popboks  Film   | 10.12.2009. 

HITNA POMOĆ – Goran Radovanović

Pozovi 94

Posle nekoliko ćoraka u nizu, uzaludnih čekanja i vucaranja tamo i ovamo, u bioskope je stigao domaći film koji ima šta da ponudi – i pokrene na razmišljanje

Đorđe Bajić

Scenario: Goran Radovanović
Uloge: Vesna Trivalić, Nataša Ninković, Nenad Jezdić, Sonja Kolačarić, Tanasije Uzunović
Žanr: savremeni istorijski film
Trajanje: 84 minuta
Proizvodnja: Srbija, 2009.

Dabogda živeo u zanimljivim vremenima, kaže stara kletva. Ako se osvrnemo na protekle decenije, nije teško zaključiti da nam je bilo veoma, veoma zanimljivo.

Scenarista i režiser Goran Radovanović preuzeo je na sebe zadatak da zebeleži ovaj turbulentni period, odlučivši se da gvožđe kuje dok je vruće, dok su rane sveže i nezaceljene, dok još uvek svrbe. U nameri da stvori jedan savremeni istorijski film, kako je i obznanio u podnaslovu, Radovanović kombinuje dokumentarno i igrano, klasični 35 mm i najsavremiji digitalni format, gorko i slatko, osmeh i suze. Sve to bez političke ostrašćenosti, koristeći se razgranatom pričom mozaičke strukture.

Počevši od „događanja naroda“ i pada Miloševića, pa preko prvih nezgrapnih koraka u demokratiji i ubistva premijera Đinđića (ovde prikazanom kao srpskog Kenedija), Radovanović u radu službe hitne pomoći – srcu uzavrelog grada - pronalazi polazište i sponu koja prepliće živote njegovih junaka.

Prateći sudbine sedam likova (doktorke i njenog vozača, paraplegične devojke, izbeglog dečaka, te razočaranog prvoborca, njegove kćeri i unuka) Hitna pomoć nam pruža presek svega onog što nam se dogodilo od 2000. godine pa na ovamo.

Vesna Trivalić i Nenad Jezdić, izmešteni iz svog očekivanog komičkog kalupa, dobijaju priliku da pokažu svoj neosporan dramski talenat. Sonja Kolačarić, potpuno deglamurizovana, u prvom delu filma ne progovara iz svojih invalidskih kolica, da bi u poslednjem segmentu, uz svesrdnu pomoć sjajne Vesne Trivalić, ponudlia nadu u bolju – ili bar podnošljiviju - sutrašnjicu.

Nataša Ninković i Tanasije Uzunović ubedljivo dočaravaju uloge otuđenih kćerke i oca. Podelu uspešno upotpunjuju Jelena Stupljanin, Rada Đuričin, Nikola Pejaković, Eva Ras, Dušica Žegarac – da pomenem samo neke – koji stvaraju upečatljive minijature.

Radovanoviću, autoru primećenih dokumentaraca Casting i Pileći izbori, ovo je prva dugometražna igrana režija. Njegov debi predstavlja zaokruženog, zrelog autora koji gledaoca veoma brzo uverava u svoju kompetenciju. Iako mu mikro-budžet nije išao na ruku, uspeo je da snimi iznenađujuće upečatljiv arthouse u najboljoj tradiciji Makavejeva i Puriše Đorđevića.

Izvesna narativna nezaokruženost i prebrz nestanak pojedinih likova mogu se posmatrati kao nedostaci, ali i kao prilika da zastanemo i zamislimo se nad sudbinama junaka Hitne pomoći ali i vlastitoj krhkoj egzistenciji. Radovanovićev film nije jedan od onih sa čije se projekcije izlazi sa osmehom na licu. Istorija, kao i sam život, isključuje koncept srećnog kraja.

Najnoviji tekstovi