Mi smo sve vreme improvizovali, slušali smo takvu muziku – new wave, Contortions, Pop Group, PIL, Milesa, Hendrixa – Vd je slušao Zappu, jazz, i bili smo uvek raspoloženi za improvizovanje. To se i pokazalo u Poljskoj, gde smo, u pauzi između nastupa, na nekom sessionu u okviru Varšavskog jazz festivala, definitivno raspametili neke školovane engleske džezere
Sve velike ploče moraju u sebi da nose naboj opasnog, moraju imati tu moć da nas sruše sa stolice, da nas zapanje i bar malo nam zavrte glavu kad ih prvi put čujemo. Svojevremeno je jedina ploča Šarla Akrobate bila kao prozor u svet divlje moguće budućnosti, nalik otvaranju riznice za koju nismo ni znali da postoji – posebno ne kod nas. Njihov debi album iz 1981. predstavlja početak moderne epohe u rock ’n’ rollu u Srbiji.
Mnogi bi se i onda i danas uplašili takve tvrdnje, ali razmotrimo argumente: ova ploča je neosporno remek-delo, koje je izašlo u istorijski prelomnom trenutku, i zahvaljujući zbiru ova dva faktora, kvalifikuje se za najbolje delo srpskog rock ’n’ rolla, jer otvora sva vrata napred, negira sve dotadašnje pokušaje, i definiše novu poziciju u našoj opštoj kulturi, ispod koje se više nije smelo ići, bar kad je u pitanju rock muzika. Nivo umetničke smelosti i energije uložen u ovaj album, visoko je na listi suvenira 20. veka kad je u pitanju lokalna kulturna zaostavština, i zbog neprolaznih društvenih komentara, i zbog muzike koja je bila i ostala na nivou s bilo čim žanrovski bliskim u svetskim okvirima, a da to ne morate da objašnjavate strancima. Retko kad je avangarda bila tako razumljiva svima.
Čak i kad se uporedi s tajmingom izdavanja presudnih albuma u SFRJ, ova ploča glatko pretenduje na mesto na samom vrhu, bez obzirana to što su se zagrebački i beogradski kritičari svojevremeno našli na istom koloseku proglašavajući album Idola Odbrana i poslednji dani iz 1982. za vrhunac rock kulture u Jugoslaviji. Oduvek sam mislio da je kod većine starijih kritičara postojala mala zbrka oko toga šta proističe iz rock ’n’ rolla, a šta je već toliko preobličeno da i nije rock ’n’ roll i ne treba ga tu ni svrstavati. Dakle, album Šarla je visoko artistički izveden koncept koji proističe iz rock ’n’ rolla, i samo iz rock ’n’ rolla, i kao takav je značajniji od ostalih albuma koji su se idejno sklapali iz književnih, filozofskih ili političkih izvora. Album Idola o kome je reč ne proizilazi samo iz rock ’n’ rolla, već i iz raznih drugih izvora, od kojih su neki i religiozni – njegova poruka je veoma politički subverzivna, utoliko što je u tom trenutku, mimo diktiranog kulturnog modela, iz pop kulture uspostavljao kontakt s dubljim slojevima kulturnog nasleđa, te je to samim tim bilo uzbudljivo kao dinamit postavljen ispod trošne kuće. Njihovo istraživanje opasnih ljubavnih opsesija i nestvarnih identiteta puno je mogućih značenja, i donosi izraz blizak razobličavajućoj estetici nadrealizma. Ali, za uže shvaćen rock ’n’ roll, sve te divne stvari nisu mogle imati specifičnu težinu veću od bilo kog albuma Bijelog Dugmeta – pošto ni jedan ni drugi produkt u stvari nisu bili rock ’n’ roll.
I u tome je ključna razlika koju već jednom treba povući – u momentu kad je dosegao kakav-takav nivo autentičnosti, naš rock je imao jednu obrnutu razvojnu perspektivu, dolazeći uglavnom iz intelektualnih krugova. Naime, domaći autori utrkivali su se u originalnosti po svaku cenu, što je i danas odlika beogradske škole rock ’n’ rolla, bez obzira na to o kom njegovom idiomu govorimo. Ali temelja jedva da je bilo – od poznatijih sastava, sredinom sedamdesetih jedino su YU Grupa, Pop Mašina i Smak mogli da se smatraju čistim rock ’n’ roll sastavima u Srbiji. Reproduktivni rock ’n’ roll šezdesetih već je bio zamro i ostao neopravdano zaboravljen i neobjavljen, te je iz te situacije nastalo naslanjanje naše rock kulture na sve ostale oblike umetnosti. U svom pravom smislu rock kultura kod nas oblikovala se iz raznih nemuzičkih izvora – koliko slušanjem stranih ploča, toliko i gledanjem filmova, čitanjem stripova, određenih knjiga i odlaženjem u određene klubove, te slušanjem određenih DJ-eva na radiju i njihovih emisija, a najviše razgovorima s drugovima – dakle, užasno malo lokalnom muzičarskom rock ’n’ roll praksom. To nepoverenje u domaći rock ’n’ roll traje do danas, te su i ljudi koji intenzivno prate zbivanja na globalnoj muzičkoj sceni skloni generalnom potcenjivanju naših rock izraza. Idoli su umetnički vrh tog očijukanja s rock kulturom i neobaveznog odrastanja u njoj, ali njihova ključna ploča nastala je kao komentar rock ’n’ rolla, kao iskaz koji istovremeno nastaje s distancom i od rock ’n rolla i od vladajuće mainstream kulture oko sebe.
Zato je album Šarla Akrobate (kao i prvi album Buldožera pre njega, te prvi album Partibrejkersa posle) nezaboravni međaš rock ’n’ rolla na jugoslovenski način. Teško je voleti tu čudnu ploču, jer te neprestano udara po ušima, ali ona kazuje sve o rock ’n’ roll poziciji u života tih dana, i u njoj je sabrano više utisaka o vremenu u kom je nastala i više poruka za budućnost nego što su druge, pretencioznije ploče, mogle da imaju. Šta više, ploča Šarla Akrobate je uzbudljivo svedočanstvo da smo mogli bolje, svi zajedno. O, i te kako. Pa šta?
POPBOKS: Kad je ploča tačno snimana i gde? Ko je ugovorio snimanje i pod kojim uslovima?
KOJA: Ploča je snimana u aprilu 1981, u Studiju 5 u Beogradu, prvobitno za PGP RTB, koji su kasnije odustali od objavljivanja ploče, pa je to na kraju uradio zagrebački Jugoton. Uslovi... To tad nije postojalo.
U kom trenutku za bend se to desilo? Da li je bilo prekasno ili prerano?
Verovatno prekasno. Mi smo već duboko bili u neslaganjima, muzički, a i privatno, kao što obično biva. Vd je insistirao na uvođenju novih ljudi u grupu, Gorana Vejvode, možda čak i Bebi Dol, nisam siguran, s kojima je imao projekat Anoda Ruž (gde je, osim njih, bio još i basista Bojan Pečar, ex-Via Talas, EKV, preminuo 1998), Milan nije imao ništa protiv, dok sam se ja svemu tome opirao. Verovao sam da imamo još štošta da odsviramo u ovoj postavi. Međutim, s obzirom na to da smo iz dana u dan postajali sve nesnošljiviji jedan drugom, preciznije, ja njima dvojici i obrnuto, možda onda i ne bi mnogo toga novog moglo da se odsvira.
Zašto na album niste uvrstili nijednu stariju pesmu? Da li su one doživele svoje najbolje verzije na Paket aranžmanu ili ste možda nameravali da ih ponovo snimite u budućnosti?
Ne, smatrali smo da se ne treba ponavljati, imali smo dosta drugih pesama koje smo želeli da budu na ploči, a i trebalo je napraviti otklon od „plesne muzike“, u koju smo zamalo bili ubačeni zbog Ona se budi i Niko kao ja, jer tad je već i B. Dugme postalo novi talas (?), verujući da sviraju ska, misleći da je ska novi talas!!! To je ta tragedija koju oživljava i taj nesretni film Sretno dijete, gde sam sa zadovoljstvom odbio da se pojavim, to je film o novom valu u kome je i Bijelo Dugme.
Ko je od muzičara činio okosnicu grupe? Ko je gostovao i na kojim pesmama? Ko je bio tehničko osoblje?
U Pazite na decu (I) izmenjali smo instrumente, Milan je svirao bubnjeve, Vd gitaru, Dejan Kostić (gitarista i vođa Grupe I, kasnije Du Du A) bas, Gagi Mihajlović (gitarista Limunovog Drveta, kasnije Katarine Druge) klavir, Goran Vejvoda (gitarista, razne grupe i projekti) je pevao, ja sam puštao krike i udarao timpane, dok smo na sve to kasnije Milan, Vd i ja recitovali delove Pelagića, kao i tekst o kutlačama-akrobatama iz Politikinog zabavnika. U O, o, o je gostovao Kuzma (Jurij Novoselić iz grupe Film) na alt-saksofonu. Snimatelj je bio Đorđe Petrović (inače klavijaturista, ex Zajedno, Papatra, danas svira s Balaševićem).
Kako si zadovoljan produkcijom i finalnim snimkom? Šta su drugi mislili o tome?
Nismo mi tada imali baš mnogo iskustva ili znanja o snimanju, slušanju produkcije; ja ponajmanje. To mi je bio možda treći put da sam uopšte ušao u studio; prethodno sam bio u Encovom studiju, za vreme snimanja Paket aranžmana i muzike za film Dečko koji obećava. Vd i Milan su imali više studijskog iskustva, Vd je već snimio singl s grupom Suncokret. Producent ploče bio je Akpiđoto (greškom Jugotona na omotu potpisan kao Aktiđoto), ime sastavljeno od početnih slogova imena grupe i prijatelja koje smo pozvali da nam pomognu: Akrobata, Pile (Mile Pile Miletić, kreativni tonac Radio Beograda, Tup Tup, Tačno u podne, Ventilator Zorana Modlija, B92, snimatelj LP-ja Idoli: Odbrana i poslednji dani, preminuo 2002), pozvan da prisustvuje snimanju, Đorđe (Petrović, snimatelj) i Toni (Jurij, snimatelj u Tivoli Studiju u Ljubljani), pozvan u Beograd na snimanje kao poznavalac dub tehnike. Sad, kad uho čuje bolje nego tad, jasno je da su neke stvari kao npr. kontračinela, činele ili timpani prejaki u nivou u mixu, zatim čuje se ta neka polušlager boja „petice“ prisutna na svim pločama koje su tamo snimane, međutim, mislim da je sve to nebitno za ovakvu vrstu ploče. Postoje tu i neki superiorni momenti, kao što je npr. Bes, gde je pet ljudi istovremeno ritmički izbadalo i ubadalo kanale sa instrumentima (tada nije bilo kompjutera, niti automatizacije mixa), što nam je jako uspelo, ili pak, svi oni dubovi koje je Toni uradio.
Kako je izgledao sam proces snimanja? Ko bi prvi došao, ko bi se prvi namestio, u koje doba dana ste snimali?
Usnimavali smo stvari pretežno preko dana, koliko se sećam, a miksovali uveče. U stvari, toga se i ne sećam najbolje, svašta se tu dešavalo, mnogo ljudi se šetalo kroz studio, što mi se takođe nije dopadalo, a mnogo toga se i konzumiralo. Verovatno je Milan uvek bio prvi, potom bih se ja pojavio, pa Vd.
Ko bi odlučio koja verzija pesme je finalna?
Vrlo demokratski, svi zajedno.
Šta u stvari znači ime ploče? Kako ste došli do njega?
Kao i obično, niko puno ne razmišlja o imenu ploče unapred, to je poslednji trenutak. Vd je predložio tu rečenicu iz Pelagićeve knjige i svi smo se složili, pošto je zaista precizno objašnjavala situaciju oko grupe, ploče, publike, stanja na jugoslovenskoj muzičkoj sceni itd.
Ko je davao imena pesmama? Da li je bilo rasprave oko toga?
Milan ili ja bi donosili skoro gotove stvari, rifove i tekstove, kao i nazive pesama, pa bismo se potom svi bavili aranžiranjem. Ja sam sigurno mnogo vukao na postpunk, kako muzički, tako i tekstualno.
Ko je napravio omot ploče i gde i kako su pravljene one sjajne fotografije? Da li je neki drugi omot bio inspiracija? Zašto crno-bela osnova? Ko je i zašto napravio baš onakva slova?
Omot smo pravili svi zajedno s Goranom Vejvodom, koji je radio fotografije napred i na unutrašnjem omotu, gde su Milanova i Vd-ova fotka sa istog foto-sessiona, a moja je iz nekog ranijeg... Omot je bio crno-bele new wave estetike, pripadao je tom vremenu. Unutra je svako od nas trojice priložio svoj deo, Milan je dao crtež svoje devojke, Vd tekst iz Pelagićevog Učitelja, ja sam nacrtao strip-karikaturu od dve situacije i dodao tekst o kutlačama-akrobatama iz Politikinog zabavnika. Mislim da smo slova svi birali i na kraju se složili oko ovog fonta, a ceo omot je uobličio Vejvoda.
Zašto onakva fotografija s duplom ekspozicijom na unutrašnjem omotu?
Svoj trojici se dopala ta fotka, meni je u stvari ona uvek ličila na ono što je Šarlo i bio – neobična rock grupa, s više lica. Tu fotografiju je uradio Danko Đurić (ex-pevač Papatre, kao i tekstopisac nekih tekstova za Dadu Topića), koji je bio, a i ostao, naš prijatelj od početka benda.
Ko se setio Vase Pelagića?
Vd, to i jeste knjiga iz njegove kuće.
Kako su nastale dve verzije pesme Pazite na decu i zašto je ona improvizovana na početku?
Prvo je postojala samo Pazite na decu, koja je posle u nazivu dobila i broj II, jer smo jam session u kome smo izmenili instrumente nazvali Pazite na decu (I), pošto je tu čitan Pelagićev tekst o deci. Tako da je postojao mali koncept u vezi sa decom, na koju treba paziti, što se može povezati i s dečkom s prve strane omota.
Kako i zašto je napravljen valcer Šarlo je nežan?
To su ti moji instrumentali koje sam uvek voleo da radim, a ovaj je potpuno odgovarao kao intro za album, zar ne?
Da li je neko od vas u porodici imao stojadina?
Ne.
Otkud na ploči uzvik „Šabane!“, ko ga izgovara i zašto?
Nema nikakvog Šabana, to je neka greška, ali npr. na kraju pesme Bes postoji usklik „Zemljače!“.
Kako ti sad zvuči kad čuješ sebe dok vičeš „Ruši to“, i šta si tada pod tim podrazumevao?
Ti verovatno misliš na: „Družino!“ s početka pesme Čovek, što je u stvari mali omaž Buldožeru i parafraziranje Breceljevog usklika „Drugovi!“ s pesme Novo vrijeme. Nema rušenja.
Koliko je jazz improvizacija imala uticaja na Vd-ov doprinos ploči?
Mnogo, Vd je bio neverovatno talentovan bubnjar, možda i najtalentovaniji od svih, takođe je bio i školovan, voleo je, ali i znao da svira jazz, što je dosta bitno. Mi smo se zaista dobro slagali i svirački nalazili, uvek je to u stvari održavalo band kad bismo se posvađali.
Da li je uopšte improvizacija bila ona muzička ideja koja vas je razlikovala od ostalih na sceni?
Apsolutno, mi smo sve vreme improvizovali, slušali smo takvu muziku, new wave, Contortions, Pop Group, PIL, Milesa, Hendrixa, Vd je slušao Zappu, jazz, i bili smo uvek raspoloženi za improvizovanje. To se i pokazalo u Poljskoj, gde smo, u pauzi između nastupa, na nekom sessionu u okviru Varšavskog jazz festivala, definitivno raspametili neke školovane engleske džezere, učesnike festivala, s kojima smo ravnopravno džemovali. Inače, Limunovo Drvo je takođe imalo dosta eksperimentalnih muzičkih minijatura, zato je i bio (uz Zvuk Ulice, preteču Idola), najinteresantniji mladi bend tada u Beogradu.
Koja je politička poruka ploče? Po mom sećanju, ona je bila vrlo opasna po gomili stvari koje je kazivala o stanju duhova oko nas u tom trenutku i imala je sve preduslove da bude posmatrana pod posebnom lupom – da li to razni komiteti nisu razumeli, ili su u tom trenutku 1981. imali pametnija posla?
Ne, pa mi smo dobili i nagradu Smeli cvet od Saveza socijalističke omladine Srbije. Suludo, zar ne? Politikom se nikad eksplicitno nismo bavili; ja sam baš bio protiv tog površnog pankrti-paraf-politikanstva u tekstovima, uvek sam mislio da to treba raditi suptilnije. Inače sam tada mislio i pričao po intervjuima da je objavljivanje ploče Šarla Akrobate bio državni propust, tj. previd, prvenstveno misleći na muziku, koja je već sama po sebi bila revolucija.
Kako se prodavala ploča? I gde se najbolje prodavala?
To zaista nikad nisam do kraja saznao, mislim da je reč o tiražu od 10.000, što se nekako poklapalo i s kasnijim tiražima ploča Discipline Kičme.
Da li je tačno da ste posle albuma snimili singl koji nikad nije bio objavljen?
Singl je snimljen u isto vreme kad i album, i to je trebalo da bude singl s dvostrukom A stranom (tada je to postojalo kao diskografski vinilni format), a na njemu je bila pesma Bes u izvornom obliku, zajedno sa još jednom bivšom limunovo-drvo-pesmom Prevaren, energičnim šaljivim pop hitom, koji bi tada sigurno svi voleli na radiju. Napravio sam bio i lep omot za singl, no Jugoton taj singl nikad nije realizovao, a Šarlo se kroz par meseci raspao.
Kakvi su bili dalji planovi grupe posle izlaska albuma?
Nije bilo previše planova, pošto smo sva trojica znali da će grupa prestati da postoji. Ploča se pojavila u nevreme, u leto, kad se obično ne objavljuju ploče, imali smo zakazanu turneju po Poljskoj, na koju smo otišli u zimu te godine i po povratku se ubrzo i raspali. U međuvremenu, Kele (Nenad Krasavac, bubnjar, Šarlov menadžer, jedan od osnivača Discipline) i ja već smo imali par proba kao Disciplina Kičme.
Da li ste nastavili da pišete pesme zajedno? Kako bi, po tebi, izgledao sledeći album da je došlo do njega?
Imali smo još par pesama, npr. Mozak, Pečati, koje su kasnije prearanžirane i snimljene na prvoj ploči Discipline Kičme. Ne znam kako bi izgledao sledeći album, tek je trebalo raditi na njemu.
Šta bi na ploči sad izmenio i na koji način?
Možda bih malo doterao pomenuti nivo bubnjeva, ali kad bolje razmislim, nije ni to neka frka... ništa ne bih menjao, ploča zvuči odlično i sad.
Ivan Vdović 1960-1992.
Milan Mladenović 1958-1994.
Komentari
-
blato (gost)
| 22.12.2008. 16.17.31
BRUKA!!!
Bravo Kojo sto si odbio 'Sretno dijete'.
Grozomoran film. New wave su im Prljavo kazaliste i Azra.
Film vise lici na neku nostalgicno prisecanje za dobrim, starim proleterskim vremenima.
Koji diletanti!!!!!!!!!!!
-
iv (gost)
| 17.02.2010. 11.00.10
ploca je remek delo 20tog veka...po meni najbolje nesto sto sam ikada cuo.
-
tutubrk (gost)
| 16.08.2011. 15.44.32
Bio je to odličan album, i odličan bend!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.