Zarazni klasici vojvopop škole 90-ih upakovani u digitalni format u novoosnovanoj ediciji Automatik Recordsa
„Druge da šetaš, meni da smetaš“
(Kikamac – Radovan II)
Devedesete onima koji su ih preživeli nisu donele puno dobroga. Negde su brisane a negde crtane nove granice, neko nije mrdao iz kuće a promenio je četiri države, a neko je preleteo četiri kontinenta i još stoji u mestu. Verovali ili ne, postoje razlozi da ih se ponekad prisetimo – rado, ili ako smo nešto propustili, da to nadoknadimo.
OPO I - 1995: Godine 1995. i 1996, kad su originalno izašli njihov istoimeni debitantski album i naslednik BarbieCue, zrenjaninski sastav Oružjem Protivu Otmičara uživao je izuzetnu popularnost u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Da su prilike bile drugačije, verovatno bi i njihov uspeh bio veći u društveno-ekonomskom smislu. Održali bi više koncerata, na većim razdaljinama i na više mesta, a verovatno i u većim dvoranama.
Kako bi se to odrazilo na njihovu karijeru i dalji umetnički razvoj, eventualno i na scenu koja, evo, kako vidimo, već decenijama muči iste muke u istim povojima/pelenama, verovatno je teško proceniti (čak i iz perspektive nekoga ko lično poznaje aktere, Sašu Ajdanova i odnose među njima). Ne samo da je ondašnja potencijalna publika odrasla, raseljena, podeljena i da je izgubila interes za takav, ili bilo kakav vid muzike, nego i sam bend danas potpuno drugačije deluje i izgleda.
OPO II - 1996: U odnosu na originalnu posadu, koja na prvom albumu potpisuje sve pesme, da bi na nasledniku autorsko kormilo prepustili gitaristi Nikoli Pavkoviću, preko albuma iz 1998. Komadić koji nedostaje i digi-upakovanog Maštoplova iz 2002, samo još već pomenuti gitarista održava maršrutu. Za jesen koja nas je, evo, već prestigla, “dunjo moja”, najavljen je i novi album, s novom trupom, pod naslovom Znaš ko te pozdravio.
BarbiCue ne može da se opiše kao zaokret ili kreativni uspon/pad, iako je najveći hit bila tuđa pesma – poskočica Mladiću moj, kojom se početkom osamdesetih proslavila lepotica Zana Nimani. Ovaj se album može pohvaliti nešto slobodnijim muziciranjem, za razliku od nešto razigranog i naivnijeg prethodnika, otprilike u istom odnosu kao Pinkerton Weezera i njihov već čuveni debi Plavi album.
Teško da je neko kod nas, a bogami i kod njih ikad bolje, tj. zrelije pevao i svirao o nezrelosti, adolescenciji, ali i o nekim, pa i penzionerima ne tako stranim ljubavnim jadima, nego OPO na svojim prvim ostvarenjima. S obzirom na nepovezanost i slab protok informacija na Balkanu i uže, možda sam se čak i prevario u ovoj konstataciji. Hladno(krvno).
Power pop: Klica power popa u stilu Breedersa, Throwing Musesa i mnogih sličnih bendova sa ženskim vokalima i praštećim gitarama, očigledno dobro uspeva u plodnom tlu vojvođanske ravnice.
Jednostavne, prijemčive melodije i zveckave gitare van vremena i prostora, podjednako dobro, nekad pojedinačno, a nekad istovremeno u harmonijama održavaju u formi muški glasovi Bečejaca Gorana Vasovića, Milana Glavaškog i Petra Dolinke.
Eva Braun - 1992: Osam godina pre Teenage Fancluba i njihovog albuma Howdy!, dvadeset šest leta posle Byrdsa i čuvenog Fifth Dimension u (danas zatvorenom petrovaradinskom) studiju Do-Re-Mi, ulica Bele njive 14, nastala su Prisluškivanja Eve Braun.
Iako stih pesme Ponekad kaže da „sve ponekad zvuči poznato“, uz ovakve melodije bi verovatno i pokojnici Arthur Lee (Love) i Bryan MacLean (Love) zakopali ratne sekire i na onom svetu, u paklu, raju ili nirvani, gde se već danas nalaze, zaigrali zaljubljeni valcer: „Ti vrtiš sat, unazad“.
Teško može više u tako malo reči da se kaže, nego u dvominutnoj „...tada sam/otkrivam/zavičaj/tihi plač/ne vidim zašto smo tu...“ (iz Ne vidim zašto smo tu). Umeće!
Popcycle - 1997: Nastavak vojvođanske invazije, nastale iz ličnih i profesionalnih neslaganja, odlaskom jednog od pevača i gitariste Milana Glavaškog (omiljeni pisac Hemigway) i bubnjara Ljubomira Rajića (omiljeni pisac Phillip K. Dick) iz Eve Braun, u nama pomalo bude (zlu)radost da su iz jednog dobrog potekla dva, možda još kompetentnija, benda.
Razigranije, u ponekim trenucima zavodnije od zavodne ljubavnice Eve Braun, Popcycle su (za)sigurno snimili blueprint i etalon za sve što će nastati posle, pa i za novi projekat Glavaškog&co., fantastične RebelStar.
Već duže vreme razmišljam u koji deo teksta da ubacim Vladu Divljana i njegove neprežaljive VIS Idole. Neka to bude na ovde. Tamo gde su Idoli svojim mini LP-jem probili led nepoznatog, na Popcyclopediji ga Popcycle već suvereno topi.
Zašto je danas pop kod nas devalvirao? Možda neko od radikalnijih, iskusnijih veterana zna odgovor na to pitanje.
Arhiva: Dokumentarnoj vrednosti, ali i široj, materijalno bolje potkovanoj publici zainteresovanoj za kupovinu ovakvih albuma i reizdanja, verovatno bi više od lepih slika Roya Lichtensteina (omot albuma BarbieCue) i sl., koristile obilnije propratne informacije uz albume.
Pakovanja prva četiri izdanja iz ove edicije Automatik Recordsa vrlo su lepo urađena i mogu da posluže kao nesvestan, marketinški motiv za kupca, da poseduje sve albume i da ih u svojoj vitrini lepo poređa u nizu, jedne iza drugih.
Istinskim fanovima, kojih sigurno ima, verovatno bi draže bilo da su u unutrašnjosti omota odštampani intervjui s muzičarima, novinski isečci, kritički osvrt (kao što je to prošle godine delom i učinjeno s takođe arhivskim albumom Breskve u teškom sirupu Vol. 1 Električnog Orgazma). Čak su i podaci o autorima i muzičarima na albumima vrlo oskudni i nepotpuni.
S druge strane, ako se još ne osećate umornim od kompakt-disk(ursnih) zadovoljstava, priuštite ih sebi i ovaj put. Od uspeha verovatno zavisi i nastavak serije. Ko zna šta nam budućnosti donosi?
Nadam se samo ne neke nove – devedesete!
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Archnemezis (gost)
| 14.11.2007. 12.14.25
Čim sam pročito ono "vojvopop" škole u uvodu odustao sam od daljeg čitanja!Odavno nisam čuo gluplju reč...
-
kalodont (gost)
| 14.11.2007. 13.43.26
onda nisi cuo rec 'archibald'...
-
Archnemezis (gost)
| 14.11.2007. 14.00.39
Archibald?
-
Dexa Pantelejski (gost)
| 14.11.2007. 14.25.53
"Archibald", tako se na vojvođanskom kaže "Arčibald".
No, nema veze, važno da nije "dahtavije".
-
Archnemezis (gost)
| 14.11.2007. 14.34.10
A stari narod Vojvođaneri...., onda mu vojvopop dođe nešto kao Vojvođanski etno?
-
Sanjin (gost)
| 14.11.2007. 14.53.48
Vojvodina moja dezela!
-
Dr. Kadžija (gost)
| 14.11.2007. 16.21.11
Vojvodina do Tokija!
-
dane (gost)
| 14.11.2007. 18.11.12
to je tacno ta vojvo ekipa...fali jedino Instant Karma pa da spisak luzera bude potpun
citavu karojeru protezirani nisu uspeli ni milimetar da se priblize bendovima sa stavom(pricamo o Vojvodini) kao sto su AtheistRap,Owerdrive,Love Hunters,Ritam Nereda,Obojeni Program,
-
Dr. Pizza (gost)
| 14.11.2007. 18.45.28
'oce li neko normalan nesto ta komentarise?
-
bagi (gost)
| 14.11.2007. 23.36.19
ja nisam normalan ali mi je drago sto je ovo izaslo, automatik je otaljao posao sram ih bilo, i bio bi fazon da je cela arhiva i na vinilu. sada sam potvrdio da nisam normalan.
-
car (gost)
| 15.11.2007. 20.15.00
bravo, odlican tekst!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.