91-100 od 936 (strana 10 od 94)
Serija Sva ta ravnice je bila zanimljiv, mada ne u potpunosti uspešan eksperiment. Lečić i Milosavljević su odlučili da publici ponude još jednu porciju kostimirane melodrame sa triler prelivom. Na male ekrane stigli su Jagodići
Odlučio sam da Sarajevo za mene uvek ostane... onaj pun mesec iznad hotela Holidej inn naše prve bračne noći... onaj čarobni džak mudrosti koje je rasipao čika Duško Trifunović...onaj domaćinski osećaj kada se dođe na jaretinu kod starog Nurije Palate... ona toplina ljubavi što je jednom nesputano pokuljala iz pravog Sarajlije, divnog Dražena Ričla (Para, gitarista grupe Elvis J Kurtovich & his Meteors i osnivač Crvene jabuke) dok mi je pričao o tadašnjoj devojci, Anji Rupel, kršeći sva nepisana pravila "muških razgovora"...
I kreacionistima će lako u oči upasti svakodnevni primeri evolucije. Tako je, recimo, srpsko viđenje reality programa došlo do naredne evolutivne kote – reenactment pristupa. Ovo je prvi u nizu tekstova koji će se baviti ovom pomamom u srpskoj verziji za recesiono leto gospodnje 2012.
Mladen Max Juričić, gitarista koji je od Azre i Filma preko Le Cineme, Vještica i Šo!Mazgoon stigao do Ljetno kino big banda, o Dylanu, magarcima, subotičkom pozorištu i Zagrebu
Za većinu oformljenih supergrupa na prostoru nekadašnje SFRJ sasvim je umesno izneti ocenu da se radilo o - super grupama
Uz ponešto naknadne pameti neizostavno se stiže do zaključka da je Radovanović, uz nenamašnog Žiku Mitrovića, naravno, predstavljao žanrovski najprofilisanijeg autora u srpskoj kinematografiji. Ako bi Mitrovića mogli posmatrati kao perjanicu srpsko-jugoslovenske A repertoarske produkcije, Radovanoviću bi dopalo mesto čuvara vatre istinske B žanrovske poetike
Dnevni list Guardian pozvao je svoje čitaoce povodom Noći veštica da izaberu "najstrašniju pesmu ikada". Teror, zločin, strah i paranoja očekivano su postigli najbolje rezultate
Na blogu časopisa NME objavljen je tekst Sheryl Willis pod naslovom Deset zaboravljenih supergrupa za koje bi trebalo znati. Pred vama je njen odabir
U jednom trenutku razgovora koji se vodio tokom doručka u hotelu, Joe Lovano me je pitao da li ću na festivalu gledati nešto iz ličnog zadovoljstva. Kada sam mu odgovorio da me zanima sastav po imenu Mostly Other People do the Killing njegova prva reakcija bila je vezana za bizaran naziv benda. „Nemoj da te to zbuni“, reagovala je kontrabasistkinja Linda, stajući uz smeh na moju stranu, „oni su sjajni, a ime pokazuje njihov uvrnut smisao za humor, reč je o istrgnutom citatu o Staljinu“
Bend su napustili Dragan i Miloš, ostali smo Cina, Ljuba i ja. Bili smo više zatečeni novonastalom situacijom nego što smo imali plan šta dalje. A onda se pojavio Bebec. Njegovim povratkom u bend svima nam se vratio osmeh na lice. Znali smo dobro da je to veliko pojačanje za bend, vratilo se samopouzdanje, i znali smo da možemo da idemo dalje. Iz današnjeg ugla, nije mogla bolja stvar da nam se desi
