Šta će žena sama u kafani?

Naslov originala: Coco avant Chanel
Scenario: Edmonde Charles-Roux, Anne Fontaine, Camille Fontaine
Uloge: Audrey Tautou, Benoît Poelvoorde, Alessandro Nivola, Marie Gillain, Emmanuelle Devos
Žanr: Drama/Biografski
Trajanje: 110 minuta
Proizvodnja: Francuska, 2009.

Gabrielle „Coco“ Chanel jedna je od onih osoba bez kojih bi svet danas sigurno potpuno drugačije izgledao. Ko zna, možda bi žene i dan danas nosile korsete, da nije bilo ove nekonvencionalne, hrabre i svojeglave osobe. Anna Fontaine, međutim, svojim filmom pokušava da nam otkrije jednu drugu Coco, sirotu krojačicu i zabavljačicu u lokalnoj kafani, čiji je jedini cilj da se na bilo koji način izvuče iz bede u koju ju je život gurnuo.

Poznato je da je Coco u francusko visoko društvo ušla preko kreveta aristokratskog bonvivana i zaljubljenika u konjičke sportove, Étiennea Balsana (Poelvoorde). Ljubavni trougao između njih dvoje i Balsanovog prijatelja Boya Capela (Nivola) čini dramaturšku okosnicu filma, dok u širem okviru pratimo Cocoino, isprva nezgrapno, uklapanje u snobovski socijalni kružook i njen razvoj iz švalje sa originalnim idejama u uspešnu modnu kreatorku.

Fontaine koristi svaku priliku da okom kamere skrene pažnju na vizuelne detalje koji su inspirisali Coco, ali ipak sve elemente vezane za njenu karijeru koristi samo kao dekor ljubavne priče.

Ako se već niste do ušiju zaljubili u Audrey Tautou dok je igrala Amélie Poulain, sada će vam se to verovatno desiti, iako je ovoga puta u potpuno drugačijoj ulozi. Iako je cela glumačka podela odlična, njena koncentrisana izvedba nosi ceo film na svojim krhkim ramenima.

Od prve scene drska, nepokolebljiva, konstantno sa cigaretom u uglu usana i sa jasnom predstavom da želi da promeni svet, Chanel koju nam Tautou predstavlja je buntovnica sa razlogom. Skrivajući se iza svog prkosnog stava kao iza oklopa, ona emocije i ličnu sreću podređuje profesionalnom i društvenom uspehu, ne bez visoke cene.

Uz pomoć ovog harizmatičnog lika, Fontaine uspeva da se delimično dotakne priče o buđenju feminizma i revoluciji mode. Na žalost, ovaj aspekt priče nije ni izdaleka dovoljno istaknut, jer rediteljka često gubi fokus, previše pažnje posvećujući zamornim sekvencama raskalašnog života bogataša na francuskom selu.

Time ona propušta priliku da poentu ovog filma digne sa ličog na društveni plan, a ne uspeva ni da u potpunosti iskoristi potencijal dobro zamišljene i odigrane glavne ličnosti.

Nedovoljno razrađeni sporedni likovi i nedostatak suštinskog konflikta razvodnjavaju ionako šturu radnju, tako da na kraju od nečega što je moglo ispasti film sa stavom dobijamo, doduše vizuelno raskošan, ali ipak prosečan, konvencionalno režiran biografski film, koji će teško naći put do nečije kolekcionarske police.