61-70 od 2864 (strana 7 od 287)
Krvava bajka koja uprkos očiglednom trudu ne uspeva da dirne
Trouble Will Find Me deluje kao instant supa, čiji su sastojci poznati, više puta provereni, ali najvažnije reći “isfabrikovani”. To je solidan album koji zvuči artificijalno zbog nedostatka želje, a možda i nesposobnosti da se krene u nekom drugačijem smeru koji bi momcima predstavljao rizik i potencijalni neuspeh, ali i bio sad već prekopotrebno ozveženje.
Michael Bay ipak nije zaboravio kako se pravi dobar film. Nakon niza zamornih CGI blokbastera, američki reditelj je ponovo režirao jedan naslov vredan pažnje.
Ponovo histerični realizam u oblandi urnebesne satire, sve zvanice (a i nekoliko vrlih gostiju pride) prisutne, prava mera postmodernog razmetanja, autor u punom naponu snage... i Bluthovi kakve ih pamtimo i kakve smo ih i zavoleli.
Primal Scream, po "difoltu" uvek različiti. Posle ovako zvučnih pojačanja u odbrani i napadu verovatno im neće biti teško da se plasiraju u ovogodišnju Ligu šampiona.
Zelić uspeva da, bez obzira na neosporan uticaj Kinga i Simonsa, stvori delo koje poseduje autentičan autorski pečat i pride podseti na neke bitne, a skrajnute događaje iz naše istorije.
Iako se '...Like Clockwork' prodaje pod etiketom stoner rock, samo letimičan pogled na listu gostiju: Elton John, Dave Grohl, Trent Reznor, James Lavelle i Alex Turner pokazuje da je u pitanju nešto više od puke žanrovske eksploatacije.
Svašta se očekivalo od novog albuma Daft Punk. Najave da je pripreman pet godina, da na albumu ima veliki broj poznatih gostiju, uključujući i rodonačelnike disco zvuka Nile Rodgersa (Chic) i Giorgio Morodera (između ostalog producent Donne Summer), samo su podgrevale maštu publici. ‘Hajp’ koji je proizvela marketinška kampanja je bio ogroman, ali je kampanja bila mudra u tome da i pored mnoštva serviranih informacija nismo imali jasnu ideju kako će zapravo zvučati taj album.
