade.

U estradnoj fazi benda, koja traje i danas, na pločama su dominirala već ustaljena rešenja (po modelu: nekoliko čvršćih komada, nekoliko ljubavnih balada i nekoliko zajebantskih pošalica), no iz današnje vizure slušani, albumi s kraja 80-ih i početka 90-ih zvuče bolje nego onomad, kad su bili otpisivani kao šablonski podjednako i u Ritmu i u Pop Rocku. Nostalgična zagledanost u prošlost na albumima Ujed za dušu (1987) i Priča o ljubavi obično ugnjavi (1988) sa pravom merom korespondira sa osećanjem nadolazeće propasti, dok elegičnost albuma Zbogom, Srbijo (1993) predstavlja izgubljeni spomenar godine koje niko ne želi da se seća.

Nakon toga, rutina i održavanje poslovnog kursa benda na stadionima na prostoru bivše domovine i zapadnim klubovima za gastarbajtere, uz prateće Borine komedijaške večeri, za posledicu su imali nekolicinu sve nezanimljivijih ploča, bez one gladi za rokanjem i bez nekadašnjeg deklarativnog odbacivanja svih šablona, što je Ribljoj Čorbi donelo slavu.

Produkcija ovih albuma je svetlosnim miljama daleko od brige za detalj sa Mrtve prirode, ali ni na njima se ne primećuje toliko vezanost njenog lidera za političke stavove po kojima je u međuvremenu postao poznatiji u javnosti od sve minornijih hitova grupe, što pokazuje da su Bora i Riblja Čorba uspeli, i pored viška srčanosti u karijeri, "od baraba da sačuvaju ideju" u opusu koji će, jednom, kad sve ovo prođe, jedini i biti bitan.

U godini u kojoj su dekretom ujedinjene obe Srbije, a s ove strane shvatanja rock scene, umesto zaključka prigodnije je nazdraviti uz poneko pivo, bezalkoholno.

Komentari

KKN na Vikipediji (gost) | 31.12.2008. 19.26.11

Bora je najgori lik u istoriji našeg r'n'r-a. Dobro napisano, pozdrav autoru!
dimitrije (gost) | 01.01.2009. 03.43.37

nenade, svaka čast na hrabrosti da se konačno uhvatiš u koštac sa borom i njhegovim opusom. sećam se da smo u nekoliko navrata pričali kako je ozbiljan tekst o bori zapravo neophodna stvar kako bi se osvestila ključna priča srpskog rokenrola. sa ovim tekstom si najzad načeo tu priču. nadam se da ćeš je dalje produbiti.
nadam se... (gost) | 01.01.2009. 08.52.55

...da ce neki srpski rick rubin da vrati borinu karijeru na pravi put. ili bar da snimi neki anplagd album sa starim pesmama. cisto da cuje kako je nekad znao...
Maurizio (gost) | 01.01.2009. 09.52.18

Odličan tekst.
razmislite (gost) | 01.01.2009. 10.56.40

dobro, jer ispod svakog nivoa je uopste pisati o ribljoj corbi i njihovom lideru.
Arf (gost) | 01.01.2009. 13.32.11

Tendenciozan i politikantski clanak. Pisac posvecuje clanak RC povodom 30 godina grupe, no iz njegovog pisanija zakljucujemo da te tri decenije valja spomenuti iskljucivo zbog (nespornih) negativnih stvari koje je uradio Bora C tokom karijere i posebno u posljednjih 20 impotentnih i ispijenih godina. Dobar autor nikad, NIKAD ne smije zaboraviti povod za pisanje teksta. Ako je u pitanju 30 godina RC, kada pada ta godisnjica, odnosno postoji li konkretan datum? Naravno da postoji. Singl "Lutka sa naslovne strane" izasao je 7.12.1979. i to se moze uzeti kao formalan datum za slavljenje jubileja. Popboks malo kasni... No nema veze. Pitanje je zasto Popboks preko N.P.-a bicuje mrtvog konja? A to RC danas na zalost jeste - mrtav konj. A o mrtvima treba sve najbolje. Zar ne mislite da se pocetna izdanja benda (bar do Osmog nervnog sloma) mogu opisati kao dobra do u nekim slucajevima (Mrtva priroda) sjajna ili kljucna izdanja Yu roka? Pisac nije obrazlozio zasto opus RC zaista treba posmatrati i vrednovati iskljucivo kroz politicke stavove B.C.-a? A to radi u najvecem dijelu teksta. Ako Boru treba ocijenjivati preko njegovih politickih staova, onda je pristojno da se pomenu i "Na zapadu nista novo", "Pogledaj dom svoj andjele", "Ja cu da pevam"..., zar ne? Ovako pisati o 30 godina RC, uz rijetko, ovlas i uopsteno pominjanje vrlina uz naglasak na negativnostima, je isto sto i udaranje protivnika koji je vec odavno pao na zemlju i nije u stanju da ustane, kamo li da se brani. A ti ga i dalje udaras i to jos zesce, jace...
ivan (gost) | 01.01.2009. 14.12.31

Srećna Nova godina Bori i Ribljoj Čorbi! Ho ho ho ho ho...................
bernard panasonik (gost) | 01.01.2009. 15.08.42

Dobar tekst, mada je jako tesko pisati o Bori i njegovom bendu. Ono sto mi je najvise privuklo paznju je deo o Antonu i Rajku Kojicu. Ako se dobro secam, nesto slicno je izjavio i Vlada iz Ventolina. Jednom sam u privatnom razgovoru sa Banetom Loknerom dosao do slicnih zakljucaka na temu koliko je Corba izgubila Rajkovim odlaskom. Dzindzer je dosta dobar i meni licno jako drag gitarista, ali je propustio najacu fazu benda.
akira (gost) | 01.01.2009. 16.19.34

Bas to je ovde najvaznije, da se uopste neko usudio da ozbiljno izanalizira karijeru RC. Ja bih to ucinio npr. samo za velike pare i uz veliko primoravanje sebe. Autor teksta je taj glibavi posao odradio maestralno...Iskreno, svaka cast.
nasdvoje (gost) | 01.01.2009. 19.32.40

tekst je napisan u rukavicama, sa punim postovanjem onoga sto se u srbiji izdaje za javno mnenje, sto je samo po sebi tragicno, jer cemu onda pisanje uopste? jubilarcem provejava vaspitni ton u kome autor teksta sudi corbi, ne propustajuci priliku da sve njegove stavove kvalifikuje kao greske i iskliznuca, bez dovoljno ubedljive argumentacije. prihvatajuci boru kroz odbacivanje, autor teksta se pridruzuje nasem kukavickom krajoliku koji vec decenijama ima snage samo da upire prstom u bezbedne mete. da ne bude zabune, tekst nije potpuni promasaj, ima dosta tacaka podudarnosti sa nasim misljenjem, sto se lako moze proveriti klikom na nase ime. za pocetak ipak nedovoljno, tj. nije dovoljno rokenrol, no ni rokenrol nije ono sto je nekad bio... btw, ostalo je i nejasno sta fali puchkom humoru?
dobra stvar, jebote! (gost) | 02.01.2009. 01.52.53

kylna se, nikoga da ne zabraviam teb s kogoto pet godini vsichko sym delil kylna se, popadne li v beda edin ot nas da mu podam ryka i v losh za mene chas Kylna se, popadna li v beda da ne predavam priiatelskite greshki da proshtavam Kylna se vyv Diavola i v Boga da storia az za teb kakvoto moga! Zakleh se!
lemy (gost) | 02.01.2009. 12.08.06

bora je bruka za srbiju.
Reebok (gost) | 02.01.2009. 13.57.07

Da li i u drugim drzavama ovoliko pljuju svoje velike bendove. Riblja Corba je najveci srpski rock bend, svidjalo se to nekom ili ne. Mozda neko misli da je to KKN, ali to je subjektivno. Malo vise postovanja za Corbu
stomugromova (gost) | 02.01.2009. 21.35.55

nemam poštovanja ni prema akademicima, a kamoli prema ribljoj čorbi. naravno, prljuvanje čorbe je jadno i izlizano skoro koliko i sam bend. ipak, zanimljiv mi je bio tekst, nije bio pljuvački, a zanimljiv mi je i arfom komentar, ali nemam živaca za čorbu... možda za deset godina, tek.
ShoNE? (gost) | 05.01.2009. 01.12.27

Dojadio je brate i Bogu i narodu. Steta, a nekad je bio ql tip.(pogledati sliku iz texta sa Rasta kapom);-)
Goran (gost) | 05.01.2009. 18.47.30

Bora Corba je jednostavno covek, koji je nazalost izgubio kompas u svom zivotu. Slusao sam Corbu kao klinac, pa i dan danas cenim sve albume do Istine (pa i nju). Tu krece taj sto kaze autor 'estradni momenat benda'. Sada kada vidim Boru, pred sobom vidim jednog propalog pijanca koji nazalost u glavi vise nema nista. Imam utisak da je san svih poznatih srpskih bendova taj 'nedodirljivi vecni vrh'. Sto bi konkretno znacilo : Izdao sam dovoljno hitova u zivotu i sada mogu do kraja zivota da od toga zivim od beskonacnih tezgi. To rade mnogi nasi muzicari. Neko sa stilom, neko bez stila. Bajaga moze npr. do kraja zivota da svira po celom svetu a da ne izda u sledecih 20 godina ni jedan album. Te nove albume i ovako niko ne slusa. Corba isto. Jos 20 godina mogu da tezgare po celom svetu, posto su poslednji dobar album izdali pre 20 godina. Na to postolje se i Djule popeo. A to je bas nekako tuzno..... Tuzno je sto su najveci srpski bendovi Corba i Van Gogh. Jebi ga...
najgorost (gost) | 06.01.2009. 13.21.12

Janajtovic u Yu rock enciklopediji najvise stranica posvecuje Ribljoj corbi. Vjerovatno sa razlogom jer je riječ o najpopularnijem i najprodavanijim ex yu rock bendu (uz Čolica i B. Dugme). Bez obzira na Borina politička uplitanja (čemu u tekstu nije trebalo da se posveti toliko prostora - uostalom Konfičije je rekao "samo budala nikad ne mjenja mišljenje"), uglavnom "impotetnih" posljednjih 20 godina, loš smisao za humor, on ipak iza sebe ima jedan sasvim OK album (Buvlja pijaca) i 10-15 pjesmica koje će se dugo dugo slušati... Šta iza sebe imaju recimo, Jarboli? U odnosu na današnji mainstream izvođači iz 80-tih su svježinom i jednostavnošću miljama ispred, čak i korak sa svim tadašnjim dešavanjima na svjetskoj sceni. Kritika ne shvata da kvalitetan mainstrim podstiče kvalitetan underground. U 90-tim smo imali takođe izuzetan kontrast "ozbiljnih" bendova (Bjesovi, Block Out, Darkvudi, DLM) naspram za današnje uslove sasvim OK mejnstrim klike (Ceca, Dragana, Džej - koji tad nisu više bili folk, plus euro dance Mobi Dik, Tap 011). Šta imamo danas?! Imamo kulturni elitizam koji podjednako izjeda srpsku scenu kao i njeni "talenti". Jer gomile indie pop skupina podržane od "urbane kritike", čitavu deceniju nisu u stanju da naprave jedan jedini hit koji će da ljudima znači više od Sekinih, Joksimovićevih i Ćetkovićevih kvazi etno/dance/pop "malo Dragojević, malo Haris, malo Sting" bljazgi. Taj elitizam doveo je da osim Van Goga 95 % omladine nije čulo ni za jedan noviji domaći rok bend. Možete sprovesti ankete. Problem srpske scene je podjednako u kritici kojoj nedostaje britkost i stručnost kao i u nedostaku poletnosti i ideja samih bendova. Sve ključa u narcisoidnosti i jednih i drugih, a ako tome dodamo narci metropolsku b92 /fdu publiku dobijamo potpunu sliku. Moderna sr. rok kritika zatrpana količinama muzike koju ne stižu da adekvatno preslušaju a već imaju stav o svemu (kad ste u recenzijama na ovom sajtu pročitali "najbolji songovi sa ovog albuma su ti i ti"?!). Ona izgleda ima problem da prepozna estetiku u kojoj je song, a ne zvuk, aranžmani i cool imidž u prvom planu. "Novu srpsku scenu" bi trebalo da predvode ne Repetitori, Dalibori i sl. (o kojima imam najbolje mišljenje ali ne vjerujem u njihovu epohalnost) već nastavljači upravo djela junaka teksta koga komentarišem. Sa njegovom nekadašnjom zdravom energijom, petljom, nepretencioznošću i bliskosti sa svakodnevnicom običnih ljudi. Završio bih sa prvim kritičarem od koga sam nešto naučio o muzici (Boba Škrbić, pisao za stari Hard Metal). Slušajući tada novu stvar Metallice Sad But True, primjetio je kako je sporog teškog ritma i istakao (znajući kako će metal čistunci kritikovati Black album) da za muziku ne treba brzina. "Brzina je za atletičare". Za muziku ne treba ni produkcija, aranžmani, dodao bih. Ti studijski trikovi su za naučnike. "Za (dobru) muziku su potrebna muda." Srpska kultura "of 00-ties", rok scena, filmovi - tipičan narcisoidni trip: svega sem dobrog seksa.
stoner boner (gost) | 06.01.2009. 15.27.01

Bravo za najgorost! Svaka cast. p.s. Boba Skrbic je trebalo da cuje pre toga Sabbathe i Kyuss ali nikad nije kasno!!! :)))
Goran (gost) | 06.01.2009. 16.18.59

Dodao bi samo jedan interesantan podatak... Riblja Corba u poslednjih 15-20 godina na koncertima nije odsvirala NI JEDNU pesmu koju je komponovao Rajko Kojic. Jednom prilikom sam pricao sa Vickom (pre jedno 10 godina) gde mi je covek rekao : 'Izbor pesama pravi Bora'... I zaista, repertoar Riblje Corbe je isti 15 godina. Sa albuma Kost u Grlu sviraju 'Ostani djubre do kraja', sa Pokvarene maste '2 dinara druze', sa Mrtve prirode 'Vetar duva' i 'Necu da ispadnem zivotinja', sa Buvlje pijace 'Dobro jutro', sa Muzicari koji piju nista, i sa Istine 'Andjele'... itd... Naravno 'Avionu slomicu ti krila' i ostale retardirajuce pesme ne zaobilaze. I to rade godinama... Prosto, kao da i nemaju zelju (a i nemaju) da naprave dobar koncert. Riblja Corba i nije bend,ako realno pogledate. To su Borini drugari koji usput nesto odsviraju dok on pijan brljavi i svinjari na koncertima pricajuci viceve.. Riblju Corbu sam poslednji put live gledao pre 10 godina, a kada bi znao da ce svirati druge pesme i da necu slusati Borino seljacenje na temu 'Ceda narkoman' - mozda bi i otisao na neki sledeci koncert... :) Mozda.
Radovan (gost) | 06.01.2009. 22.47.02

KOST U GRLU POKVARENA MAŠTA I PRLJAVE STRASTI MRTVA PRIRODA BUVLJA PIJACA VEČERAS VAS ZABAVLJAJU MUZIČARI KOJI PIJU ISTINA OSMI NERVNI SLOM UJED ZA DUŠU PRIČA O LJUBAVI OBIČNO UGNJAVI KOZA NOSTRA LABUDOVA PESMA ZBOGOM SRBIJO OSTALO JE ĆUTANJE NOJEVA BARKA PIŠANJE UZ VETAR OVDE TRILOGIJA 1 TRILOGIJA 2 TRILOGIJA 3 TRILOGIJA zakljucno sa albumom Osmi nervni slom na kojem se nalazi nekoliko odlicnih pesama svi prethodni albumi su veoma dobri,rekao bih da nijedna druga jugoslovenska rok grupa nema takav kontinuitet.O tome je autor mogao da napise koju rec vise. E,sta se desilo posle...otisao je i poslednji ozbiljni plejmejker Nikola Cuturilo koji je svojim idejama koliko toliko uspevao da odrzava Boru u kondiciji i normalnosti .Sve posle toga je neverovatno srozavanje ugleda nase najve rok grupe. Dakle Riblja Corba jeste nasa najveca rok grupa i postojala je do 1987 godine. Zato ovaj tekst moze da bude tek treca strana recenzije od tri strane.Bilo bi korektno da se napisu i prve dve. Bilo bi jako lepo da neko danas ponovo napise pesme poput Dva dinara druze,Kad ti se na glavu sruci citav svet,Necu da zivim u bloku 65 i da ne nabrajam ima ih 30 sigurno
Mare (gost) | 07.01.2009. 14.12.33

Rajko KOjic je napisao muziku za dve najkvalitetnije corbine pesme- KAD TI SE NA GLAVU SRUŠI ČITAV SVET i POBEĆI NEGDE a Momcilo Bajagic za NEMOJ SREĆO, NEMOJ DANAS ,DVA DINARA DRUŽE,EVO TI ZA TAKSI ,NEVERUJ ŽENI KOJA PUŠI DRINU BEZ FILTERA,JA SAM SE LOŽIO NA TEBE ,ODLAZAK U GRAD,PRAVILA, PRAVILA,NEĆU DA ŽIVIM U BLOKU 65,DOBRO JUTRO,KAD HODAŠ i dosta tekstova.Mislim da je potpuno jasno zasto je Riblja Corba otisla u k..ac posle njihovog odlaska.
Magnus (gost) | 08.01.2009. 13.55.46

Prvi put sam gledao koncert Riblje Corbe 1980-e godine. Bio sam u 6. razredu. Danas ih ne bih gledao, sto ne znaci da bi ih pljunuo. Naprotiv! Srspska ziva legenda.
Jovan Ristic (gost) | 13.01.2009. 15.51.15

Najgorosti i Arfe, svaka cast na napisanom. Autor osnovnog teksta je, na zalost, propustio da pomene mnoge fakte i da se dublje pozabavi biografijom ove pale ikone srpskog rokenrola. Lako je suditi na osnovu poslednjih 20 godina. Mnogo je teze uhvatiti se sa nasledjem prvih 10, u kome se - bez obzira na "Racunajte na nas" - krije vise muda za pljuvanje istine u oci nego na kompletnoj rok sceni sadasnje Srbije. Nju ne promovisu ideoloski poklici, vec stalan kontakt sa publikom - svirke, po Beogradu a posebno VAN Beograda, i naravno dobre kompozicije sa dobrim tekstovima. Izdavanje albuma i dolazak do medija vise ne mogu biti izgovor. Ako tu stvari skripe, uvek se moze primeniti gerila marketing. Nije rokenrol - elitizam. Nije rokenrol svirka iz mog podruma za ekipu iz susednog podruma. Nije rokenrol kukati da te novinari nece i da imas problem da odrzis svirku. Ne. Rokenrol je svirka uprkos svemu. Rokenrol je stalno putovanje, prenosenje poruke od usta do usta od grada do grada od srca do srca. Pravi roker ne ceka da mediji cuju za njega, vec ganja medije - makar pravio sranja radi publiciteta. Pravi roker dolazi na konferenciju za stampu kao zapeta puska - makar lupetao gluposti. Pravi roker, kad negde ili zbog neceg ne moze da organizuje svirku, pravi paralelnu svirku - makar na sred ulice, kako bi izrazio protest. Rok je muzika pobune, a ne apatije. Riblja corba je do 1987. godine bila pobuna. A cak i ovako dronjava i sramotna kakva danas jeste, ona svira zaista svuda, i zato se njene pesme i dalje pevaju u vojsci. I to ne ove nove (ocajne do katastrofalne), vec one iz prvih 10 godina. A zasto se pevaju? Jer su i dan danas relevantne. Zna li autor teksta kakve su subverzije bile pesme "Kako je lepo biti glup" (zabranjivano za pustanje na razglasima u bivsoj JNA) ili "Na Zapadu nista novo" (pretilo hapsenje i zabrana)? Da li zna o cemu pevaju pesme "Ja ratujem sam" ili "Tu nema boga, nema pravde?" Da li je ijedna rok pesma bilo kog benda nakon gradjanskih protesta iz 1996/1997. imala snagu da zatrese establisment iz gaca? Pa nama je bas sada potreban bend kakav je nekad bila Riblja corba. Avaj, nema ga na vidiku. A ako se pojavi, on nece fermati "lose izdavacke uslove", "nezainteresovane medije", "neprofesionalne promotere", "neadekvatne koncertne prostore", "gazde (tih prostora) s kojima se ne moze postici posten dogovor". Takav bend ce da uzme stvari u svoje ruke, zato sto mu se tako hoce, i naprosto ce da se dogodi.
veseli (gost) | 14.01.2009. 20.18.41

"Pa nama je bas sada potreban bend kakav je nekad bila Riblja corba. Avaj, nema ga na vidiku. A ako se pojavi, on nece fermati "lose izdavacke uslove", "nezainteresovane medije", "neprofesionalne promotere", "neadekvatne koncertne prostore", "gazde (tih prostora) s kojima se ne moze postici posten dogovor". Takav bend ce da uzme stvari u svoje ruke, zato sto mu se tako hoce, i naprosto ce da se dogodi." Ako se pojavi, a pojavljuje se svakih 5-6 godina ako mene pitate, niko ga nece primetiti. Znam da je tesko skapirati vreme u kome zivimo ali ti mesijanski snovi su... pa bas to, samo snovi. Da sa neba padne 5 takvih kakva je nekad bila Corba, premalo ljudi bi to videlo. Pa ni danas popularne vrste muzike kao rep npr. ne uspevaju da dostignu neku vecu slavu. Evo Ajzaku je trebao VB da bi svi postali svesni da postoji. To sto smo mi koji pratimo muziku znali da postoji, to je mali procenat ljudi. Veliku vecinu ljudi zabole za muziku a jos vise za rokenrol.
mvba6 (gost) | 05.02.2009. 14.48.07

Tekst je politicki napisan. Imam utisak da je autora to najvise zanimalo da opise u ovom tekstu. Ne vidim da je puno pisao o samoj grupi.
chika Peja (gost) | 08.02.2009. 13.57.10

me uvek posrami bogatstvom swoje erudicije ali i oraspolozhi. U potpunosti se slazhem sa Dimitrijevim komentarom.
čikine bombone (gost) | 09.02.2009. 12.38.14

"Bas to je ovde najvaznije, da se uopste neko usudio da ozbiljno izanalizira karijeru RC" ja se ne bi usudio ni za welike pare,nije ni tendenciozan ni politikantski , nego prilicno dobar i objektivan tekst
Nenke (gost) | 14.03.2009. 16.58.33

Bora je dosao u Rani Mraz (u kojem je bio oko 20 dana) kada je "Racunajte na nas" vec uveliko bila napisana, i termin za snimanje u studiju vec bukiran, prema tome osim odradjivanja pozdinskih vokala (morao je kao clan grupe), Bora nema skoro nista s tom pesmom. A sto se tice Riblje Corbe, ona je daleko ispred vecine srpskih rok bendova, jer jedina ima sposobnost da muzicki spoji najsiri spektar muzickih pravaca (hard rock, rege, pop, psihodelija...), dok istovremeno zadrzava svoj poseban zvuk i prepoznatljivost. To se ne moze reci za EKV ili Partibrejkerse ili El Org, cije pesme su u sustini jedno te isto non-stop. Trenutno na sceni jedino 357 muzicki mnogo vredi, ali steta je sto vecina to ne ume da prepozna. Van Gogh, Darwood itd, su gubljenje vremena.
dzericak (gost) | 26.07.2009. 20.24.54

Slažem se ovome u vezi Kojića - sa njime u grupi Borini tekstovi su kao podlogu imali izuzetnu kombinaciju lirsko/rokerskog gitarisanja. Kada je toga nestalo bend je postao previše narodnjacki. Npr, za par godina Borine hitove ("Nemoj da ideš mojom ulicom" i sl.) su pevušila deca u vrtićima, dok je originalna publika polako prelazila na Partibrejkerse.
Loni (gost) | 25.09.2009. 20.56.09

Zaboravljeno je da se kaže da je Bora i snimio par najbljutavijih pesama. Recimo - Srbina cuva slava i bog A druga bljutava je ,,Decu ti necu oprostiti''. Poenta pesme je kako su Bosnjaci i Hrvati toliki gardovi da nam decu ubijaju. I sta da ocekujemo od naroda koji je tako nesto slusao? Poceo je dobro, a postao pravi FAŠISTAR.
Ultraviolator (gost) | 25.10.2009. 04.25.56

bravo nenke...pametan si strasno...Corba je najbolja na svetu a ekv i d.dab je gubljenje vremena.Bravo
Oliverk K (gost) | 02.11.2009. 08.05.25

Ovaj tekst g. ima odličnih „momenata“, ali ima stvari sa kojima se ne slažem i/ili za koje mislim da su nerelevantne. Što se komentara tiče, mnogo jednostranih i navijačkih. Ja sam bio veliki „čorbaš“ 80-ih, čime sam odskakao od ostalih klinaca iz generacije. Prvi koncert 1981. Svi albumi na vinilu. Patio kad su otišli Rajko i Bajaga, ali bio zadovoljan kako su zamenili Čutura i Džindžer. Mogu da se složim da je „stara Čorba“ najbolja, da se od albuma „Osmi nervni slom“ gubi oštrina, da se Bora obrukao tokom 90-ih. Prvo sam pomislio da će biti antiratno angažovan (pesma „Ja i moj brat vodimo rat“), ali onda je to sve otišlo u Q. Može se reći da su i Borini tekstovi generalno postali lošiji, da je bilo mnogo više vulgarnosti radi vulgarnosti (umesto iste u svrhu pesme), da izdanja jesu šablonska (još od „Buvlje piijace“, sa retkim izuzecima poput „Istine“ i „Labudove pesme“). Bora me je razočarao, kao i mnoge. Ali Bora je onoliko dobar čovek koliko je glup za politiku – kad ga slušam kako lupeta, prosto gledam na njega kao na nepametnog rođaka. Na stranu „politički“ angažman i alkohol i Borino olako odricanje od svoje nesrpske publike – ako se gleda Čorba kao bend, i dalje je na svakom albumu bilo 1-3 dobre pesme. Albumi „Labudova pesma“ , „Pišanje uz vetar“ i „Ovde“ su bolji od ostalih „novijih“, a desetak vanserijskih pesama je nastalo od 1991. Konačno, ja ne mogu da se po*erem po Čorbi kad sam odrastao uz nju. Kakvi god da su, traju 31 godinu i zvuče odlično! Ko voli nek izvoli. Bio sam na koncertu 31.10.2009. i bilo je izvanredno. Odlična precizna svirka, bez mnogo priče i bez imalo politike, publika na nivou. Čorbu sam poslednji put bio gledao 1988. i sada zvuče bolje... Boru su mnogi osporavali od početka. Prišivali mu da je pevao „Računajte na nas“ (gde je samo bio kmet u bendu Đoleta Balaševića), da je njegov „otpor“ početkom 80-ih neiskren i da to svi drugi bolje rade. Išlo je dotle da beogradski elitisti, oličeni u B92, 1990. nijedan Čorbin album nisu izglasali među 30 najboljih YU rocka 80-ih – šta više, opleli su i pljuvali – i sve je to bilo pre rata – ali na toj Top Listi je bilo mesta za svakojake padavičarske bendove koje smo slušali kad smo bili depresivni, u polumraku (a mnogi uz vutru i slične egzotične derivate). Mnogi koji se u Beogradu bave muzikom i kritikom iste ne vole mejnstrim, ubiše se od silnih analiza – ali ja ne vidim gde se srpski mejnstrim i Čorba, recimo, razlikuju od mejnstrima na zapadu.
RazaL (gost) | 03.07.2010. 19.50.33

Jako los tekst. Ja sam veliki fan najboljeg srpskog benda i NI JEDNA njihova pesma nije losa. Postoje dobre pesme i manje dobre pesme. Kvalitet grupe Riblja Corba opada godinama (kao i kod maltene svih starih grupa), ali imaju mnogo dobrih pesama i poslednjih 20 godina. Kvalitet grupe NIJE opao odlaskom Rajka i Bajage. Ja licno vise volim Dzindzerovo doba i moja omiljena postava Corbe je ona koja je svirala od 1993 do 1996 (Bora, Misa, Vicko, Dzindzer, Ilke, Vlada). Ta postava je po meni uradila vanvremenski hit "Jedino moje". Corbine 90e su donele dosta dobrih pesama, pocnimo od albuma Koza Nostra na kome se nalaze izmedju ostalog i pesme "Gde si u ovom glupom hotelu", "Ja je gledam kako spava", "Deca" itd. Bora je valjao devetesetih revolucionarima protiv vlasti Milosevica, a sada isti ti ljudi bacaju ljagu na to. Borin humor veoma cenim, za razliku od Balaseviceve patetike. Bio sam na dva Corbina koncerta i sviraju ODLICNO!
Dragan (gost) | 25.08.2011. 02.36.33

Odrastao sam uz Čorbu i mogu vam reci jedno a to je,da je Čorba mnogo izgubila odlaskom Rajka Kojica i Bajage,ma sta vi mislili i koliko cenili Dzindzerovu svirku,nije fora u tome ta budes kao metak samo,Dzindzer je mnogo dobar muzicar to je neosporno ali nema taj šmek kao što je imao Rajko taj čovek kao je svirao solo na ploci tako i na koncertu je svirao dok nije usao u svet droge dok Dzindzer vezba i ni jedan njegov solo nije isti na koncertu kao na ploci,da Rajko nije radio sve to sto jeste za gosn Dzindzera niko ne bi sada znao a Rajko bi sad da je ziv bio bi stariji i mnogo vise bi bio iskusniji i samim tim i jos bolji,ali eto zla sudbina i droga ga ubise a sve to zbog tamo neke bednice koja ga je navukla na dop zatim ostavila,zatim od Bore sut karta a zatim je islo samo razocarenje hmm...a sta bi drugo?!Rajko neka ti je laka zemlja legendo:(
DraganChe | 12.05.2013. 02.41.19

Lepo je pročitati dobar tekst i dobre komentare sa distance od par godina. I Bora, i autor teksta i komentatori trebaju imati na umu da kad pišemo o drugima - pišemo o sebi. Pozdrav
YokoOvoOno | 12.05.2013. 18.51.13

Prilog je pisan pre albuma Minut sa njom (2009), koji je bio Borin i Čorbin povratak u formu. Nije bio epohalan, ali je pokazao da Bora i dalje ume da napiše dobar tekst, osim što je bilo očigledno da se zaljubio pod stare dane. Kako to već biva u životu, prvo preslušavanje upravo objavljenog CD-a mi se desilo noću u kombiju koji je umorne putnike prevozio sa aerodroma u Budimpešti za Beograd, čime je okruženje doprinelo muzičkom ugođaju... Sa ove distance mi je nejasno zašto je u ovom prilogu toliko prostora posvećeno Borinom političkom angažmanu. Jako je popularno pisati o politički nekorektnim autorima kako su bili nešto pre rata, ali su u njemu izabrali pogrešnu stranu. Sličan primer je Momo Kapor, kome ni posle smrti nije oprošteno što je tokom devesetih javno govorio da je Srbin. Za razliku od Bore, on čak nikog nije ni pljuvao ili psovao u svojim zapisima, ali su elitistička publika i kritika ostali neumoljivi.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike