Same As It Never Was

Ako postoje kultne etikete današnjice, onda je u tom odabranom društvu sigurno londonski Ninja Tune. Diskografsko čedo legendarnog dvojca Coldcut od 1991. nemilice je trošilo vinil i plastiku na snimke muzičara koje je krasila ljubav prema hip hopu, džezu i eksperimentu. Takođe, bratiju je spajala i naklonost prema biljci koja odnedavno u Holandiji može da se konzumira jedino ukoliko nije pomešana s duvanom.

Manimo se sada najnovije epizode iz tužne sage antipušačkog fašizma i, umesto toga, bacimo se na znanje. Na papiru, znanje se dobija u školama; najsofisticiraniji nauk se predaje na fakultetima; postoji izreka koja kaže da fakultet ne završavaju pametni nego uporni.

Poređenje akademskih građana s londonskim duom The Herbaliser nije neumesno. Daleko od toga da su Ollie Teeba i Jake Wheery glupi, ali uporni sigurno jesu. Već 15 godina su tu negde. U koordinatnom sistemu svoje donedavne etikete bili su pioniri koji su u smislu inovativnosti više „držali vodu“ nego što su „otvarali nove vidike“.

Još od debija Remedies (1995) sastav se neštedimice razbacivao hip hop erudicijom, da bi nešto kasnije klisnuo u pravcu združivanja bitova i žive svirke. Vremenom se nakupilo pet dugosvirajućih i dva miks albuma, i čini se da su se Londoncima slušljivost i prijemčivost gurale na pijedestalu zvučnih vrednosti.

Takva tendencija je, recimo, uočljiva na prosečnom albumu Something Wicked This Way Comes (2002) i nešto boljem Take London (2005). U međuvremenu, Herbaliser je otišao sa etikete kojoj duguje reputaciju. Pomalo začuđujuće, novo izdanje puca od svežine i predstavlja možda najbolji album u njihovom opusu.

Same As It Never Was se uslovno može podeliti na dve potceline. U prvoj imamo masni fanki gruv premazan skrečevima i božanskim glasom mlađane Londonke Jessice Darling. Od On your knees, primerene za skakutanje po plesnom podijumu, do završne Stranded on Earth, koja pokazuje da duet ima štofa i za epske komade na tragu ranog DJ Shadowa, Jessica blista punim sjajem. Recimo da je na pola puta između Amy Winehouse i Sharon Jones. U pevačkom smislu, paklena ekipa. U nekom drugom, pakao takođe pada na pamet...

Druga potcelina ploče su standardni vedri izleti grupe u najrazličitije zvučne predele, čija je jedina kopča hip hop r(it)am. Nema ni zrnca sumnje da će ovi zahvati naći svoju publiku i među onima koji se bave ozvučavanjem malih oglasa i ostalih rupa u programskoj šemi TV stanica.

Same As It Ever Was

Kao i do sada, nije se štedelo na instrumentarijumu: ima izazovnih duvačkih linija, skockanih gitarica, majstorskih bas deonica, pa čak i orgulja, nečega što liči na tamburicu (balalajka?) i harmonike. Da slučajno ne bude monotono, pobtinuli su se gosti: nekada velika nada andergraund repa Jean Grae, intrigantni Kanađani More or Les i Yungun aka Essa.

Same As It Never Was je album koji ume da drži pažnju, zahvalan je za radio emitovanje, dobar za klubove i poželjan na slušalicama. Kao takav, on predstavalja neizostavnu terapiju za olakšavanje tegoba nastalih usled sve primetnijih posledica globalnog otopljavanja.

Audio:

MySpace