Uprkos nenaručenim specijalnim efektima

Foto: Stanislav Milojković

Datum: 22. jun 2013.
Mesto: Donji grad, Kalemegdan, Beograd



Početak događaja nazvanog 'Bajaga i Instruktori sa prijateljima' delovao je kao da će jedina grmljavina biti ona iz gitara, a ne i sa neba. U osnovi odlična ideja da se od koncerta kultnog benda napravi mini jednodnevni festival, nije u praksi dala rezultat.  Na beogradskih 35 stepeni (u hladu) prvu predgrupu Sharks, Snakes & Planes slušalo je tek stotinak ljudi. Beogradski bend pošteno se potrudio da publici predstavi svoja najbolja dela, od Meat Machine, pa do Nebeska mehanika i najpoznatije njihove pesme Crni gnoj, ali je većina prisutnih prvenstveno bila zainteresovana za potragu hlada u senci bine ili za osveženjem za šankovima, koje je samo za ovu priliku bilo duplo skuplje u odnosu na prethodne koncertne događaje na istom prostoru (sok od pomorandže 250 dinara).

Slično je bilo i na nastupu bečejskih rockera Eve Braun koji su za ovu priliku odsvirali 12 svojih najpoznatijih pesama. Počeli su sa Sasvim običan dan, a potom su nizali Meg Ryan blues, Okreni moj broj, Zmajevi, Lavirint... Za poslednju numeru Odvedi me iz ovog grada na bini im se pridružio glumac Sergej Trifunović, koji je istu zajedno sa njima snimio za potrebe albuma Heart Core.

Donji grad je ozbiljno počeo da se puni masom tek po izlasku Bombaj štampe na scenu, odnosno po zalasku sunca. „Dobro veče raja, mi smo mala grupa iz Sarajeva“, najavio je svoj bend glumac Branko Đurić Đura, a zatim započeo izvođenje numere Trese, lupa, udara iz kultnog filma Kako je propao rock'nroll. Umeo je Đura da između pesama, kao pravi šoumen, potpuno animira više od 5.000 ljudi (koliko je otprilike bilo na početku nastupa, dok se ogromna masa konstatno i dalje slivala ka Kalemegdanu). „Ljudi, jel stalno ovako vruće u Beogradu? Eno u Sloveniji minus 5, a u Zagrebu plus 10, ali jebiga, oni su u Evropi...“, šalio se Đura na račun prisutnih, ali na račun svog domaćina: „Je li, jel ovde ima više djevojaka ili mladića? Ako je više djevojaka, onda je to zbog mene, a ako je više mladića, valjda je to zbog Bajage“. Frontmen sarajevske grupe uspeo je i da sredinom nastupa bukvalno sve pristune natera da čučnu pod pretnjom da će „dobiti hemeroide svako ko ne posluša“. Odsvirala je Bombaj štampa neke od novih numera (Nedim, Palim se na guranje...), starih (Često poželim, Bolje letim sam...), mada je i neke kultne, poput Kad si kupim mali motorin, sačuvala za neki budući solo nastup u Srbiji.

„Dragi Beograđani i gosti, svaki naš susret sa vama je nazboravan, zato uživajte u Bajagi i Instruktorima“, reči su kojima je Žika Milenković najavio izlazak na binu benda zbog kojeg se onolika masa i okupila sinoć u podnožju Beogradske tvrđave. Iako u svom repertoaru ima pesmu za koju bi i najveće svetske r'n'r zvezde platile da mogu da sa njom započnu koncert (220 u voltima), Bajaga je ostao dosledan višegodišnjoj praksi da laganom numerom otvori nastup, a ovaj put je za to bila zadužena 442 do Beograda. „Mnogo je lepo svirati kod kuće, hvala vam svima što ste u ovakvom broju došli u ovoj vreloj noći“, usledilo je i Bajagino obraćanje prisutnima, a potom i nizanje hitova iz karijere duge skoro tri decenije – Red i mir, Od bižuterije do ćillibara, Gore dole... Pored Bajage, za komunikaciju s publikom, kao i njeno animiranje, i dalje je zadužen Žika Milenković koji je po ustaljenoj praksi najavljivao svaku pesmu, verao se po metalnoj konstrukciji bine, izazivao oduševljenje prisutnih skidanjem u majicu 'I Love BG' (mada od pre nekoliko godina živi u Perlezu kod Zrenjanina). Umeo je Žika u potpunosti da iskoristi i svojih četiri minuta u kojih je sa Instruktorima odsvirao Ko me ter'o da te volim, numeru grupe Babe koju je nedavno ponovo aktivirao. Dominirao je binom i kada je sa još dvojicom Žika koji su se pojavili kao gosti (glumac i nekadašnji član EKV Srđan Žika Todorović i basista YU grupe Žika Jelić) izvodio Život je nekad siv, a nekad žut.

Nije prošlo ni pola sata koncerta, a već kod Godine prolaze kiša je počela da pada kap po kap (kao u Bajaginoj pesmi sa albuma Šou počinje u ponoć, koju sinoć nije izvodio). Mada je početak kiše i te kako prijao kao osveženje posle pakleno vrelog dana, iako su prve kapi digle i dosta prašine, pljusak koji je usledio tokom Muzika na struju uspeo je da blago uskomeša i muzičare na bini. „Ovo su nenaručeni specijalni efekti. Raspitali smo se, ne brinite neće dugo“, obećao je Bajaga prisutnima i najavio novog gosta, Sašu Lošića iz Plavog orkestra, sa kojim je otpevao numeru iz serije Vratiće se rode - A ti se nećeš vratiti. Da li zbog kiše ili nekog drugog razloga, mikrofon na koji je pevao Loša uopšte se nije čuo, a sa druge strane niko se od tehničara nije potrudio da mu priđe i utrapi mu drugi. Pojedinci iz publike uspeli su da uprkos rigoroznoj kontroli (možda čak i strožijoj u odnosu na gostovanja stranih muzičara) prošvercuju navijačke baklje, koje su zapalili tokom Plavog safira. Dimna zavesa iz baklji smetala je narednih desetak minuta onima u zadnjim redovima da vide šta se zbiva na bini, ali to u svakom slučaju nije pokvarilo veselu atmosferu koncerta.

Kraj zvaničnog dela koncerta, posle skoro dva sata svirke, bio je uz Ti se ljubiš (na tako dobar način). Grmljavina i izuzetno snažan pljusak doneli su samo protokalarno poklanjanje muzičara prema masi i ekspresno započinjanje bisa, bez posebnog dozivanja publike. Usledile su Tišina i Tamara, a potom je uz Moji drugovi već izuzetno jak pljusak postao još jači. U tim trenucima je reka ljudi polako počela da napušta Kalemegdan, mada je solidna većina i dalje tražila još. Posle kratkih međusobnih pregovora, Bajaga i Instruktori su odlučili da izađu u susret onima kojima ne smeta kiša i nastave program sa Od kada tebe volim i Ruski voz. Međutim, ni kiša nije odustajala, a uz jak vetar počela je sve više da pada bočno na binu i poliva ne samo muzičare već i elektriku koja je počela da stvara zujanje, krčanje i puckanje u zvuku. Nije se predavao Bajaga ni kod Samo nam je ljubav potrebna, ali je posle Zažmuri morao da prizna kapitulaciju. „Da je do nas svirali bi još tri sata, ali nažalost ne vredi dalje. Idite kući molim vas, najavljuju nam iz policije da će padati grad veličine pesnice, molim vas idite...“, reči su kojima je Bajaga završio koncert, a koje su prisutni poslušali krenuvši da se po blatu polako izvlače sa Kalemegdana ka mraku Bulevara Vojvode Bojovića, u kojem ulična rasveta nije radila.

Ostao je na kraju gorak ukus što Bajaga sa svojim bendom nije uspeo da priredi spektakl kakav je očigledno planirao. Potrudili su se muzičari da uprkos kiši donesu publici koncert za pamćenje, mada je verovatno da su pesme poput Daljina, dim i prašina ili Sa druge strane jastuka, a možda i još neke ostale neodsvirane samo zbog vremena. Iako se za celu prvu polovinu koncerta slobodno može reći da je muzički i scenski bila perfektna, mora se konstatovati da je Bajaga ovaj put ostao dužan da Beograđanima u skorije vreme pruži još jedan sličan nastup u kome će mu vremenske prilike dozvoliti da se bez tenzije i u punoj snazi pokaže pred svojim sugrađanima. Nadajmo se i da na sledeće njegovo pojavljivanje u glavnom gradu nećemo ponovo čekati ceo jedan olimpijski ciklus, odnosno čak četiri godine.