Juveniles

(Juveniles Music)


Čini se da ni sami učesnici friške šestodelne dokumentarne serije The '80s: The Decade That Made us (prikazane nedavno na National Geographicu) nisu svesni uticaja koji je ova decenija, ili barem pojedini njeni delovi, ostavila na one koji je se jedva zbilja sećaju. Ali ima onih koji jesu svesni, a povrh toga, ima i onih koji se ne srame da to priznaju i, šta više, to i na delu pokažu.

Evo, na primer, sveže pridošli francuski dvojac Juveniles (iza koga stoje Jean-Sylvian Le Gouic i Thibaut Doray) već od prvih tonova na svom istoimenom dugosvirajućem debiju ne kriju svoju fascinaciju upravo nekada tako sočno i istrajno preziranim osamdesetim. Juveniles bi najlakše, ali i najpreciznije bilo pojasniti kao promišljeni novomilenijumski eho ostvrskog synth-popa iz te neprolazno inspirativne dekade. Kao prve moguće reference nameću se New Order i OMD, a mirne duše bi se moglo ustvrditi da su Le Gouic i Doray ovde prevashodno skoncentrisani na pelcer kojim su Zoot Woman (ili pojedinačno Stuart Price) na dosadašnjem uzorku pristupali baštini synth popa upravo tih i takvih osamdesetih.

Album počinje izvanrednom himničnom We Are Young, u kojoj skladno bivaju združeni nostalgija i svest o trenutku u kom se gleda u taj fiktivni muzički retrovizor. Naredna pesma Strangers kreće se istom putanjom, ali donosi pomalo neočekivani motiv poziva na solidarnost i drugovanje onih koje muzika još uvek uznosi i nenadani retro gitarski pasaž bez ironijske zadrške. Logical nastavlja hitoidnu nit opaženu u početnoj numeri, a nakon blago melanholičnog uvoda već u refrenu se izrodi u potpuni pastiš poznatom New Order zvuku, dok poenta u tom smislu stiže već u sledećoj pesmi Fantasy u kojoj Juveniles zvuče kao razigrana i osvežena varijanta NW uz diskretnu duhovitost u  tekstu ('I was a lonely child longing for you...').

Utisak donekle bledi sa nedorečeno-„nedopečenom“ Summer Nights, da bi već ambicioznijae producirana Washed Away i odlično zaokružena i zarazno plesna All I Ever Wanted Was Your Love ponovo zavredele srčane pohvale. Album zatvaraju šarmantno elegična Elisa, italo discom inspirisana Through The Night, (recimo, ranijim) Moroderom nadahnuti instrumental Adriatique i Void (In & Out), nešto bleđi osvrt na američku varijantu ranijeg synth popa.

I na kraju priče, album Juveniles donosi pet odličnih pesama (od kojih bi barem tri u nekom pravednijem svetu bili golemi hitovi), što po kriterijumima osamdesetih, decenije od koje su u potragu za vlastitim i osobenim zvukom krenuli Juveniles, možda i nije dovoljno da bi album dobio ovako visoku ocenu, ali što po merilima ovog našeg ionako prepisivački-derivativnog sada ovo izdanje lagano dovodi do sedmice jake i jasne kao sunce.