Kakav je status i globalnu popularnost Moby imao u periodu svojih klupskih hitova, dovoljno govori činjenica da je pre 10 godina nastupao i u klubu Industria pred tek nekoliko stotina ljudi. A nije bilo ni tuče za mesta u prvim redovima
Da se neko početkom 90-ih godina zapitao koliko će potrajati jedan
Moby, odgovor bi verovatno bio koliko i sama popularnost talasa tehno muzike. A ovde ne govorimo čak ni o Prodigyju. U gomili stilova koji su obeležili start prošle dekade, pojavio se i jedan pametnjaković koji se dosetio kako da tada kultnu seriju
Twin Peaks prenese u klubove. Začudo, bivši panker je uspeo da spoji Davida Lyncha i ekstazi u tri minuta singla
Go i tako neočekivano stvori novi muzički trend.
Ali da se zaustavio na tome, ne bismo se ni bavili kompilacijom njegovih najvećih hitova 15 godina kasnije, već bismo ga pamtili kao autora jednog interesantnog eksperimenta. Moby je bio poznanica beogradskih klubova, naročito kratkotrajnih ali efektnih večeri kluba Jam (u densing sali Doma omladine) i kluba Industrije: pesme Next Is The E, Move ili Feeling So Real (poslednje dve su na kompilaciji) bile se apsolutni hitovi tih večeri.
Ovo evropsko izdanje kompilacije otvara Natural Blues sa spasilačkog albuma Play (1999) i to je pravi indikator onoga po čemu ga šira populacija poznaje. Skoro pa savršen pop singl Natural Blues je ovde jedna od čak pet pesama sa tog antologijskog albuma. Najuspešniji period Mobyjeve karijere je pokriven i singlovima Porcelain i Why Does My Heart Feel So Bad, koji su bili Mobyjev prelazak na introspektivne teme onda kada gutanje tableta i razbijanje po klubovima više naprasno nisu bili tako kul.
Play je, inače, jedini album u istoriji muzike čija je svaka pesma upotrebljena u filmu ili reklami. Svesno, Moby bi svaku uvaljao pre samog izdavanja. Srećom po nas, desetomilionski tiraž ipak nije bio rezultat tek mudrog marketinškog plana, ali zato gotovo svi naredni singlovi nisu opravdali velike tiraže. Iako vešto izmešane na kompilacije, In This Wolrd, In my Heart i We Are All Made of Stars nisu ni za B strane bilo kog singla sa albuma Play, niti ranijih hitova Move ili Go. Jedino Lift Me Up, kao hit sa poslednjeg albuma Hotel ima pravo na titulu singla.
I onda opet nastupa Mobyjev pragmatizam. Jedina nova pesma zvanično je
New York, New York (sa vokalima Debbie Harry), ali
Slipping Away (sa albuma
Hotel) je na ovoj kompilaciji uveličana vokalom francuske pop dive Mylene Farmer i podnaslovom
Crier la vie. Sada se postavlja pitanje zašto je ovako dobro odabrana saradnja (Mylene Farmer je jedna od najinteresantijih francuskih pojava, kao spoj
Kate Bush i
Madonne u jednom) izostavljena sa američkog izdanja kompilacije i koliko je Moby ovde podilazio neinformisanosti američke publike. Treba li pomenuti da postoji i verzija za špansko tržište gde vokale peva njihova zvezda Eva Amaral.
Na stranu što su se u slučaju Mobyja mnogi pankeri osećali izdatim kada je prešao na tehno a mnogi rejveri kada je prešao na mejnstrim, ali činjenica je da je Mobyjeva karijera imala uzbudljivu liniju, koliko god neuravnoteženu. Možda je najdosledniji i najzanimljiviji bio u svojoj klupskoj fazi, ali kompilacija nudi samo tri pesme iz tog perioda, a pop faza je postala dosadna čim su singlovi sa albuma Play iščilili. Ovakva kompilacija će vam to odlično potvrditi.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.